"REZOLUCIJA O SREBRENICI JE SAKRIVENA OD JAVNOSTI" Cvijanović na hitnoj sednici SB UN o BiH: O njoj Predsedništvo nije glasalo (VIDEO)

Cvijanović ponovo tražila reč

Željka Cvijanović je prilikom ponovnog obraćanja istakla da Šmit nije priznat jer nije ispunio uslove iz Aneksa 10. Takođe je istakla da govori u svoje lično ime, a ne Predsedništva u celini.

Foto: Youtube/Printscreen

 

- Da bismo izneli takav stav moramo da imamo konsultacije, tako da nema potreeb da se to naglašava. Zhavalila bih Lagumdžiji što je pročitao moja pisma shondo tome da ih ne prosleđuje tamo gde treba, za razliku od pisama Bećirovića. Dobro je što je Lagumdžija pomenuo i Oružane snage, jer je Predseništvo zaduženo za odbranu i čudno da niko nje regaova na ono što je rečeno shodno tome da sam citirila Isaka i Heleza koji otovoreno prete ratom - rekla je Cvijanović, te dodala da joj je žao što to Šmit nije komentarisao.

Cvijanović je pomenula da kada je Makron govorio o džihadu, da to zahteva veću pažnju nego ono što govore predstavnici RS, ali ljudi o tome ne žele da pričaju, pojasnila je.

Obraćanje predstavnika Hrvatske

Predstavnik Hrvatske je istakao da MZ ima pozivitnu ulogu u BiH.

Obraćanje Marka Đurića

Printscreen/youtube

 

-Sve žrtve zaslužuju jednaku pravdu. Moja država je podržavala teritorijalni intergtiter BiH, u isto vreme hoću da pričam u odbranu budućih generacija.

-Mislim da svi treba da pognu glavu pred žrtvama, rekao je.

Želim sada da pitam sve one koji su predložili ovaj nacrt BiH. Ova rezolucija koja je pokrenuta bez konsenzusa u BiH, je dovoljan razlog da ponovo pogledamo ovaj dokument - rekao je Đurić.

Istakao je da se stepen etničkih tenzija ponovo povećava.

 Došlo je do podele u MZ, oko pitanja o kome treba da svi budu jendoglasni. Rezolucija o Srebrenici je pripremljena je u poptunoj tajnosti bez konsuktovanja eniteta i izabranih predstavnika i bez pokušaja da se uvaži na sotitne hiljada drugih žrtava. Nparavljena je uprkos onome što zahteva podršku durgih naroda - rekao je Đurić.

- Srbija kontirnuirano i dosledno osuđuj sve zločine, naročito masakr u Srebrenici. Viši funkcioneri Srbije, ukljulujući dva predsednika odali su počast žrtavama u Potočarima. Međutim, želio bih samod a postavim pitanje onika koji su inicirali reziluciju - Šta će te reči ovde priustnima Duški i Svtelani Stanić koje su sa 8 godina bile zlsotavljanje u logoru samo zato što su srpskinje, takođe Rajko Konjević koji je zatekao članove porodice zaklane... sve te žrtve su manje vredne sećanja? - upitao je Đurić.

Pomenuo je da sve žrtve treba da imaju jednaka prava da se njihov bol čuje.

- Treba imati jednaku pravdu za sve žrtve rata u BiH - poručio je Đurić, te dodao da je stvarni razlog ove Rezolucije otkrio Konaković, koji je pre par dana rekao "kako Srbija ne zaslužuje ništa sem da bude prezrena".

Time je ukazao da ne želi dobre susedske odnose, pojasnio je Đurić, te dodao da se dešava egzodus u BiH te pitao kao će uopšte ostati ukoliko se stalno otvaraju stare rane.

- Ne želim da naš region obrezne u mržnju, tako što će se prisećati onoga što se desilo... Da li žele da žive u ogorčenju ili da grade budućnost - rekao je Đurić.

Obraćanje Lagumdžije

Predstavnik BiH je konstatovao da je ova sednica bila nepotrebna. Ambasador Bih je istakao da Ruska federacija govori o zabrinutsti samo jedne strane.

Zlatko Lagumdžija je sramno izjavio da saslušanje jedne strane i jednog naroda povreda prema ostalim konsistutivnim narodima.

Printscreen/Youtube

 

- Prema Ustavu, ne postoji naziv zajednička država BiH. Čuli smo da ste primili pismo člana Predsedništva Bih što jr poslužilo za održavanje ovog sastanka i to govori o vašoj pristrasnoti - rekao je Lagumdžija.

Kako je rekao entiteti nemaju legitimitet, već raspodelu nadležnosti. Takođe pomenuo je da postoji nepoznavanje Ustava od strane Rusije.

Lagumdžija je izneo niz sramnih optužbi na račun Republike Srpske i njenog vođstva, te da oni unose nemir u BiH, i žele secesiju.

Obraćanje članica

Kina i Ekvador pozvali su obe strane na saradnju.

Printscreen/youtube

 

Predstavnik Alžira, je podsetio da je Dejton postavio temelje za demokratiju i suživot, te da je ta država uvek za rešenje koje donosi sama država, te da je važno da se Dejton sprovedu sve uključene strane. Dodao je i da je Alžir zabrinut situacijom.

Predstavnik SAD je okrivio Rusiju, te ovu sednicu nazvao "sramnim pokušajem da se iskoristi ovaj Savet".

Printscreen/youtube

 

Predstavnik Mozambika je rekao da nije moguće izgraditi državu bez političke opredeljenosti.  

Predstavnik Slovenije je tokom obraćanja u SB UN poručio da je Slovenija iskren prijatelj BiH, te dodao da je Dejton stub mira. 

Korea je stava da SB redovno sluša izveštaje o BiH, te da ova hitna sednica možda i nije bila potrebna. 

Printscreen/youtube

 

Predstavnik Velike Britanije je u svom obraćanju rekao da aktulena situacija ne opravdava urgentnu sednicu.

Kako je rekao situacija u BiH je i dalje stabilna. Kako je rekao daju podršku Kristijanu Šmitu da se meša u unutrašnje stvari u BiH. Brine ih "negiranje genocida i slavljenje zločinaca".

Francuska je takođe stava da je ovaj sastanak nepotreban te da se ne slaže sa Rusijom. I oni su takođe za sve okrivili RS i njene zvaničnike, sramno navodeći da svojim ponašanjem narušavaju bezebdnost i stabilnost regiona.

Predstavnik Sijere Leone je poručio da pozdravljaju korake koji su urađeni po pitanju dobijanja statusa za članicu EU. Pozvali su sve aktere da se uzdrže od akata koji bi podrili funkcionalost. Takođe konstatovao je da podržava EUFOR i rad komesara i UO PIK-a. 

Predstavnik Malte je pozvao vođstvo BiH da se uzdrže retorike koja podriva podelu. Malta apleuje na sve strane u BiH da poštuju Dejton. Pomenula je da se nada da će ovaj sastanak doprineti smanjenju tenzija. Dodalo je i da uskoro sledi ponovni sastanak o pitanju BiH. Malta podržava napore EUFOR-a i odluku da se otvore pregovori za pristup EU. Malta je izrazila zabrinutost zbog stavki koje mogu otežati pristup EU. Posvećenost svih strana pomirenju je hitno potrebno. Podržavaju teritorijalno jedinstvo BiH.

Reagovao Nebenzja

Kako je rekao Rusija je zahtevala ovu sednicu jer postoje događaji koji narušavaju stabilnost. Politička struktura je takođe neobična, jer Predsednišvto BiH čine tri člana koja se rotiraju, i apel Cvijanović je da se spreči negativno dejstvo veća.

Nebenzja je dodao da Srebrenica nije jedina krvava epizoda rata u BiH. Rekao je da je pre 29 godina potpisan Dejton i došao kraj sukobu u BiH.

- Ovakvi incidenti se događaju svakog dana. BiH danas je izgubila status suverene države i teško je shvatiti da u 21. veku konačnu reč o svim događanjima ima građanim Nemačke koji se predtavlja kao visoki predstavnik. On funkcioniše ispred male grupe i predtavlja njihove interese te koristi Bonske ovlasti - rekao je Nbenzja.

Poslednjih godina je uspeo da podeli državu i to treba da se napomene i treba reći da SAD i VB samoimenovani isoki predtavnik ne može da se obrati u UN.

- Ustavnom sudu BiH postoje sudije izabrane od strane stranaca, a povelja o Ustavnom sudu je revidirana, i barem jedan od sudija je bio jedan iz svakog konsitutivnog naroda. Dakle nema Srbina, već stranci i samo jedan Hrvat.

Neebenzja je dodao da svi treba samo da zamisle da se to dešava u njihovoj državi i šta bi uradili.

- Situacija u BiH je na ivici konflikza i može da se otme kontroli zbog ponašanja predtsavnika UN. Sponzori su podržali Rezoluciju o Srebrenici - rekao je on.

Ona je predložena bez saglasnosti članova Predesniptva i to je uspotno Ustavu zemlje.

Na sednici se obratio i Šmit
Kristijan Šmit, visoki predstavnik koga Republika Srpska ne priznaje istakao je kako je on garant mira u BiH, što se ipaks hondo njegovim postupcima i ne može smatrati istinitim.

Naime on je rekao njegov zadatak da spreči nestabilnost u BiH, te je sramno okrivio Republiku Srpsku za eskalaciju situacije u BiH.

Obraćanje Željke Cvijanović

- Predsedništvo Bosne i Hercegovine, djeluje kao kolektivni tripartitni šef države i u to tijelo sam izabrana iz Republike Srpske, jednog od dva entiteta koja čine Bosnu i Hercegovinu - rekla je ona.

Podsetila je da se druga dva člana Predsedništva Bosne i Hercegovine biraju se iz drugog entiteta, Federacije BiH.

- To jasno pokazuje da Bosna i Hercegovina nije jedna izborna jedinica kada je u pitanju izbor zajedničkih institucija na nivou BiH. To takođe govori da je Ustav BiH, odnosno Aneks 4. Dejtonskog sporazuma, pažljivo koncipiran tako da uspostavi sistem sa dva entiteta sa visokim stepenom autonomije i tri konstitutivna naroda, kao i sa važnim mehanizmima podjele vlasti. Ovi mehanizmi garantuju svim konstitutivnim narodima zaštitu od majorizacije i ravnopravno učešće u upravljanju zemljom.

- Takav princip jednakosti je primenjen za održanje mira. Želela bih da istaknem kritična pitanja koja opterećuju BiH, ali prvo da kažem da se stavovi BiH često tendenciozno prikazuju. Republika Srpska ne krši Dejtonski sporazum niti međunarodno pravo. Naprotiv, zalaže se za striktno pridržavanje Ustava BiH, kao dela ugovora, koji većinu nadležnosti ostavlja u rukama dva entiteta i svakom od tri konstitutivna naroda obezbeđuje mehanizme zaštite njihovih prava. Takođe, poštovanje međunarodnog prava znači da visoki predstavnici moraju biti imenovani u skladu sa procedurama utvrđenim Aneksom 10. Dejtonskog sporazuma i delovati u okviru propisanog mandata.

Cvijanović je dodala da izazovi sa kojima se poslednjih godina suoačava BiH predstavljaju pretnju da poremete mir u celom regionu te sprečavaju pomirenje u narodima.

- Srpska se protivi zloupotrebi i zaobilaženju naših institucija i odredbi Ustava kao što je, na primer, to slučaj sa aktuelnom rezolucijom o danu sećanja na Srebrenicu. Na pripremi ove rezolucije za glasanje na Generalnoj skupštini UN radi se bez ikakvih prethodnih konsultacija i odobrenja od strane relevantnih i nadležnih institucija BiH - istakla je srpski član Predsedništva BiH.

- Većina izazova se koristi u raznim manipulacijama, koju koriste razni akteri koji ponovo žele napisati Dejtonski ustav. Uplitanje u unutrašnje demokratkse procese, pretnje silom, nepoštovanje vladavine prava i međunarodnog prava, te mešanje u izbore... U središtu svakog spora nalazi se to što prema Dejtonu BiH može da funckioniše konsenzusom. Nažalost dok se srspki i hrvatski predtavnici bore za poštovanje Dejtona, Bošnjaci se bore za centralizaciju - rekla je Cvijanović te dodala da su neretko podržani od strane Zapada.

Cvijanovića je rekla da su visoki predstavnici pretežno na strani Bošnjaka te da krše Dejtonski sporazum.

- Pojedine strane diplomate u BiH i Šmit koji pozira kao neki hibrid, kontinuirano se mešaju u unutrašnje dmeokratske procese. Ono je podiglo politički konsenzus koji se podsticao napredak BiH u EU... On je od suštinskog značaja za održavanje mira u našoj državi.

Cvijanović je istakla da se na sličan način zadire i u unutrašnja pitanja i tako OHR pomaže u njihovim postpucima.

- Čak je i rezolucija primer kako mešanje stranog faktora podriva stabilnost.

Cvijanovićeva je dodala kako Lagumdžija podržava nepoštovanje Predsedništva BiH. Nacrt je namerno sakriven od javnosti i o njemu Predsendištvo nije ni glasalo - rekla je Cvijanović, te doladala da nemera koja stoji iza nje, sve samo ne benigna.

Cvijanovićeva je napomenula kako Zukan Helez i Ramo Isak redovno imaju zapaljive izjave u kojima otovoreno pominju vojne sukobe i pozivaju na nasilje.

- Treba reći da ove otvorene pretnje Šmit i strani ambasadori retko osuđuju. Pre samo dve sedmice policijske snage su u Zenici uhapsile dve osobe za koje se sumnja da pripadaju islamistikoj zajednici u FBiH. Takođe korištenje poligona u BiH je omogućeno osobama koje se dovode u vezu sa vehabijskim pokretom.

Cvijanovića je istakla da je BiH među evropskim zemljama imala najviše stanovnika koji su otišli da vode pokrete džihadista u Iraku.

- Vladavina prava je u sedišti EU integracija, a njeni predstavnici isitiču važnost njenog poštovanja, a Šmit dobija tek blagi prekor zbog kršenja istih. Naime on ne odgovara ni jednoj insituciji, Vladi ili sudu. Nejasno je kako se ovo može uklopiti u bilo koji koncept vladavine prava - rekla je ona.

Pomenula je i vođenje sudskog postupka protiv Milorada Dodika i Lukića. Dodala je i sankcije od strane SAD i VB koje se koriste za zastrašivanje.

- Svi koji odbiju da se povinuju Šmitu, neminovno postaje meta sankcija.

Cvijanović je istakla da je ovo kršenje prava i da da nema sumnje da je to pretnja i stabilnost miru u BiH.

- Pored svega navedenog, nastavljaju se napori da se biračima u BiH uskrate prava. Iako najavljena kao tehnička izmena, ona je zapravo politička odluka i dovodi celi izborni proces u BiH. Šmit je i ovaj put prekršio Dejtonski sporazum - dodaje.

CIK sada može da zaobilazi sud pošto joj je Šmit dao pravo da kažnjava svako kršenje njegovog Izbornog prava, pojasnila je Cvijanović.

- Kada su Narodna skupština i izabrani predstavnici preduzeli korake, Šmit i njegovi saučesnici su zapretili prinudnom smenom. Lišavanjem zvaničnika i njihovoh nadležnosti birači su lišeni parava. Svaki put kada Šmit nametne neku odluku to destabilizuje BiH - rekla je Cvijanović. 

Dodaje da se postupci Šmita trebaju što pre osuditi i okončati.

Kako se moglo čuti na početku UN nije potpisnik Dejtonskog sporazuma, ali da rade sve na održavanju mira u BiH.

Predstavnik Srbije na ovoj sednici je Marko Đurić.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI