HOĆE DA SMANJE BES MUSLIMANA STVARANJEM ISLAMSKE DRŽAVE NA BALKANU Da li je ovo pravi cilj rezolucije o Srebrenici?

U ratovima na području Hrvatske i Bosne i Hercegovine poginulo je između 130.000 i 140.000 ljudi, dok je oko 4.000.000 prinudno raseljeno, od čega 2,2 miliona u ratu u Bosni i Hercegovini. Mnogi zločini nad srpskim stanovništvom nikada nisu procesuirani u zalog pomirenja i suživota sa drugim entitetima nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma i okončanja ratnog sukoba.

Generalna skupština Ujedinjenih nacija glasaće o Rezoluciji o Srebrenici 23. maja, a ukoliko bude usvojena, 11. jul biće proglašen Međunarodnim danom sećanja na žrtve genocida u Srebrenici, uvodnu reč dobila je Nemačka, zemlja poznata po najvećem genocidu u Evropi. U sedištu Ujedinjenih nacija održala se panel diskusija "Mi govorimo, jer oni ne mogu - glasovi koje treba čuti", na kojoj žrtve rata u Bosni i Hercegovini iznose svoja svedočenja.

Aleksandar Šešelj, zamenik predsednika Srpske radikalne stranke, gostovao je u emisiji Usijanje gde je govorio o ovoj temi.

Najpre je istakao da je cilj ove rezolucije - namera da se otvori pitanje Republike Srpske.

- Termin genocid u Srebrenici je sam po sebi pokazuje besmisao, jer je genocid takvo krivično delo da on ne može da se dogodi i da se izvrši u jednoj opštini, u jednom gradu ili tako dalje. Dakle, ukoliko bi eventualno bio počinjen genocid, on je morao da bude počinjen u Bosni i Hercegovini, na primer. Jer biće krivičnog dela je takvo. Šta je ključna stvar u svemu ovome? Jeste da se napravi povod za razmatranje položaja Republike Srpske i uopšte povod za otvaranje pitanja revizije Dejtonskog sporazuma. Odnosno što su godinama nazivali duhom Dejtona, a to je ta interpretacija da je Republika Srpska nekakva privremena tvorevina, da ona treba da se utopi unitarno u Bosni i Hercegovinu, kada bude zrelo, kada se usvoje nekakva evropska rješenja itd. Dakle, da se Republika Srpska ukine i da postane Bosna i Hercegovina apsolutno unitarna država, po onom principu po kojem su to muslimani hteli i 1992. godine. Dakle, gde bi izvršili majorizaciju nad preostala dva naroda u Bosni i Hercegovini, da bi napravili islamsku državu od Bosne i Hercegovine. To je bila ideja Alija Izetbegovića, oni od toga nikada nisu odustali, bez obzira kojim političkim strankama pripadaju. To je ono što će biti posledica i sa čim će se krenuti - istakao je Šešelj i dodao:

- Međutim, ne treba gubiti iz vida uopšte strukturu UN. U Savetu bezbednosti je propao pokušaj da se donese rezolucija o genocidu u Srebrenici. Tamo je bilo navođeno i neka masovna silovanja i ubistva. Britanski predlog, on je neslavno propao tako što je Ruska federacija uložila veto, odnosno glasala protiv tog predloga rezolucije i sada su se oni odlučili na jednu pokvarenu, perfidnu stvar. Da se rezolucija donese u Generalnoj skupštini kako se ne bi dogodila repriza iz 2015. godine.

Potom je objasnio kako se glasalo 2015. godine u Savetu bezbednosti, a kako će sada.

- Dakle, Ruska federacija je 2015. godine glasala protiv. Kada jedna od pet stalnih članica Saveta bezbednosti glasa protiv, smatra se da je uložila veto, odnosno ne može da ništa usvoji, dok ne bude konsenzus u okviru pet stalnih članica. Eventualno je moguće da bude neko uzdržan i da se rezolucija usvoji bez glasa za jedne od pet stalnih članica. Međutim, jasno je bilo da ni Rusija ni Kina to ne bi podržali, da bi glasali protiv i da nema šanse da takav predlog sada prođe ako nije prošlo 2015. godine. Sada je još manje moguće za tako nešto u Savetu bezbednosti. Onda je u Generalnoj skupštini UN sistem mnogo labaviji i nije potrebno čak ni da dođe do apsolutne većine zemalja članica UN. Taj sistem glasanja i uopšte taj postupak nam govori da je važnost takve rezolucije koja se donosi na taj način, sa takvim glasanjem mnogo manje bitniji nego što je to rezolucija Saveta bezbednosti. Rezolucija Saveta bezbednosti je međunarodno pravo u pravom smislu reči. Rezolucija u Generalnoj skupštini jesu neki politički akti po nekim manje bitnim pitanjima - rekao je Šešelj.

Osvrnuo se i na sekundarni cilj ove rezolucije.

- Sekundarni cilj jeste da se iz fokusa uopšte ostrani ono što radi izraelska vlada u pojasu Gaze, a to je genocid. Genocidna aktivnost koja traje više od 8 meseci, gde je poginulo više od 50.000 Palestinaca na najbrutalniji način i izraelski zvaničnici, na čelu sa Natenjahuom, to ni ne kriju, odnosno genocidnu nameru kao suštinski element bića krivičnog dela genocida ni ne kriju. Oni su o tome govorili, čak je čini mi se i ministar bezbednosti ili ministar odbrane rekao da izraelskom vojniku ne sme da zadrhti ruka ni kada je pred njim palestinsko dete i slično. Dakle, to je nešto što se sada dešava. Umesto da se raspravlja o tome da se to spreči, da svi ti zapadni moćnici utiču da se to spreči, oni svi redom to podržavaju. Setili su se da sada zamene teze pa da se priča o nekim događajima od pre 29 godina kako bi se nekakva naklonost zadobila u muslimanskom svetu ili da bi se generalno bes u muslimanskom svetu smanjio zbog onoga što se dešava u Gazi. Uopšte nema naznaka da će u Gazi to da prestane. Dakle, oni ne razmišljaju o tome da odustanu - rekao je Šešelj.

Kurir

BONUS VIDEO

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI