ZBOG OVE VESTI KURTIJU NEĆE BITI DOBRO Na čelo Evrope dolazi čovek koji ne priznaje Kosovo?

Mada se posle minulih izbora za Evropski parlament činilo da je pozicija Ursule fon der Lajen komotna i da će ona bez većih problema obezbediti drugi mandat, dogodio se veleobrt.

Kako piše dobro upućeni Politiko, predsednik Evropskog saveta (ES) Šarl Mišel izneo je liderima država Evropske unije ideju da grčki premijer Kirijakos Micotakis treba da preuzme funkciju predsednika Evropske komisije od Lajenove, s kojom je Mišel, inače, dugo u sukobu. Politiko se pozvao na pet anonimnih zvaničnika i diplomata iz EU, koji su im, nezavisno jedni od drugih, preneli istovetnu informaciju.

Mišel je takođe izneo mišljenje da bi danska premijerka Mete Frederiksen bila bolja za ulogu predsednika Evropskog saveta od bivšeg portugalskog premijera Antonija Koste, koji ima simpatije Fon der Lajenove.
- Šarl Mišel ima punu kutiju kora od banana na koje treba da se oklizne Fon der Lajenova i sada je prazni. U najboljem slučaju, to stvara smetnje, u najgorem, to je destabilizacija - rekao je za Politiko jedan zvaničnik EU.

Politiko ocenjuje da je Brisel pun priča da Mišel pokušava da sruši svoju neprijateljicu Ursulu fon der Lajen. Rivalstvo između dvoje visokih zvaničnika EU dostiglo je vrhunac tokom posete Ankari 2021, kada je Mišel preuzeo jedinu slobodnu stolicu pored turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, pa je Fon der Lajenova morala da sedne na obližnji kauč, zbog čega je nastao izraz "sofagejt".

Koliko je informacija Politika realna, saznaćemo veoma brzo, međutim, ono što je sigurno jeste da nekima u Prištini, a pre svega Aljbinu Kurtiju, nije bilo dobro kada su je pročitali. Iako, naravno, personalno rešenje ne može suštinski da utiče na politiku koju vodi Evropska unija, svakako za čelnike lažne države ne bi bilo prijatno da na čelu EU bude čovek čija ih zemlja ne priznaje kao državu. Da je tako, svedoči i to što su mediji u Prištini nebrojeno puta negodovali, na primer, nakon izjava Žozepa Borelja, Španca koji je bio predstavnik EU za spoljnu politiku, pošto Madrid, kao i Atina, ne priznaje Kosovo.

Podsetimo, pet zemalja EU nije priznalo Kosovo. Uz Grčku i Španiju, to su još Slovačka, Rumunija i Kipar.
Grčka je, inače, u više navrata bila pod pritiskom, pre svega Amerikanaca, da promeni stav po ovom pitanju, međutim, najviši grčki zvaničnici, pa i sam premijer Micotakis, nekoliko puta su poručivali da se to neće dogoditi. Razlozi su, naravno, ponajviše vezani za samu Grčku, odnosno bratski Kipar, koji ima problem sa činjenicom da se severni deo ostrva, pod patronatom Turske, samoproglasio za državu, pa je jasno da bi za Grčku i Kipar priznanje Kosova bilo kao da sami sebe ubodu nožem u stomak.

Nije nebitno reći ni da je Micotakis (za razliku od svoje rođene sestre Dore Bakojani, koja je kao izvestilac donela preporuku da Priština treba da uđe u Savet Evrope) nedavno pokazao da ima kičmu, pa je tako, uprkos ogromnim pritiscima, Grčka bila uzdržana kada se u Ujedinjenim nacijama glasalo o sramnoj rezoluciji o Srebrenici.

BONUS VIDEO

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI