OVO JE EPICENTAR RADIKALNIH ISLAMISTA NA BALKANU Mudžahedini se grupišu na jugu, a sve je počelo sa Bosnom

"Mi problem sa ubrzanom radikalizacijom imamo već nekoliko godina unazad i rekao bih da je to pitanje ozbiljnije zabrinulo javnost na Balkanu generalno sa pojavom Islamske države, odnosno njenim vrhuncem 2014, 2015. godine", kazao je Radulović za Kosovo onlajn, navodeći da je prekretnica po tom pitanju na Balkanu bila krajem 1991. i početkom 1992. dolaskom u BiH, prevashodno na prostor Tešnja, odreda El Mudžahed, odnosno Mudžahedina.

Ističe da je tu koren i srž problema radikalnog islamizma na Balkanu koji je, kako dodaje, dodatno potstaknut činjenicom da zvanično Sarajevo nije htelo, iako je bilo u obavezi nakon Dejtona, da reši pitanje odreda Mudžahedina.

Ukazuje da je više od 700 pripadnika tog odreda iz Alžira, Palestine, Irana, različitog dela islamskog sveta, ostalo da živi na prostoru BiH, sklopilo brakove, promenilo imena, dobilo državljanstva BiH...

"Kada pogledate, od tada do danas na prostoru Evrope, pa čak i rušenje 'Kula bliznakinja', činjenica je da su na neki način lica sa teritorije BiH bila povezana sa određenim terorističkim napadom. Ili su lica povezana sa Osamom Bin Ladenom u nekom trenutku bila na teritoriji BiH ili je naoružanje korišćeno u nekom terorističkom napadu sa prostora BiH", kazao je.

Dodaje da je jedna jedna od najvećih akcija austrijske policije, akcija "Palmira", upravo pokazala da su dva ključna čoveka koja koordiniraju i u datom trenutku upravljaju situacijom i organizuju vehabijski pokret, pre svega na Balkanu, zapravo dva Tutinca.

Navodi i da je istraživanje koje je uradio Centar za geostrateška istraživanja i terorizam ukazalo na to da iako možda Srbija nije toliko "popularna" za potencijalno izvođenje terorističkih ataka kao što je to možda Nemačka, Francuska, Belgija ili Velika Britanija, svakako ne možemo biti mirni i da ta opasnost postoji.

"Drugi par cipela jeste pitanje Kosova i Metohije, nakon 1999. godine, nakon povlačenja policije Srbije i vojske Jugoslavije. Tada dolazi do velikog upliva radikalnih hodža i imama, izgradnje džamija koje su direktno potpomognute novcem koji dolazi iz spornih zalivskih zemalja i oni su počeli da prave svoju mrežu. Govorim o više od 800 izgrađenih džamija do danas, a onda u periodu između 2012. i 2015. godine, najmanje dve akcije Kosovske policije su potvrdile i pokazale da su određena lica sa KiM itetako uključena u mrežu Islamske države", navodi Radulović.

Kako kaže, tada su te akcije pokazale i da određene hodže vrše regrutaciju i logistički transport, odnosno putovanja kosovskih Albanaca sa Kosova na prostor sirijsko-iračkog ratišta.

"Kada se ima takva situacija i činjenica da se jedan deo takvih lica koji su tamo odvedeni ili se tamo formirali, vratio na prostor KiM, a da je Priština učinila gotovo ništa ili izrekla minimalne kazne za povratnike za koje postoji dokaz da su bili na prostoru Islamske države, onda je situacija jasna. Onda ne treba da čudi zašto se pronađe naoružanje kod lica u automobilu u blizini manastira Visoki Dečani, zašto se uhapse lica za koje se potvrdi da su imali planove za trovanje vodosnabdevanja, koja su planirala bombaške napade u Severnoj Mitrovici u nekim lokalima, planirali napade po centralnoj Srbiji, konkretnije po Beogradu", kaže on.

Radulović navodi da je treća stavka koja ukazuje na problem i ubrzana radikalizacija mahom romske i aškalijske zajednice u centralnoj Srbiji - Beogradu, Nišu, Smederevu i nekim drugim gradovima.

Kada je reč o glavnim uporištima za regrutaciju objašnjava da je prostor tromeđe Kosova i Metohije, Albanije i Severne Makedonije najproblematičniji.

"Taj čuveni Kačanik i taj potez - Kosovska Kamenica, Đakovica, Gnjilane… Različite su snage tih grupa ili grupacija koje postoje na celom prostoru Kosova i Metohije. Srbica takođe, dok, istina nešto manje, što je i očekivano, na severu KiM", navodi on.

Ukazuje na to da upravo islamske zajednice moraju same da rade protiv radikalnog islamizma jer ne može se niko drugi boriti za njih.

Međutim, sumnja da zaista postoji želja na Kosovu da se izbore sa radikalnim islamizmom jer, kako kaže, izostale su kazne za povratnike, borce Islamske države, a i dalje je na čelu Islamske zajednice Kosova čovek koji je bio hapšen u jednoj od akcija Kosovske policije i za kojeg postoji osnovana sumnja da je na čelu mreže radikalnih hodža i imama.

"Kada se sve to pogleda, onda je jasno da se suštinski na terenu zapravo ne dešava ništa i uz sve to ako pogledamo lica iz Severne Makedonije, albanske nacionalnosti, koja su bila uključena u dešavanja u zapadnoj Evropi u prethodnih godinu i po, dve, onda je jasno da zvaničnici jedno govore, ali da suštinskih promena na terenu nema ili ih ja lično ne vidim", dodaje.

Radulović ukazuje i da je teško napraviti matricu onih koji se regrutuju.

Kaže da su pre nekoliko godina uspeli da identifikuju određene karakteristike, međutim, jasna matrica ipak ne postoji.

"Ranije je bilo uvreženo mišljenje da su to uglavnom lica koja su slabijeg obrazovanja, da su to lica iz nekih zatvorenih krugova, da su lica mahom iz ruralnih područja, loše ekonomske situacije… Međutim, onda smo imali priliku da vidimo da su u pitanju mlađa lica sa dobrim uspehom u tom trenutku u školi ili da su završila školu sa odličnim uspehom, da su to lica koja dolaze iz relativno ili dobro situiranih porodica, iz gradskih sredina, tako da je jako teško napraviti tu jednu matricu jer ljudi imaju različite pobude i različita ubeđenja iz kojih posegnu za određenim potezima ili koracima", kaže.

Ipak, navodi, ono što se može reći na osnovu proteklih desetak godina, jeste da bez obzira iz kakvih sredina da dolaze, mahom je reč o licima koja su uzrasta između 20 i 30 godina.

Osim toga što je konstanta da je reč o mladim osobama, ono što zabrinjava, kako kaže Radulović, je to što je u Bosni i Hercegovini privođena i hapšena osoba ženskog pola zbog toga, a i dve devojke iz Novog Pazara su otišle i pridružile se Islamskoj državi.

Dodatni problem u Srbiji, kako navodi Radulović, jeste i pojava konvertita, odnosno lica koja iz pravoslavlja prelaze u radikalni islam.

Kao primer podseća na slučaj Gorana Pavlovića, vođe beogradskih vehabija, koji je svoju porodicu, suprugu i ćerku odveo u Siriju koje su tamo stradale.

"Sličnih situacija je bilo i na prostoru BiH, federacijskom delu, gde su Srbi, pravoslavci prelazili u radikalni islam. Imali smo i najnoviji slučaj sa licem koje je pokušalo da usmrti pripadnika srpske Žandarmerije, čuvara izraelske ambasade, koji je takođe lice koje je iz pravoslavlja prešlo u islam", dodaje.

Kako kaže, to opet samo po sebi postavlja jednu novu matricu, ali uveren je i dalje da su u pitanju samo izuzeci, odnosno da ne postoji takav trend.

Oko političkih ciljeva radikalnih islamista, kako kaže Radulović, postoje često sporenja.

U njihovim porukama i izjavama, kako kaže, najčešće možemo da čujemo da im je cilj stvaranje Kalifata, pobeda islama na način na koji ga oni percipiraju - smrt nevernicima i sve ostalo što prati tu matricu.

S druge strane, dodaje, često se i na prostoru Balkana, ali i u celom svetu, može čuti da određeni radikalni krugovi koriste tu versku podlogu za secesionizam, za stvaranje svojih država, odnosno teritorija koje bi bile pod njihovom kontrolom, Šerijatskim zakonom kao ustavom i krovnim zakonom.

"Kada se pogledaju istraživanja različitih organizacija, često ćete imati ugrađene klasične političke poruke koje su prisutne u savremenom svetu, ali obojene i zamaskirane tako da zapravo suštinski deluju na prvu loptu kao verske. Daću jedan primer - Islamska država koja je uništavala spomenike kulture po Palmiri i kuda sve ne, nije imala problem sa tim da prodaje naftu na crnom tržištu i da uzima novac. Dakle, sa tim nisu imali problem, mislim da to dovoljno govori", zaključio je Radulović.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI