DA ĐILAS DOĐE NA VLAST, DRŽAVA BI BILA KRAVA MUZARA ZA DVOJICU TAJKUNA Nebojša Krstić o Srbiji nekad i sad, Vučiću, opoziciji i kako bi bilo da ona dođe na vlast

 

PIŠE: BOJANA PAUNOVIĆ

 

U Srbiji je pre 15 godina bilo vreme impotentne vlasti i funkcionera DS koji tu vlast koriste za svoju ličnu korist. Ne zaboravljam da sam kao savetnik predsednika i sam bio deo te vlasti i da delim odgovornost.

Ove dve rečenice marketinškog stručnjaka Nebojše Krstića, između ostalih, deo su odgovora na prvo pitanje koje smo mu postavili u nedeljnom Alo! intervjuu. Naš sagovornik svakako je i tada i sada bio neko ko izbliza može da prati političke i društvene tokove našeg društva.

 Kako vidite Srbiju pre 15 godina i Srbiju danas?

- Pre petnaestak godina nije bilo interneta kao u današnjoj meri. Bilo je sve sporije i u javnom prostoru bilo je manje zla. Na vlasti je bio Tadić. Njegov mandat bio je da reši sve prepreke koje stoje pred Srbijom na putu ka EU. Dok je bio u kohabitaciji s Koštunicom, delovalo mi je da to želi, ali da nema instrumente. Onda je preuzeo svu vlast i nije sa njom uradio ništa! Čekao je da prođe vreme i da mu se završi mandat. 

 Pomenuli ste Tadića, često ste u klinču sa čovekom čiji ste savetnik bili. Šta danas mislite o njemu?

- Današnji Tadić izneverio je sve političke principe zbog kojih sam ga podržavao i zbog kojih sam mu, na koncu, i bio savetnik. Nisam s njim u kontaktu od novembra 2012, od trenutka kada je DS predao bez borbe Đilasu. Prvo je tvrdio da Đilas znači tajkunizaciju DS-a. Jedan manji broj ljudi u DS ga je u tom sukobu podržao, naravno, među njima i ja. Potom su Tadić i Đilas napravili nekakav mutni dogovor u kome je Đilas postao predsednik DS, a Tadić klovn. Onda, preko noći, Tadić prestaje da govori o tajkunizaciji DS i kaže kako u DS „postoje ljudi koji ga guraju u sukob s Đilasom". Dakle, prodao je sve one koji su bili voljni da mu čuvaju leđa, a da nije ni trepnuo. Tu je svaki moj kontakt s njim prestao. Potom je podržao Vučićev Briselski sporazum rekavši prvo da je to „nastavak njegove politike", da bi se samo nekoliko meseci kasnije dosetio da je to, u stvari, „izdaja Kosova". Danas kaže da je litijum katastrofa, a on je lično bio jedan od onih koji su doveli "Rio Tinto" u Srbiju i radovao se toj šansi za srpsku industriju. Bivši predsednik se pretvorio u svoju karikaturu i to je uradio daleko lakše i brže nego što je postao predsednik.

Dođosmo i do litijuma, opozicija ga koristi da bi pokušala da na njemu slomi predsednika Vučića. Kakav će biti ishod te akcije?

- Kada su protivnici kopanja litijuma ljudi koji su juče ušli u politiku, to me mnogo ne čudi. Oni su laici za taj posao i misle da je demagogija legitimna stvar u politici. Kad su protivnici oni koji su bili vlast i koji su doveli "Rio Tinto" u Srbiju, npr. Tadić, Đilas, Tepićeva, Borko Stefanović, Lutovac, Vladeta Janković, Miloš Jovanović, itd, onda je u pitanju bezobrazluk, jer oni građane Srbije potcenjuju, omalovažavaju i tretiraju kao majmune, pošto misle da narod ne primećuju kad ga neko vara i obmanjuje. Litijum je danas tema za političke lešinare baš kao što je bilo ubistvo dece u "Ribnikaru", dakle, bezdušna politizacija i prljava kampanja „nezavisnih medija" i Đilasove opozicije kojom se lažima zastrašuju građani i izvlače na ulicu ne bi li u veštački indukovanom revoltu nasiljem obavili ono što nesposobni lideru ne mogu na izborima. 

Dobro, kako bi onda Srbija izgledala da na vlast dođe Dragan Đilas?

- Što bi rekao Tadić, desila bi se tajkunizacija države. A to znači država bi postala krava muzara koja daje mleko samo dvojici tajkuna. I postojala bi sve dok ima mleka.

Vas optužuju da ste Vučićev bot, SNS plaćenik i slično. 

- Ja sam punoletni građanin (već poprilično dugo) koji ima svoj politički stav. Taj stav mi kaže da predsednik Srbije dobro radi svoj posao. Sve dok Vučić vodi đinđićevsku pragmatičnu i realističnu politiku korisnu za državu i građane, sve dok to radi energično i posvećeno, mudro i lukavo, imaće moju podršku. Ako je ovo definicija bota, onda jesam Vučićev bot.

Zbog stavova koje iznosite upućuju vam veliki broj uvreda i pretnji. 

- Svakoga dana dobijam barem nekoliko pretnji smrću, prebijanjem, hapšenjem... Nisam prijavljivao, nekako mi žao tih „junaka" koji se ohrabre da napišu pretnju i psovku ubeđeni da su zaštićeni svojom maskom i lažnim imenom. A i ne mislim da sam ja tu nešto mnogo važan. Sociološki gledano, ta količina psihijatrijskog pražnjenja u sajber prostoru je ili lekovita za te pacijente ili je indukcija takvog ponašanja i u realnom životu. Nisam načisto šta je.

Foto: Alo.rs

 

Često kritikujete rusofilske stavove nekih političara i javnih ličnosti. 

- Kritikujem petokolonaško ponašanje, bez obzira na to da li je petokolonaš istočne ili zapadne orijentacije. Lično sam prozapadno orijentisan, ne zato što mi je kulturološki bekgraund bio takav, već zato što sam u osam godina savetničkog posla upoznao skoro sve svetske lidere i praktično sam završio masterklas kod njih kao predavača. Ne samo da sam stekao sliku o tome ko su oni i kakav im je odnos prema Srbiji, već imam i sliku o tome šta je korisno za Srbiju. Ili, ako baš hoćete, šta je manje štetno.

 Obavezan vojni rok, da ili ne?

- Bio sam godinu dana u vojsci u Sloveniji. Pre toga smo, posle prve godine fakulteta, svi imali 15 dana obuke u kasarnama. Mi medicinari smo bili u Zrenjaninu. Pa sam išao na vojne vežbe, a onda sam 1999. bio i u ratu protiv NATO, u Prvom oklopnom bataljonu bio sam lekar tenkistima. S tim iskustvom i kilometražom, čini mi se da je 75 dana nešto što današnji momci mogu da izdrže kao od šale, a mogu i nešto korisno da nauče i upotrebe sutra, ako nedajbože zatreba. Čak i u slučaju nekakve elementarne nepogode mogu da budu korisniji nego što su sad.

Oštro se oglašavate o bujanju ustaštva u Hrvatskoj i sličnim temama. S druge strane, dosta vremena provodite na Visu. Kako ste to pomirili u sebi?

- Na Visu nije bilo ustaštva. To je jedno lepo i kulturno ostrvo na kome žive fini ljudi. Današnja Hrvatska je ekonomski uspešna, ali nesrećna zemlja. Ne može se sreća naroda graditi na nesreći drugog naroda, a Hrvatska je kuća čiji temelj čini genocid nad Srbima. Povrh svega, Hrvati, umesto da tu svoju sramotu sakriju, oni kao državni praznik slave dan kada su kukavički mitraljirali izbegličku kolonu žena, dece i staraca. Meni to deluje kao satanistički ritual, a taj ritual je zvanična državna politika. Povrh svega, ako zanemarimo neprikrivene ustaše, imate takozvane intelektualce liberalnog profila koji sa svim tim nemaju nikakav problem. Niste za sve ove godine imali ni jedan jedini protest protiv falsifikovanja i revizije istorije, negiranja Jasenovca i "Oluje", koja je samo finalizacija posla započetog u NDH. U nedostatku hrabrosti da o tome progovore, intelektualci i šatro buntovni feralovci nalaze zamerke Beogradu jer je „kasaba" i Srbiji jer hoće da rudari litijum. I naravno, smeta im Vučić jer jača Srbiju. A zameraju mu da je diktator, iako u Srbiji postoje mediji koji ga 24 sata blate, vređaju, kriminalizuju i dehumanizuju, u Srbiji u kojoj svaka šuša protestuje i blokira saobraćaj na bilo koju temu i kad god poželi, dok promoteri nasilja i antisrpski šovinisti imaju tretman svetih krava.

 Da se vratimo na DS. Najavili ste kandidaturu za predsednika te stranke. Ironično ili izistinski?

- Politička kriza u kojoj se Srbija nalazi sada već hronično, posledica je ubijanja Demokratske stranke. Ubijali su je mnogi, od Tadića koji je DS pretvorio u konfederaciju tri stranke: šumadijski DS, vojvođanski i beogradski, sve tri bez ikakve veze jedna s drugom, preko Đilasa, sve do današnjeg Lutovca koji je samo mali službenik u velikom Đilasovom preduzeću. Smrt DS-a je proizvela crnu rupu u političkom svemiru. Ta je rupa u sebe usisala diletante s koca i konopca, ništarije, barabe, ljude opasnih namera, psihički suspektne, slučajne prolaznike, petokolonaše, trotinetiste... Ukratko, sve one koji ne mogu biti konkurencija Đilasu, čoveku koji umesto političke pameti i harizme ima novac i njime supstituiše nedostatke. Jedina šansa da se politički prostor uljudi, upristoji, opameti i vrati u političke okvire koji znače da se politički ciljevi ostvaruju političkim sredstvima, a ne nasiljem, jeste da se pojavi nova, pristojna i pametna DS, onakva kakvom su je pravili osnivači. Zato sam rešio da smenim Lutovca i da preuzmem DS i vratim ga na Mićunovićev i Đinđićev put.

 Često ste na TV duelima, koje gostovanje će vam ostati u sećanju?

- Dotakli ste ozbiljan problem. Kod nas više nema duela, nema debata, nema polemika, nema političkog i intelektualnog nadgornjavanja. Paradoksalno, mnogo više toga bilo je u vreme sumornog titoizma koji je branio sve to. Pa su se ljudi snalazili i nalazili prostore slobode po književnim novinama i u omladinskoj štampi. Danas kad je sve to dozvoljeno, imate samo buku i bes. Nisam birao sagovornike, tako da sam u TV emisijama bio s raznima, čak i onima koji su me vređali, najviše glupostima, malicioznošću i neznanjem. 

 Za kraj, završili ste medicinu. Da li vam je žao što se niste time bavili?

- Nije mi žao. Bio sam dobar za seoskog lekara kao što sam i bio u Komiži na Visu. Ali sam, igrom slučaja, živeo u Beogradu i tu me je život odveo na drugu stranu. A valjda taj koji upravlja našim životima bolje zna od mene.

 

Optužbe zbog Kosova produkt 

maloumnosti lidera opozicije

 Vučića jednog dana optužuju što neće da prizna Kosovo, a drugog dana da ga je izdao. Šta mislite o takvoj šizofreniji?

- Mislim da je ona logičan produkt maloumnosti lidera opozicije. Takođe, proizvod je sistematskog i svakodnevnog delovanja lažno nezavisnih medija koji rade sve što ide u prilog destrukcije države i društva i provociranja građanskog sukoba i uličnog nasilja. Da li je tema prljave kampanje ubistvo dece u "Ribnikaru" ili litijum, tim je lešinarima sasvim svejedno.

 

Još mi nije jasno zašto 

su danas devojke ljute

 Verujete li ili ne verujete u idole?

- To još nisam razrešio u sebi. Kao što mi još nije jasno zašto su danas devojke ljute.

 

 

 

 

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI