"SRBIJA JE NAUČILA EKONOMSKI DA POBEĐUJE" Završen rad Skupštine za danas, ovo su bile ključne poruke

Sednica je počela u 10 sati. 

Samo dva minuta nakon početka sednice, Aleksandar Jovanović Ćuta počeo je nedolično da se ponaša, zbog čega je odmah dobio opomenu. Više o tome čitajte OVDE. 

Printscreen

Danas je na sednici prisutno 108 narodnih poslanika.

Podsetimo, Parlament je juče počeo raspravu o rebalansu republičkog budžeta za ovu godinu, koji su poslanici vlasti hvalili i branili dok ga je opozicija kritikovala.

Ministar finansija Siniša Mali je rekao u Skupštni da rebalans obezbeđuje dalji ekonomski rast i uvećanje plata u javnom sektoru i penzija, te da je "nastavak uspešne ekonomske politike".

"Osnovni cilj je da nastavimo da rastemo uz očuvanje makroekonomske stabilnosti... Srbija nikada nije bila jača, nikada stabilnija", rekao je Mali. 

Rad se nastavlja sutra u 10 časova

Rad Skupštine je završen za danas, nastavlja se sutra u 10 časova. Podsećamo večeras u 19.30 predsednik Aleksandar Vučić nastavlja još jednu borbu za naš narod na Kosovu i Metohiji.

Premijer Srbije Miloš Vučević o prosveti

- Posebnu smo pažnju u pripremi budžeta za 2025. godinu upravo posvetili prosveti. Najveće povećanje. veće nego od ostalih u javnom sektoru je upravo za prosvetne radnike. To nije pitanje da li nekoga volite ili ne volite. Mi moramo da vodimo računa o svim aspektima života naše države, mi moramo da vodimo računa i o vojsci, zdravstvu, policiji... - rekao je premijer Srbije.

Ministar Mali o cilju budžeta

Prvi potpredsednik vlade i ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas da je predloženi rebalans budžeta, kao i svaki budžet koji je ova Vlada Srbije do sada pravila, razvojni i usmeren na daljem ubrzanom rastu i razvoju naše ekonomije.

- Kao i svaki budžet koji smo do sada pravili i ovaj je usmeren na ubrani razvoj naše ekonomije. Što nam je osnov za podizanje plata i penzija, podizanje životnog standarda. I na početku izlaganja juče rekao sam da nam je glavni cilj održavanje Ekspa 2027. godine i ostvarenje svih onih ciljeva koje smo definisali programom Srbija 2027. A to podrazumeva prosečnu platu od 1400 evra, prosečnu penziju od 650 evra i minimalnu zaradu od  650 evra. Sada smo malo više nego na pola puta - istakao je ministar.

- Idemo na povećanje penzija od prvog decembra ove godine na molbu predsednika Vučića, dakle ne od prvog januara. Penzije povećavamo po švajcarskoj formuli za 10,9 odsto.Dakle još jednom dvocifreno poveđanje penzija, na ono dvocifreno koje je bilo ove i prošle godine. Dakle mi ćemo imati prosečnu penziju od decembra 435 evra - rekao je Siniša Mali.

- Prosečna plata 818 evra. Mi ćemo ići preko 900 evra do kraja ove godine. A do kraja 2025. sa obećanjem koje smo dali prosečna zarada prećiće taj nivo od 1.000 evra i ciljamo do 2027. da prosečna zarada bude 1.400 evra - rekao je ministar.

- Idemo u nikada veće ulaganje u kapitalne investicije da na taj način podržavamo rast BDP-a. Da idemo sa izgrađnjom puteva, bolnica, domova zdravlja... Onda nije ni čudo što imate rekordno nisku nezaposlednost u Srbiji. Pun nam je i PIO Fond zato idemo i u ranije povećanje peznija - istakao je Siniša Mali i dodao:

- Druga smo zemlja po stopi rasta BDP-a u drugoj polovini ove godine u Evropi. Jedna mala Srbija naučila je ekonomski da pobeđuje. Ekspo je najveća razvojna šansa.

- Ne kažem da je sve idealno, ko radi taj i greši. Ali da se maksimalno trudimo, da se trudimo da damo sve od sebe da promenimo stvari u Srbiji na bolje u korist građana Srbije, mislim da to niko ne može da ospori i mi ćemo na taj način nastaviti da se borimo. Ovaj rebalans budžeta sa svim svojim brojkama o kojima smo danas imali priliku da razgovaramo kao i juče govori u prilog tome. Srbija ne sme da stane, oni koji to žele neće uspeti, a mi ćemo graditi lepšu i bolju budućnost za našu decu - zaključio je ministar Mali.

Rokvić izrazila zabrinutost

Ivana Rokvić je apelovala na građane da pošalju poruke za pomoć Nataši Ademović, koja boluje od retke bolesti i kojoj je potrebno lečenje u Turskoj. Rokvić je izrazila zabrinutost zbog organizovanog međunarodnog usvajanja srpske dece, posebno u vezi sa centrom za socijalni rad u Obrenovcu, gde se navodno pomaže stranim usvojiteljima umesto domaćim hraniteljima. Pomenuta je i porodica Kojić, koja se suočila sa problemima u procesu usvajanja, iako su bili aktivni hranitelji već deset godina.

- Čisto da znate u ovom satu i da hoćete ne možete da postavite pitanje ministrima. Kasnije ćete imati priliku da postavite - opomenuta je.

Postavljena pitanja

Poslanici postavljaju pitanja vezano za problem nedostatka sredstava u lokalnim samoupravama, kašnjenja u isporuci udžbenika za osnovce i srednjoškolce, mogućnost ostvarivanja besplatnog školovanja u praksi, koliko ima službenih automobila u Srbiji, povećanju imovine opštine Stara Pazova i pitanja u vezi sa nasiljem nad studentima.

Vujadinović: "Moje pitanje ide ljudima koji su odgovorni za stanje u srpskoj politici"

Milimir Vujadinović izjavio je da su istorija pokazuje da se potencijal za razvoj Srbije i jačanje njenog nacionalnog identiteta često suočava s otporom.

Autošovinističke politike predvode određeni pojedinci u Beogradu, a podršku im pružaju mediji i političke strukture iz drugih regiona, uključujući Prištinu.

Ove tenzije su se posebno manifestovale tokom leta, kada su se pojavili napadi na Srpskog predsednika i njegovu porodicu, kao i na projekte koji su dobili značajnu medijsku pažnju. Ukoliko bi stručnjaci i nauka podržali određene projekte, postojala bi mogućnost za njihov razvoj i ekonomski napredak, rekao je.

Takođe je rekao da je razvoj Srbije je ključan u trenutnim okolnostima, jer omogućava zemlji da očuva svoju dominantnu političku poziciju na Balkanu i da ta pozicija pruža Srbiji mogućnost da zaštiti svoje interese, posebno u vezi sa sigurnošću Republike Srpske, očuvanjem Kosova i Metohije, kao i položajem Srba u Crnoj Gori i širom regiona.

On ističe da se u medijima nalik Slobodnoj Bosni favorizuju opozicioni lideri, dok se istovremeno napadaju interesi Srbije i srpskog naroda.

Martinović o litijumu i vojsci

- E sada vas ja pitam, ako nigde ne postoji rudnik litijuma, pa kako se na godišnjem nivou proizvode milioni i milioni mobilnih telefona? U svakom mobilnom telefonu je litijumska baterija. Kako se proizvode električni automobili koji idu na litijumske baterije? Gde se nalaze ti rudnici litijuma? Da li se nalaze na Marsu ili se nalaze u nekoj konkretnoj zemlji? Pa, nalaze se. Ali vi kažete da nema nigde rudnika litijuma, isto kao što ste nas ubeđivali 2009. i 2010. godine, da nigde u Evropi ne postoji obavezno služenje vojnog roka. Eto, u tome je veza. 2009. i 2010. godine ubeđivali... Evo, ja sam sedeo ovde kao narodni poslanik opozicije. Ubeđivali ste narodne poslanike, građane Srbije, trudili ste se iz petnih žila da nam objasnite šta će nam vojska. Šta će nam vojska? Srbija više nema neprijatelja. Nema više ratova u svetu. Svi sporovi se rešavaju mirnim putem. Ne treba nam vojska, vojska je skupa, a na kraju krajeva nigde u Evropi, kažete, i ne postoji obavezno služenje vojnog roka. To je bilo vaše obrazloženje. Odlučili ste da formalno suspendujete, a faktički ukinete obavezno služenje vojnog roka.  - rekao je on.

Naglasio je da je politika prethodne vlasti zasnovana na lažima i obmanama, te da su pokušavali da umanje značaj vojske i obaveznog vojnog roka. Takođe, ukazuje na trenutnu situaciju u poljoprivredi, gde se opozicija žali na nedovoljna ulaganja, dok je u prošlosti premija za mleko bila znatno niža nego danas. On podseća na istorijske podatke iz vremena kada je Vojislav Koštunica bio premijer, ističući da su premije za mleko bile veoma niske i da nije bilo zaštite za domaće proizvođače. Ova kritika se odnosi na nedostatak brige vlasti o poljoprivredi i domaćim proizvođačima, što dodatno osnažuje njegovu argumentaciju o neefikasnosti prethodnih vlasti.

 

Martinović: "Ja sam godinama proveo ovde u klupama Narodne skupštine i jako dobro znam genezu nastanka svih vas"

-Pre svega moram da kažem da je potpredsednik vlade, gospodin Siniša Mali, absolutno u pravu kada kaže da je to bilo njihovo vreme. Evo i zašto. Ja sam godinama proveo ovde u klupama Narodne skupštine i jako dobro znam genezu nastanka svih vas. Svi ste vi, svi do jednog, svi vi koji ovde sedite, derivati ili kako bi rekao moj pokojni kolega Zoran Krasić, različita agregatna stanja Demokratske stranke G17 plus i Demokratske stranke Srbije - rekao je ministar u Vladi dr. Aleksandar Martinović.

On ističe da su promene u osoblju i nazivima stranaka samo kozmetičke i da se politika nije suštinski promenila. On naglašava da se Srbija ne odriče svojih razvojnih projekata i da će nastaviti da se bori za prava srpskog naroda na Kosovu. Na kraju, on osvrće na navode o ministru poljoprivrede, ističući da je prioritet korišćenje prirodnih resursa Srbije.

 

Ćuta bacio poslovnik, vređa Raguš

- Vas je kupio Dragan Đilas. Otkupio je vaše dugove. Otkupio je vaše dugove. I on je sad vlasnik Demokratske stranke. I možete vi sad da se zovete ekološki ustanci, zelenolevi frontovi, nikad niste bili na vlasti, novi DSS, Janko Marko. Ljudi, vi ste vlasništvo čoveka koji je predsednik druge stranke. I svi vi koji sad ovde govorite, sedite, kritikujete i tako dalje, vi ste glasnogovornici jednog jedinog čoveka koji se zove Dragan Đilas. To kako se formalno zovu vaše stranke, kad su nastale, ko su predsednici i tako dalje, to je sve nebitno. Vi ste u građansko-pravnom, u obligaciono-pravnom smislu vlasništvo jednog čoveka. Dakle, on je vlasnik i vas, i vaših stranaka, i vaših mandata - Martinović je izjavio što je naljutilo Ćutu Jovanovića koji je bacio poslovnik.

-Gospođa Ragoš, da, bacio sam poslovnik koji vi gazite uporno ovde sad. Smirite ove ovde, ove robove Aleksandra Vučića...  Baš vas briga, gospođa Ragoš. A pozivate se ovde na neku toleranciju. Izgledate vrlo tolerantno. Mi smo navikli od bivših radikala da budu tako tolerantni. A ovom ovde koji se zove Aleksandar Martinović, to nije ime i prezime. To je karakterna osobina. To je krpa Aleksandra Vučića kao i većina vas ovde. Sram vas bilo - rekao je Jovanović.

Na šta je Ragoš odgovorila: "Hvala vam na svim tim uvredama. Da li želite da se Skupština na dan glasanja izjasni o ovoj povredi poslovnika? Nisam čula, želite? Ne, dobro"

 

Mali: Prosto je neverovatno šta ste imali priliku da čujete od prethodnog govornika i narodnog poslanika

-Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije. Prosto je neverovatno šta ste imali priliku da čujete od prethodnog govornika i narodnog poslanika, osobe koja je bila kreator ekonomske politike u Srbiji do 2012. godine. Kreator ekonomske politike. I sad ću ukratko da prođem kroz sve ono što su nam oni ostavili. Uporedimo Srbiju danas i kada su je oni vodili. Samo da podsetim sve građane Srbije kako je to bilo. Znate, Srbija u ovom trenutku, da, druga rastuća, najbrža rastuća ekonomija u Evropi. To se od 2008. do 2012. godine nijedan put nije desilo, a uvaženi narodni poslanik je tada bio Alfa i Omega kada je ekonomska politika vlade Republike Srbije u pitanju. Alfa i Omega ekonomske politike do 2012. godine, uvaženi narodni poslanik takođe, uspeo je da zatvori fabrike, da zakatanči fabrike i da pola miliona ljudi, pola miliona ljudi u tom trenutku u Srbiji ostane bez posla. Precizne cifre, da vam kažem, sa 2 miliona i 81 hiljade zaposlenih 2008. godine, Srbija je u 2012. godine imala milion i 860 hiljada zaposlenih. Kako vas nije sramota, kako i briga vi govorite za ljude u Srbiji kada ste pola miliona ljudi ostavili bez posla tokom vašeg upravljanja javnim finansijama. - odgovorio je opoziciji Siniša Mali.

- U njegovo vreme, 2012. godine, prosečna zarada kod nastavnog osoblja bila je 44.000 dinara. Tačnije, 44.238. Sa uvećanjem koje ćemo imati 50% iznad drugih u javnom sektoru za naše prosvetare od 1. januara 2025. godine, prosečna zarada biće 97.087. A znate šta je tu interesantnije? I citiram uvaženog narodnog poslanika. Kaže, još prosečna zarada u prosveti nije iznad prosečne zarade u Srbiji. Pa jeste. Nego vi ne znate da mi govorimo o tome da nam je osnovna zarada, da pokušamo da osnovnu zaradu podignemo iznad prosečne zarade u Srbiji. Prosečna zarada u Srbiji, poslednji podatak u junu mesecu je 95.804 dinara. Prosečna zarada u prosveti, 96.926 dinara. Dakle, prosečna zarada u prosveti je viša i veća nego prosečna zarada u Srbiji. Ali to samo govori koliko vas baš briga. Samo da nešto kažete, samo da ispadnete, da vi brinete, a kako ste brinuli, ne daj Bože da se Srbija ikada vrati u to vreme.- dodao je.

Nebojša Novaković sramno kritikuje izgradnju Nacionalnog stadiona i Ekspa

- Mislim da nema potrebe za tolikom fascinacijoim oko Nacionalnog stadiona. To je čisto rasipanje i to u ovoj državi nije potrebno. Takođe i Ekspo oko koga se temelji čitava ekonomija u naredne tri godine je veliki generator rashoda.  

Aleksandra Tović  o Ekspu i Rafalima

- O tome da Beograd zaista bude centar 2027. godine kad je u pitanju Expo i on ima svoju temu. Ta tema se zove sport, kultura i zabavni sadržaj. Prema tome, Srbija ima veliku čast da ugosti, naravno, sve zemlje sveta na ovakoj manifestaciji. Ono što je vlada Srbije i predsednik Vučić smatrali potrebnim, to je da ovako jednu manifestaciju, pored toga što ćemo finansirati...'

- Zato što mi imamo projekte koji su u toku, a ima ih 323 projekta vezano za Beograd, odnosno Srbiju 2027, gde su praktično sve oblasti pokrivene time. I zbog toga govorimo o toj cifri investicija koja iznosi 17 milijardi, a ne govorimo o cifri koja će isključivo iznositi 1,5 milijardi, koja se odnosi isključivo samo na Ekspo i na centralnu manifestaciju. I to je ono što treba da građanima zaista uvek govoriti, jer negde se zaboravi u tom ponavljanju i napadima o tome zašto Ekspo, mi smo protiv Ekspa, pa onda ste protiv međunarodnih manifestacija da se održavaju u Srbiji. I to tako treba onda reći. A nemojte napadati vladu, zbog čega ulazi uopšte u ovakve projekte.

- Druga stvar, kad su u pitanju Rafali, znači i kupovina Rafala, mi nismo čuli ni od jedne opozicione stranke da li su oni za uopšte nove tehnologije, kad je u pitanju odbrambena industrija, da li im smetaju možda Rafali, ili bi možda pre suhoj 35 da kupimo, ili možda neke druge avione tipa F-16. Znači, da li je u pitanju politička raspodela, kada je u pitanju tehnološki razvoj i kupovina najsavremenije opreme, kad je u pitanju avioindustrija, ili uopšte su protiv bilo kakve kupovine, uopšte su za demilitarizaciju, kad je u pitanju uopšte naša odbrambena industrija. I to mora da se izjasne pred građanima, jer građanima nekada nije jasno zaista koje poruke šalje ona strana, koja napada Srpsku naprednu stranku, vladu Republike Srbije i predsednika države, jer se negde stiče utisak da su protiv svega, a to znači zaustavljanje Srbije, to znači zaustavljanje i plata i penzija, zaustavljanje bilo kakvog tehnološkog razvoja, koje je nemoguće zaustaviti. Onoga trenutka kada mi posmatramo svoje ekonomske parametre, znači makroekonomske faktore, i kada ih analiziramo u odnosu na centralne zemlje Evropske unije, to znači da mi zaista idemo korak rame uz rame sa najrazvijenijim državama Evropske unije.

- A do sada, ako ćete do 2012. da gledate rezultate, oni su se isključivo odnosili na poređenje zemalja u regionu. Sada kada Srbija ima obim stranih direktnih investicija 60% u odnosu na ceo region, mi zaista možemo da se poredimo sa razvijenim državama. I to je ono što je ministar Mali pokušao da kaže, da smo mi sada na osnovu rezultata u prvih šest meseci praktično druga zemlja pod tim ekonomskim rezultatima kad je u pitanju rast, ali kad pogledate 2018. i 2023. mi smo u prvih šest zemalja Evropske unije. I to je zaista jako dobar rezultat. Za jednu državu koja je bila bukvalno ispod bilo kakvih parametara kada je u pitanju posmatranje u odnosu na članice EU, mislim da Srbija zaista ide dobrim putem kada je u pitanju razvoj. I zato mi danas razgovaramo o dobrim rezultatima, odnosno pozitivnim rezultatima, koje su u iznosu od 132,5 milijardi dinara.

- To je znači onaj višak koji Srbija treba da podeli, na kraju krajeva dobre rezultate koje država obavlja i koje privreda generiše, da podeli zajedno sa građanima Srbije. I nije istina da neće imati bilo kakvih rezultata po građane Srbije ovako dobar rezultat, zato što juče smo imali priliku da čujemo da rast i razvoj mogu da se podele, pa ako Srbija napreduje sa 3,8% rasta, onda ne može da se razvija. Ne znam, to su neke nove ekonomske metodologije po kojima, očito, opozicioni poslanici posmatraju uopšte ekonomiju Srbije, ali u bilo kojoj ekonomiji bilo koje države rast, naravno, ide paralelno sa razvojem. Rast su brojke koje pokazuju onaj deo koji se odnosi na kvantitativne promene, a kvalitativne promene je razvoj. To su primene novih tehnologija, otvaranje novih delatnosti, otvaranje novih radnih mesta, zatim nova zanimanja koja se javljaju u proteklim godinama. I to je ono zbog čega mislim da je jako bitno da se osvrnemo oko sebe i vidimo u poslednjih pet godina koliko se je mnogo toga promenilo kad je uopšte ekonomija u pitanju.

- Ono što je za nas najinteresantnije, to je da je taj spoljnotrgovinski promet zaista povećan i to je ono što je pokrilo nas uvoze izvozom iznosi 76,6%, da je uopšte trgovina koja je obavljena u proteklom periodu na nivou od nekih 39 milijardi evra, s tim što je pokriveno 76,6%, ali ono što je najinteresantnije je da je industrija napredovala u svom rastu od 2,5%, gde su one prerađivačke industrije čak veće za 3,6%. I to je ono što pokazuje da sve ono što smo se godinama borili da budemo ne samo proizvođačka zemlja kad su u pitanju određene vrste proizvoda, uspeli smo da promenimo strukturu same privrede i industrije da su metali, metalska industrija zaista povećani, da je onaj deo kada se odnosi na fabrike koje su vezane za automobilske industrije, koje su najveći generatori razvoja, koje su zaista učinile to da i ovo što kada isplaćamo i plate i penzije više ne moramo da dajemo iz budžeta, nego na osnovu ljudi koji zaista rade i firme koje zaista prave profit i poreze i doprinosi koji se slivaju u kasu, zaista omogućuju održivost funkcionisanja uopšte javnih finansija.

- Tako da mi smo očuvali makroekonomsku stabilnost u uslovima koji su zaista kompleksni kad pogledate sva ratna dejstva i na Bliskom istoku i u Ukrajini i u delu kada govorimo o promenama kada su u pitanju lanci snabdevanja, ali ono što je važno reći da smo zaista kao država gledali da u svakom segmentu gde treba iz ovog rebalansa budžeta popunimo sve ono što je velika potreba, a tu jeste i poljoprivreda, tu jeste i deo koji se odnosi na podršku porodici, zdravstvo, pogotovo 25.3, to je lečenje bolesti koje najčešće idu u redke bolesti koje se leče u inostranstvu, i onaj deo koji meni je u stvari i svima nama jedan od najvažnijih, a to je ako ne imate jaku ekonomiju, ne možete da branite na adekvatan način svoje srpske nacionalne interese. Iz ovog rebalansa budžeta 2 milijarde 856 miliona 656 hiljada dinara je više dato Kancelariji za Kosovo i Metohiju, upravo zbog toga da bi se sproveo plan."

Slavica Đukić- Dejanović odgovorila Novakoviću

- Obrazovanje je segment oko kojeg imamo najmanje mimoilaženja u vezi sa stavom koje kao država treba imati prema zaposlenima u prosveti. Ova Vlada je rešila da popravi status prosvetnim radnicima na način da je u prošlog kalendarskoj godini za 31% povećana plata svima u prosveti.

- Dvocifreno povećanje plata biće isključivo za prosvetne radnike. I biće za 50% veće od svih povećanja. A u javnom sektoru će biti povećanje od 8%.

Slavica Đukić-Dejanović istakla je da štrajka prosvetnih radnika nije bilo jer obustava rada nije štrajk. Istakla je da nije imala obraćanje od direktora jer štrajka nije bilo.

Milica Đurđević - Stamenkovski o porodici

- Demografska obnova je najvažniji zadatak. To je inperativ našeg opstanka. Takođe dugujem zahvatalnost što ste demaskirali vaše stavove o porodici kao nukleusu društva. Namerno koristim tu sintagmu jer se taj opis nalazi gotovo u svim aktima UN i svim drugim aktima koji govore o porodici. Dakle, ne kažu da je pojedinac nukleus drušva, nego da je upravo porodica zajednica u kojoj se pojedinac ostvaruje. On u njoj dobija smisao. 

Ministarka se nakratko osvrnula i na brojke vezane za dečji dodatak ističući da brojke nisu presudan momenat za rađanje dece. 

- Ja verujem ono što je vas juče uznemirilio jeste upravo to pravljenje razlike između te idelogije koju vi kandidujete oko pojedinca gde je pojedinac mali bog koji zbog svog komfora i egoističkih pobuda treba da zanemeri kolektivne i opšte interese. Ta ideologija je propala.

Milenko Jovanov odgovorio Stefanu Janjiću da je Srbija bila bombardovana zbog tadašnje vlasti

- Ima dve stvari na koje želim da se osvrnem, prva je manje politička a govori dosta o njima. Gde oni kažu da je zakon dobar ali nećemo da glasamo zato što nam se ne sviđa ministar. Oni toliko mrze da tu mržnju ne mogu da prevaziđu. Ono što je mnogo opasnije je je ovo što je rekao na kraju "Zbog vlasti u Beogradu je ova zemlja bombardovana, dakle nije kriv NATO već vlastu Beogradu". Ovakvi ljudi vam prave one teze da nije kriv silovatelj već žena koja je obukla tanku suknju. To su ti ljudi koji od žrtava prave dželate. 

- Znači, vlast je kriva što je 19 zemalja zajedno bez odluke UN bombardovalo ovu zemlju 78 dana. Ovo je sramota za ovaj parlament. Mislim da ne trebamo da srušamo poruke da je Srbija je uvek kriva. Za smrt ljudi i bombardovanje ove zemlje odgovorno je NATO vođstvo, odnosno političke elite Amerike i Velike Britanije, Nemačke i Francuske. 

Aleksandar Vulin o sramnoj izjavi Stefana Janjića

- Ja zaista očekujem čak i od opozicije da će glasati za Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom. Možete ga napadati da je loši ili ne, a ne možete da ne glasate za to da dobijate za prvo dete 500.000. 

- Ovde se čulo nešto nečuveno, nešto što će kolegu učiniti zvezdom prištinskih medija. Kurti će reći da je Srbija priznala da je odgovorna za bombardovanje. Vlast srpka je odgovorna. Pa će onda krenuti zbog proterivanja šiptara, pa će krenuti da 1998. nismo sprovodili anti-terorističku akciju već maltretirali meštane, pa Račak. 

- Reći da je vlast u Beogradu bila odgovorna za bombardovanje Srbije je neshvatljivo. Ne možete reći za svoju zemlju da je odgovorna za rat. 

- Goran Bogdanović, predsednik Demokratske stranke pokrajinskog odbora od 2002. do 2004. bio ministar poljoprivrede u Vladi Bajrama Redžepija, posle bio i naš ministar. I posle ova rečenica da je Srbija kriva za bombardovanje. Po toj logici pa naravno da je kriv Milošević, Pavković, Lazarević, Mladić, svi su krivi za bombardovanje. 

Premijer Vučević odgovorio Stefanu Janjiću o kritikama za najbolje cene i oko budžeta za BIA

Printscreen

 

- Pre svega mislim da ste uvredili sve građane Srbije da jedu đubre od hrane. Mislim da građani imaju dobru ponudu namirnica i da smo izašli sa dobrom kampanjom "Najbolje cene" kojom smo obuhvatili 82 vrste proizvoda. Ne znam šta vi jedete, kad nazivate ono što svi jedemo đubre?

- Rekli ste da ste advokat, moj kolega, neverovatno mi je onda da kažete da BIA hapsi ljude. BIA može da pozove na razgovor, a policija hapsi ljude.

- I pod tri, ono što ste izjavili da je Srbija kriva za bombardovanje. Da ne ulazim u to što ste uvredili porodice otetih, unesrećenih i nestalih ljudi jer su ih ubijali oni koji su nam napali državu bez odluke UN. Jedini razlog zatšo je tadašnja SFRJ Jugoslavija, odnosno Srbija bila mučki napadnuta jeste da nam se otme KiM. 

- Nema odavno Slobodana Miloševića, nema odavno tog režima o kojem vi pričate a taj proces nije zaokružen. Promenule su se sve politčke garniture u ovih 25 godina od agresije. I ni jednog trentuka oni koji su autori tzv. kosovske nezavisnosti nisu odustali od tog plana.

- To je kao i priča da je Srbija kriva za raspad Jugoslavije. A i to smo mogli da čujemo da je Srbija rasturila Jugoslaviju. Pa samo nemojte da idite daleko u prošlost i videćete da su neke republike imale zahtev za samostalnost u vreme Josipa Broza Tita.

- Ja bih Miloševiću zamerio mnoge stvari kao pitanje Republike Srpske Krajine, Republike Srpske ili po pitanju KiM, ali da kažemo da je on kriv ili taj režim, pa to je skandalozno. Krivi su teroristi koji su ubijali civile, vojnike i policajce. Krive su države koje su izvršile agresiju na našu državu, članicu UN, da nam otmu KiM.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI