VULIN: Bojim se da lideri EU uopšte ne bi razumeli ideju da možemo da budemo članovi BRIKS-a i EU

„BRIKS je prvi put postao realna alternativa EU i Srbija bi bila jako neodgovorna da ne istraži šta to BRIKS nudi. Zemlje BRIKS-a od nas ne traže ništa, ne traže nijedan politički ustupak. Nikome iz BRIKS-a nije palo na pamet da nam traži da priznamo tzv. Kosovo, da se odreknemo Republike Srpske, da uvedemo sankcije Rusiji, a mogu da nam ponude mnogo više nego što mi možemo i da zatražimo. Bili bismo veoma neodgovorni da ne budemo tu, i da ne istražimo sve što BRIKS nudi, a nudi mnogo“, istakao je Vulin.

On dodaje da se nada da će Kazanj biti samo jedna od prilika da se Srbija upozna i stvori tešnje veze sa organizacijom koju predvode Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južnoafrička Republika.

Rano je, međutim, još govoriti još o članstvu Srbije u BRIKS-u, uveren je.

„Srbija je na evropskom putu i zvanična srpska politika je usmerena ka EU. Uložili smo tolike decenije u EU da bi bilo neodgovorno da samo u jednom trenutku kažemo da sve to što smo radili više nije bitno“, upozorava Vulin.

Potpredsednik Vlade Srbije dodaje i da je važno da Srbija pre svega sazna kakva će biti politika proširenja BRIKS-a, koje zemlje će prihvatati i kakvi će biti uslovi za članstvo.

„Ipak, po prvi put imamo da razmišljamo o nečemu a da to nije EU. Prvi put imamo sve čvršći savez koji prerasta u organizaciju koja će možda biti otvorena za Srbiju. Ono što je sigurno jeste da je Srbija u BRIKS-u među prijateljima, i da je to ono što treba da nas usmerava. Kad god sam razgovarao sa liderima zemalja BRIKS-a niko nam nikad nije rekao da ako postanemo članovi, ne smemo da budemo članovi EU. A bojim se da lideri EU uopšte ne bi razumeli ideju da možemo da budemo članovi BRIKS-a i EU“, ističe Vulin.

Srbija, prema njegovim rečima, mora ozbiljno da razmisli o sopstvenim interesima i o tome kuda ide. A kako potpredsednik Vlade Srbije veruje, „veliko je pitanje da li EU zaista želi Srbiju“.

BRIKS, pojašnjava on, nudi ogromne mogućnosti, poput pristupa tržištu koje okuplja tolike milijarde ljudi, tržištu saveza čiji je BDP veći nego BDP grupe G7. Oni kontrolišu 51 odsto svetskog gasa, 47 odsto svetske nafte, a i banka koju je formirao BRIKS je, prema Vulinovom mišljenju, „zanimljiv način kreditiranja i finansiranja i zemalja koje nisu članice BRIKS-a“.

„Sve su to veoma zanimljive stvari oko kojih prvo moramo više da naučimo, ali i da budemo otvoreni prema njima. Srbija je do jačanja BRIKS-a bila okrenuta samo ka EU i nismo imali drugi put ni drugi izbor. Ovo je prvi put da se pojavila realna alternativa o kojoj treba da naučimo sve što možemo i da vidimo šta su srpski interesi. Srbija mora da na prvom mestu vodi računa o sebi. Znam da ovo zvuči sebično, ali nakon decenija rada sa EU, učili smo od najboljih kad je u pitanju sebičnost“, zaključuje Vulin.

Bonus video:

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI