AHTISARIJEV PLAN Ovo je bio papir koji je Srbiju ZAVIO U CRNO

Godišnjica njegove smrti datum je kada se možemo podsetiti takozvanog "Ahtisarijevog plana" - papira koji je Srbiju zavio u crno! Naime, na dan kada je počelo NATO bombardovanje Srbije, finski diplomata je u okviru svog plana, poznatog kao "Ahtisarijev plan", preporučio nezavisnost Kosova, kršeći svojim predlogom postulate međunarodnog prava.

Finski diplomata i specijalni izaslanik UN-a, Marti Ahtisari, baš na dan kada je počela NATO agresija na Srbiju preporučio je nezavisnost Kosova pod nadzorom međunarodne zajednice, pritom ignorišući međunarodno pravo i teritorijalnu celovitost Srbije.

U medijima su se tokom poslednjih godina pojavljivali detalji različitih planova koji se odnose na status Kosova i Metohije, odnosno Srba na severu Kosova i u srpskim enklavama. Iako većina tih planova , poput plana Martija Ahtisarija, predviđa različite instrumente zaštite za Srbe sa Kosova i Metohije, oni nisu realizovani u stvarnosti.

Dobro je poznato da je bezbednost Srba na Kosovu i Metohiji iz dana u dan sve manja, a o ugroženosti njihovih ljudskih prava tek da ne govorimo. Pitanje Kosova postaje od velike važnosti za proces evrointegracija, a ono što je još važnije je da se nađe sporazumno rešenje koje će biti prihvatljivo za obe strane i koje će obezbediti mir i stabilnost građanima Kosova.

Plan Martija Ahtisarija iz 2007. godine predvideo je Kosovo kao multietničko društvo, a vršenje vlasti zasnivalo bi se na jednakosti svih gradjana. Prema tom planu predvidjena je široka autonomija za srpske opštine uz punu vlast Prištine. Savet bezbednosti UN je, nakon ruskog veta, odbacio Ahtisarijev plan.

Međutim, Priština je pozivajući se upravo na Ahtisarija, jednostrano proglasila nezavisnost Kosova 17. februara 2008. Postavlja se pitanje da li je ovaj plan važeći ili ne?

Srpske institucije koje pružaju sigurnost Srbima na Kosovu ne postoje, bezbednost Srbima nije zagarantovana, ali je, ipak, na osnovu plana ovog finskog diplomate proglašena nezavisnost Kosova.

Srbi sa Kosova ne žele da žive u nezavisnoj državi Kosovo, Srbija nije priznala nezavisnost Kosova i još uvek se poziva na grubo kršenje međunarodnog prava, a pre svega Rezolucije SB UN 1244, naglašavajući da i Ahtisarijev plan, kao i mnogi drugi planovi, rešenja, i aktivnosti međunarodnih snaga na Kosovu i Metohiji zapravo krše statusno neutralne okvire poverene Rezolucijom 1244, ugrožavaju suverenitet, teritorijalni integritet i ustavni poredak Republike Srbije.

Odbrana interesa Srbije i naroda na Kosovu i Metohiji, kao integralnom delu Srbije, predstavlja prioritet državnih institucija i svih javnih činilaca u državi, a da najbolji način za postizanje kompromisnog rešanja predstavlja dijalog Beograda i Prištine, uz posredovanje statusno neutralnih medijatora, sa mandatom UN. Međutim, postoji i prioritet Srbije koji se zove "evrointegracije".

Da li je Ahtisarijev plan zavio Srbiju u crno, da li bi se prihvatanjem tog sporazuma obezvredila tromesečna borba protiv NATO agresora, ili njegova realizacija predstavlja jedino rešenje? Da li će Srbija uspeti da zaštiti svoje interese, a da ne odustane od evrointegracija?

U februaru 2007. godine Skupština Srbije, odmah po konstituisanju novog saziva, usvojila je većinom glasova Rezoluciju o Kosovu, kojom su odbačeni svi stavovi iz predloga specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN Martija Ahtisarija. Poslanici su se složili da se tim planom krši suverenost i teritorijalni integritet Republike Srbije kao međunarodno priznate države.

Prema Ahtisarijevom planu, Kosovo bi trebalo da bude demokratsko društvo, gde su sva lica jednaka pred zakonom i imaju prava, bez ikakve diskriminacije, na jednaku zaštitu zakona. Zvanični jezici bi, po Ahtisariju trebalo da budu srpski i albanski, a trebalo bi i da se omogući povratak izbeglica, kao i da se osigura njihovo slobodno kretanje. Danas to svakako nije tako, a čini se da nijedan aneks tog plana, od njih 12, koji se tiče prava srpske zajednice na Kosovu nije uzet ni u razmatranje, a kamoli implementiran. Ono što je najgore, ovaj plan, čak i u potpunosti implementiran podrazumeva nezavisnost Kosova i Metohije, a ovako "selektivno primenjen" od strane albanskih vlasti predstavlja  obesmislene napore države Srbije i Srba na Kosovu, koji ne žive ni mirnim, ni dostojanstvenim životom.

Ministar bez portfelja zadužen za Kosovo i Metohiju, Aleksandar Vulin izjavio da je za Srbiju "neprihvatljiv Ahtisarijev plan", navodeći da ništa što je ponuđeno ne mođe da se prihvati.

- Ideja da se sprovode kosovski zakoni, a da Srbi ne odlučuju ni o čemu, ali da će ipak imati pravo reprezentativnosti kod predsednika Kosova u jednom savetodavnom telu - kaže on.

U prvom aneksu ovog plana se navodi da će u Skupštini Kosova nevećinske zajednice imati zagarantovanih 20 mesta, od kojih 10 za Srbe, plus ona koja osvoje na izborima. U Vladi Kosova bi trebalo da je  zagarantovano jedno ministarsko mesto i jedno mesto zamenika ministra za Srbe. Zakoni u skupštini ne bi trebalo da budu usvojeni ukoliko za njih ne glasaju i Srbi, a u aneksu koji se odnosi na decentralizaciju, predvidjeno je da Srbi u svojim opštinama odlučuju o urbanizmu, javnim preduzećima, zdravstvu, školstvu, preko kulturne baštine, da imaju pravo izbora i svrgavanja komandira policije.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI