BEOGRAD BI EXPO 2027 MOGAO DA DOŽIVI KAO ČAROLIJU PRE NEGO VELIKI TROŠAK: Čarls Papas za Alo! o PROJEKTU BUDUĆNOSTI
Čarls Papas bavi se temom međunarodnih izložbi kao glavni pisac časopisa Exhibitor od 2002. godine. Za to vreme postao je jedan od istaknutih sagovornika na temu Svetskih izložbi i kopredsedavajući Instituta za proučavanje međunarodnih izložbi.
Vaše knjige „Flying Cars, Zombie Dogs, and Robot Overlords” i „Expo 2020 Dubai: The Definitive Edition” istražuju kako su Svetske izložbe oblikovale istoriju i svakodnevni život. Na koji način ove izložbe i dalje transformišu modernu svakodnevicu?
- Ako nekada poželite da vidite šta Svetska izložba može da učini za grad domaćina, idite u Pariz. Za više od 170 godina Svetskih izložbi, nijedno mesto nije prošlo veću transformaciju tokom njihovog održavanja od Grada svetlosti. Prva francuska Svetska izložba 1855. godine bila je inspiracija za barona Hausmana da kopa ispod 20.000 zgrada, pretvarajući srednjovekovni Pariz u moderan grad. Svaka od narednih šest izložbi čiji je domaćin bio, dodala je gradu još ponešto – Muzej Orsej, Malu i Veliku palatu, Aleksandrov most... koji su postali neodvojivi simboli Pariza kao Luvr i baget. Čak je i jednostavna – i sveprisutna – bistro stolica predstavljena na tamošnjoj izložbi 1867. godine. Naravno, Ajfelov toranj je najpoznatija zaostavština izložbi, ali ono što možda ne znate jeste da je njegova vrednost procenjena na oko 564 milijarde evra – što ga čini najvrednijim spomenikom na svetu. Vredi više od Koloseuma u Rimu, više od Londonske kule.
Spomenuli ste kako izložbe mogu biti katalizator dugoročnih promena. Možete li podeliti svoje mišljenje o tome kako Svetska izložba može da transformiše grad, ne samo kroz fizičke promene, već i kroz kulturne i socijalne inovacije?
- Nije svaka izložba iza sebe ostavila Ajfelov toranj, ali kada se svetski sajmovi i izložbe organizuju kako treba – to jest, kada se ovi događaji koriste kao katalizator za ulaganje u dugogodišnju infrastrukturu za dobrobit svih – to, po rečima jednog starog američkog novinara, ostavlja grad koji se ne ceni „po dužini i širini, već po otvorenosti njegove vizije i veličini njegovih snova”.
Bilo je mnogo ikoničnih projekata širom sveta, poput Kristalne palate u Londonu, čikaškog Muzeja nauke i industrije, ili Okeanarijuma u Lisabonu. Koji od ovih projekata smatrate najvažnijim za dugoročni razvoj njihovih domaćinskih gradova?
- Prva Svetska izložba – Velika izložba u Londonu 1851. godine – ostavila je Kristalnu palatu koja stoji skoro 90 godina. Pre nego što je izgorela 1936. godine, bila je voljeni i sjajni dragulj u kruni grada koji je nekad bio poznat pod nazivom Dim. Svetska izložba 1873. izazvala je bum novim hotelima i železničkim stanicama u Beču, uspostavljajući moderan turizam u gradu, što je korist koja se tamo oseća do danas. Izložba je zadovoljila njegovu dugoročnu potrebu za trgovinom i žeđ za vodom: otvoren kada i izložba, Prvi bečki planinski vodovod uvodi pijaću vodu direktno u Beč sa Alpa udaljenih 95 kilometara. Čikaška Svetska kolumbijska izložba 1893. godine ostavila je iza sebe dve najznačajnije institucije u gradu, Muzej nauke i industrije i Institut umetnosti. Izložba je takođe podstakla izgradnju moderne mreže puteva i podzemnih železnica zahvaljujući kojima je grad postao poznat i konačno se oporavio od požara koji ga je razorio generaciju ranije.
Najnoviji primer, poslednje održane Svetske izložbe u Dubaiju (i prve na Bliskom istoku) sugerišu da će potrošenih 6,3 milijarde evra doneti povrat od 30 milijardi evra do 2031. godine, prema nezavisnom izveštaju koji je objavio EY. Ekonomske brojke ne pružaju potpunu sliku, jer: paviljon UAE – konstrukcija nalik sokolu sa 28 pokretnih „krila” koja proizvode električnu energiju – koristi se kao kulturni centar, Al Wasl Plaza (najveća površina za projekcije u 360 stepeni na planeti) nastavlja da se koristi za koncerte i nastupe, dok su druge zgrade pretvorene u poslovne prostore. Sama lokacija EXPO 2020 sada postaje EXPO grad, prateći svetski pokret da domovi budu u krugu 15-minutne šetnje od brojnih pogodnosti.
Svaka izložba ne ostavi za sobom Ajfelov toranj, ali neki manji projekti, poput bistro stolica predstavljene 1867. godine u Parizu, postali su neodvojivi simboli. Kako vidite ulogu ovih manjih, ali značajnih inovacija u stvaranju kulturnog identiteta grada?
- Iako su odavno nestali, Palata poljoprivrede, Kaskade i Kolonade, Palata šumarstva, ribe i divljači, Palata hortikulture i Palata transporta na Izložbi kupovine u Luizijani 1904. godine u Sent Luisu inspirisali su građanske projekte širom Sjedinjenih Država. Oni su bili deo pokreta „City Beautiful” u Americi koji je nastojao da urbana područja budu više od mesta u kojima ljudi jedva preživljavaju u skučenim sirotinjskim četvrtima koja ubijaju dušu i umesto toga im ponudi zgrade koje bi uzdizale duh i inspirisale maštu. Čarobna fontana Monžuik je za Međunarodnu izložbu u Barseloni 1929. godine bila toliko veliki projekat da je bilo potrebno više od 3.000 radnika da se završi, ali ona i dalje zabavlja hiljade ljudi i nalazi se na 11. mestu na listi 1.425 stvari koje treba uraditi u Barseloni na sajtu TripAdvisor, skoro vek nakon inauguracije.
Izložba „Century 21” 1962. godine ostavila je Sijetlu pravu konkurenciju Ajfelovom tornju u obliku Svemirske igle koja je postala vizuelna inspiracija za stambene zgrade u crtanom filmu „The Jetsons”.EXPO 1967 je ubrzao stvaranje prvog potpuno automatizovanog brzog tranzitnog sistema u Severnoj Americi, Expo Express, kao i kultne Biosfere. Prvobitno paviljon Sjedinjenih Američkih Država, Biosfera je sada muzej posvećen životnoj sredini i posle čak skoro 60 godina i dalje izgleda kao da je pripreman za „Zvezdane staze”.
Za EXPO 1970 Osaka, Japanci su potrošili ekvivalent današnjih 14,4 milijardi evra nadograđujući gradski sistem podzemne železnice, pruge, auto-puteve i aerodrom, znajući da će to uspostaviti grad kao ekonomskog konkurenta na svetskom nivou. Uspeh je očigledan - grad će biti domaćin još jedne Svetske izložbe 2025. godine.
Izgrađen za EXPO 1998, Lisabonski Okeanarijum spada među najveće i najpopularnije atrakcije u Evropi, uključujući Građanski akvarijum u Milanu izgrađen za EXPO 1906. Svetska izložba u Lisabonu 1998. godine možda je proslavila 500. godišnjicu otkrića morskog puta do Indije Vaska de Game, ali je takođe pozdravila i budućnost podstičući program Polis, koji se fokusirao na poboljšanje ekološke prihvatljivosti i kvaliteta života u 39 portugalskih gradova.
Navodili ste mnoge primere kako su izložbe transformisale urbane centre kroz decenije. Da li mislite da će budući EXPO događaji, poput EXPO 2027 u Beogradu, imati sličan uticaj na gradove u modernom dobu?
- Beograd bi EXPO 2027 mogao doživeti više kao čaroliju nego veliki trošak, kako bi se neki mogli plašiti. Možda će Međunarodna izložba učiniti reči Duška Radovića istinitijim nego kada ih je prvi put napisao pre mnogo godina: „Ko je imao sreće da se jutros probudi u Beogradu, može smatrati da je za danas dovoljno postigao u životu. Svako dalje insistiranje na još nečemu, bilo bi neskromno”.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Komentari (0)