Aljbin Kurti
Foto: AP/Foto:AP

 

Finansijeri i aktivisti Samoopredeljenja Aljbina Kurtija formirali su specijalni tim hakera čiji je zadatak da "obaraju" srpske portale i stranice na društvenim mrežama. Prvi na udaru bio je manastir Draganac kod Novog Brda, koji je izgrađen u slavu svetim arhangelima Mihailu i Gavrilu. Hakeri su u ponedeljak neovlašćeno prisvojili Fejsbuk i Instagram stranice ove pravoslavne svetinje.

Ubrzo je delimično povraćena kontrola nad Fejsbuk stranicom dok su hakeri Instagram nalog potpuno ugasili i obrisali.

Kako Alo! saznaje, Aljbin Kurti će tokom predizborne kampanje na tzv. Kosovu napadati srpska glasila na društvenim mrežama. Na taj način on želi da ugasi kanale komunikacije i oglašavanja srpske zajednice.

-Deo tog specijalnog tima čine albanski stručnjaci iz Prištine, dok je nekoliko hakera iz Albanije, Švajcarske i Velike Britanije. To su, pre svega, pripadnici albanske dijaspore. Ovaj tim finansira se iz posebnog fonda koji je osnovan sredinom septembra, kazao je za Alo! izvor iz Prištine koji poznaje prilike na tzv Kosovu.

Manastir Draganac nije izabran slučajno za prvu metu napada albanskih hakera. Naime, desničarima koji deluju pod pokroviteljstvom Aljbina Kurtija zasmetalo je to što je krajem septembra bratija ovog manastira promovisala digitalni vodič kroz istoriju ove svetinje. Ovaj digitalni vodič preveden je na šest jezika - srpski, ruski, engleski, nemački, francuski i albanski.

I ova aplikacija, koja posetiocima pruža istorijske informacije i fotografije manastira Draganac, sada je u velikoj opasnosti.

-Ovi hakeri neće napadati samo naloge na društvenim mrežama koji su u vlasništvu pravoslavnih svetinja, već su u opasnosti i platforme medijskih kuća, nevladinih organizacija, srpskih organizacija iz oblasti kulture, umetnosti i sporta, rekao je naš sagovornik.

Pored ovog specijalnog rata koji je Kurti objavio srpskoj zajednici na tzv. Kosovu, on će do februarskih izbora sprovesti više napada na srpske institucije i organizacije. 

 

Zadužbina kneza Lazara

Manastir Draganac je, prema narodnom predanju, zadužbina kneza Lazara iz 14. veka i nosi naziv po njegovoj ćerki Dragani.

Najstariji sačuvani dokument u kojem se ova svetinja pominje je Ravanička povelja iz 1381. godine ali he manastir, najverovatnije, i ranije postojao.

O ranoj istoriji manastira ne zna se mnogo jer je cela oblast oko Novog Brda uništena od strane Turaka.

BONUS VIDEO

 

 

 

 

 

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading