ŠEŠELJ PROGOVORIO O ATENTATU NA ZORANA ĐINĐIĆA: "Odvezli su me u Šilerovu da bi me ubili!"

Televizijska serija "Sablja" donela nam je uvid u tamne trenutke srpske prošlosti, podsećajući nas na događaje koji su obeležili period tranzicije i borbu protiv kriminala. Nedavno emitovana emisija "Puls Srbije" na Kurir televiziji oživela je sećanja na atentat na premijera Zorana Đinđića, a gosti emisije, među kojima su bili lider SRS Vojislav Šešelj, Đinđićev telohranitelj Milan Veruović, novinar Gradiša Katić i ministar u Đinđićevoj vladi Branislav Lečić, ponudili su svoja viđenja turbulentnih dešavanja tog vremena.

Planirani atentat i susret sa pripadnicima Zemunskog klana

Tokom emisije, Vojislav Šešelj otkrio je šokantne detalje iz perioda pre atentata na premijera Đinđića. Kako je naveo, imao je pet susreta sa pripadnicima Zemunskog klana, među kojima su bili Dušan Spasojević, Legija i Mile Luković zvani Kum. Šešelj je istakao da je pukom srećom izbegao atentat, zahvaljujući pomirenju sa osobama koje su mu pretili. Takođe, otkrio je da je imao pištolj pri ruci i obezbeđenje, te da se osećao sigurnije u svojoj kući u Batajnici.

- Imao sam pet susreta sa pripadnicima Zemunskog klana - Dušanom Spasojevićem, Legijom i Miletom Lukovićem zvanim Kum. U početku smo bili u sukobu, jer sam ih javno napadao. Čak sam sa Legijom imao ozbiljan telefonski razgovor, koji je bio vrlo neprijatan. Ja sam bio nevaspitan i psovački raspoložen, a on je bio pristojan u razgovoru. Oni su odlučili da me ubiju, što je kasnije potvrdio i Svetko Kalinić u svojoj knjizi, gde je naveo kako mu je Spasojević nudio ogromnu sumu da me likvidira, ali je Kalinić to odbio. Posle nekoliko nedelja Spasojević je to ponovio, a neka centrala iz Senjaka je to insistirala da me ubiju - rekao je Šešelj.

Otkrivajući dalje detalje, Šešelj je naveo da su pokušali da se pomire sa njim nakon neuspelog atentata, ali je on insistirao na demantovanju lažnih izjava o njemu. Kroz svoju ispovest, opisao je susret sa pripadnicima Zemunskog klana na starom novosadskom autoputu, prilikom kojeg je jasno stavio do znanja da mu nisu neprijatelji, već da je njegov fokus bio na Đinđiću i njegovom okruženju.

- Da. Pošto me nisu mogli ubiti jer sam imao obezbeđenje i blindirani džip, odlučili su da pokušaju da se pomire sa mnom, da bih prestao da ih napadam. Sa mnom su bili ljudi koji su bili spremni da umru. Gradiša Katić je došao kao njihov kurir i prenio mi njihovu ponudu za sastanak. Rekao sam im da možemo da se sastanemo pod uslovom da nateraju Petra Panića, koji je o meni davao lažne izjave, da to demantuje. Aleksandar Vučić, koga sam odredio kao generalnog sekretara, je organizovao konferenciju za štampu u medijacentru, gde je Panić na opšte zaprepašćenje ispričao da su sve to bile laži. To je bilo 2002. godine. Posle toga, sastao sam se sa Spasojevićem i ekipom. Susret je bio na lakat-krivini na starom novosadskom autoputu - započeo je svoju ispovest i nastavio:

Šešelj je istakao da je očekivao veliki sukob između Zemunskog klana i vlasti, ali da nije znao ko će biti žrtva. Na kraju, obračun je bio mnogo blaži nego što je očekivao, sa tragičnim ishodom po premijera Đinđića i pripadnike klana. Takođe, otkrio je da su mu članovi klana dolazili nekoliko puta, pružajući mu korisne informacije.

- Tamo smo se sastali, došao sam svojim džipom koja mi je država dala. Oni su došli sa nekim crnim džipom tamnih stakala. Pozvali su me da uđem u džip, ja sam bio među njima, moji ljudi su ostali. U sekundi sam pomislio da sam samo mogao izgubiti život. Odvezli su na jedno mesto, moguće u Šilerovu ulicu. Odmah iza garaže bila je soba urađena kao kancelarija. Rekli su mi da me cene i kao političara i kao čoveka. Razgovarao sam sa Dušanom Spasojevićem, Legijom i Miletom Lukovićem, to Legija pošto je živ još uvek može da posvedoči. Ja sam im jasno rekao da me ne zanimaju oni i da mi nisu primarni neprijatleji, već Đinđić i banda oko njega poput Dušana Mihajlovića, Vladana Batića i Nebojše Čovića. Nije tu bio Lečić, on nije ni znao šta se dešava oko njega i koji je to kriminal u pitanju. Tražio sam istinite informacije o Đinđiću. Bio je to duži razgovor. Znao sam da će doći do obračuna, ali nisam znao da će Đinđić biti konkretna meta. Očekivao sam veliki sukob između njih i vlasti, ali nisam znao ko će biti žrtva. Obračun je bio mnogo blaži nego što sam ja očekivao. Ubili su Đinđića, a zatim su streljali Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića Kuma u policijskoj stanici. Još su meni dolazili par puta, a ja sam tražio da dođu meni kući u Batajnicu. Tu sam se osećao sigurnije i imao sam pištolj pri ruci i obezbeđenje. Oni su dolazili i davali mi vrlo korisne informacije - otkrio je Šešelj.

(Kurir)

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI