ŠTA JE VOJNA OBAVEZA I KO JE IZVRŠAVA? Vojska Srbije ne pravi izuzetke i zakon je jasan, a ako ovo uradite sledi vam kazna

Iako se često govori o Vojsci Srbije i njenoj ulozi u zaštiti suvereniteta države, mnogi građani nisu upoznati s tim šta tačno podrazumeva vojna obaveza.

Šta ona znači za svakog pojedinca, ko je obuhvaćen i na koji način? Da li svi imaju iste obaveze i šta se od građana očekuje u vezi sa odbranom zemlje?

Razumevanje ovih pitanja od ključnog je značaja za svakog građanina, jer vojna obaveza predstavlja ne samo odgovornost prema državi i Vojsci Srbije, već i potencijalno važnu ulogu u društvenom životu.

Vojna obaveza i vojni rok nisu isto. Vojna obaveza obuhvata širi spektar odgovornosti koje građani mogu imati prema državi, uključujući uvođenje u vojnu evidenciju i potencijalno služenje u rezervnom sastavu, dok se vojni rok odnosi na konkretan period aktivnog služenja u vojsci.

Šta je vojna obaveza i ko je mora izvršiti?

Vojna obaveza u Srbiji predstavlja pravo i dužnost građana da učestvuju u odbrani zemlje.

Prema Zakonu o odbrani, svi građani su dužni da izvršavaju vojnu, radnu i materijalnu obavezu i mogu biti raspoređeni na zadatke od značaja za odbranu, uključujući i civilnu zaštitu.

Da li je vojna obaveza obavezna ili dobrovoljna?

U Srbiji, vojna obaveza za mladiće i devojke starije od 18 godina nije obavezna u smislu aktivnog služenja vojnog roka sa oružjem, jer je Odlukom o obustavi obaveze služenja vojnog roka ukinuto obavezno služenje.

Međutim, građani su i dalje u obavezi da se upišu u vojnu evidenciju sa 18 godina i da služe u rezervnom sastavu.

To znači da oni koji su prošli vojni rok, regulisali ga na neki drugi način, ili stekli određeno vojno iskustvo, i dalje imaju obavezu da budu na raspolaganju kao rezervisti do 60 godina (muškarci) ili 50 godina (žene).

Pozivanje regruta radi uvođenja u vojnu evidenciju vrši se opštim i pojedinačnim pozivom, na koji treba da se jave u centar Ministarstva odbrane za lokalnu samoupravu nadležan prema mestu prebivališta regruta.

Prilikom uvođenja u vojnu evidenciju na uvid treba da dostave: ličnu kartu i uverenje o državljanstvu Republike Srbije ili izvod iz matične knjige rođenih. Regruti koji borave u inostranstvu, dužni su da se jave nadležnom diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije radi uvođenja u vojnu evidenciju.

Ne prijavljivanje u vojnu evidenciju je kažnjivo prema Zakonu o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi. Regruti koji u godini kada navršavaju 18 godina ne ispune obavezu uvođenja u vojnu evidenciju ili ne odgovore na poziv nadležnog centra Ministarstva odbrane mogu biti sankcionisani. Kazne su predviđene za one koji bez opravdanog razloga izbegavaju ovu obavezu, kao i za one koji ne prijave promene u ličnim podacima relevantnim za vojnu obavezu, kao što su promene prebivališta ili zdravstvenog stanja.

Ove mere postoje kako bi se obezbedilo ažurno vođenje evidencije i održala spremnost sistema odbrane.

Obaveza služenja u rezervnom sastavu

Obaveza služenja u rezervnom sastavu odnosi se na vojnu dužnost građana Srbije koji su odslužili vojni rok ili su obavezu služenja vojnog roka regulisali na drugi način, kao i na profesionalna vojna lica kojima je prestala služba.

Takođe, u rezervni sastav uključene su žene koje su evidentirane kao vojni obveznici, kao i lica koja su starija od 18 godina, a koja su kroz druge zakonske odredbe oslobođena obaveze aktivnog služenja vojnog roka.

Ova obaveza traje do kraja kalendarske godine u kojoj vojni obveznik (muškarac) navršava 60 godina, dok za žene važi do kraja kalendarske godine u kojoj navršavaju 50 godina.

Građani u rezervnom sastavu dužni su da se, u slučaju poziva, odazovu na vojne vežbe, obuke ili druge aktivnosti koje su vezane za sistem odbrane.

Da zaključimo, vojna obaveza u Srbiji ima elemente kako obaveznosti (upis u evidenciju, rezervni sastav), tako i dobrovoljnosti za aktivno služenje vojnog roka.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI