"DA SE POŠTOVAO STARI PLAN, MOSTA DANAS NE BI TU NI BILO" Stručnjak ispričao celu istoriju Savskog mosta

- Vrlo rado ću reći jednu dužu priču o mostovima na Savi, to je jedan zanimljiva i kontinualna i oscilatorna priča, ali je treba znati kako ne bismo grizli na sve strane. ova istorija je duga najmanje sto godina, prvio plan Alena Šamblona 1912. godine i jedino je Železnički most spajao strane, nijedan drugi most nije bio planiran. Ali, posle velikog rata 1921/23 prvi generalni urbanistički plan Beograda, naša uprava grada formirale su novi plan, te se pojavljuje most Kralja Aleksandra, današnji Brankov most. 1939. godine, Kovaljevski i Obradović su napravili svežiji plan, isti u suštini, i Beograd na vodi kako se i tada pričalo. To je 1939. godina nije bilo nikakvih mostova samo Brankov i Železnički - pričao je Braca  Ferenček i dodaje:

-  1942. nemačka vlast koristi Železnički most, a ovaj im je falio za drumski transport i oni su ga doneli i to je deo istoričara. Dakle ratne godine, taj  most provodi u ovom obliku, dočekuje ga oslobođenje i priča o njegovom spasavanju, učitelj Zarić i neki ljudi još su spasili most. Nemojmo izmišljati verzije koje nekome odgovaraju, rado smo koristili taj most, išli smo na plažu, jedina veza sa Zemunom je bila ova. Kolege su objasnile, vrlo plastčno, sadašnje plansko stanje situacije, jeste ono što važi i danas. Vrlo je zanimljivo rađanje ideja, nije nikome odjedno sinula ideja za most i tunel, za te stvari su potrebne decenije i dugoročni kontinuitet.

Oslobođenje mosta 

- Taj most je 1983. je bio isključen od urbanista, Branko Pešić je hteo da ga sruši, on nije korišćen, ali imam podatke, nemam konačnu odluku. Dakle, Direkcija za mostove i Urbanistički zavod su imale dokumenta da u Beogradu na Savi ne smemo imati mostove koje imaju stubove u reci i tako je nastala Gazela, kao i Brankov most i tada su to bili najduži most bez stubova, prvo Brankov, pa Gazela, a Brankov most je svetski rekorder. 

Bezbednost Savskom mosta 

- Konstrukcija jeste dotrajala, jer se nismo bavili prostornim planom i predvideli smo planski, mogućnost da se izgradi novi most i proširi regulacioni profil, jer je ovaj nezadovoljavajući. Plan regulacije, prosto logično treba da se nastavi i jako je značajno ovo kompletno plansko rešenje. Svako plansko rešenje koje se realizuje pomaže rasterećenju saobraćaja. Da bi protočnost postojala, mora da bude u kontinuitetu. U svim planskim dokumentima se implementiraju i biciklističke staze. Ovaj most je opstao do sada, zato što nije relizovano predhodno plansko rešenje, a da je realizvano, ne bi on danas bio tu  -  rekla je Ana Šumah.

Uz izgradnju mosta, u planu je i tunel

- Tunel ide od Ekonomskog fakultete, i izlazi u Despota Stefana i nastvljha se prema Pančevačkom mostu i ta deonica predstavlja spoj Novog Beograda i Pančeva, i na taj način će se te saobraćanice spajanjem tačnije, ostvaruje se rasterećenje gradske zone. Mogu se uraditi neke simulacije, ali ne mogu sada konkretno da kažem kakva će biti frekvencija saobraćaja, a moja procena je da 10 do 15 odsto procenata će se smanjiti u gradu, što je dosta. Sličan profil če biti i u tunelu, u toku je izrada dokumentaciju za izradu tnela, koji će imati 4 saobraćajne trake, i samim tim će biti mnogo lakše, tunel i saobraćanice moraju da prate isti profil - rekao je Zoran Vukadinović.

Biciklističke i pešačke staze 

- Pomenula bih, jako je značajno u svim planskim dokumentima, jesu biciklističke staze. Između Gazele i Brankovog mosta je planirana još jedna saobraćajnica, druga trasa je bila planirana. On jeste bio predviđen za uklanjanje decenijama. Kroz urbanizam, kada se svemu poristupi, napravi se paralela kada se pravi nova konstrukcija po pitanju, ekonomskog dela, bezbednosti i svih faktora. Potrebno je da most bude lep, funkcionalan i postoji projektan dokumentacija kako će izgledati. Po planu projekta, most bi trebalo da bude gotov 2026. godine, nadam se da će tako i biti jer sve je urađeno po planu - dodala je Šumah. 

Veliko rasterećenje za Beograd 

- Bezbednost je stvar za stručnajeke, most i kada bi ostao ovde morao bi da prođe ozbiljne analize kako konstrukcije, tako i šipova. Bitno je spomenuti da biciklistički i pešački saobraćaj koji je u ekspanziji, treba da se spoji jedna obala sa drugom, jer znamo kako se grad razvija, tako da taj vid komunikacije mora da se ostvari i da grad ide u pravcu održivog funkcionisanja i rasterećujemo drumski i javni saobraćaj, i time odlaze sva opterećenja sa kojim se Beograd bori - Vukadinović. 

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI