Fridrih Merc
Foto: EPA/EFE/FILIP SINGER

Kako se navodi nemački politički zemljotres dolazi u najnestabilnijem trenutku kad se svet priprema za povratak Donalda Trampa na čelo Sjedinjenih Američkih Država, uz eskalaciju ratova u Ukrajini i na Bliskom Istoku, pretnju uvođenja američkih carina na evropske proizvode, slabu nemačku ekonomiju koja će godinu završiti u recesiji i bez vidljivog rešenja za uspon Kine koji direktno pogađa ključne delove nemačke privrede.

U takvom okruženju, promene u Berlinu neminovno će se odraziti i na Srbiju, kojoj je Nemačka glavni trgovinski partner i drugi po redu izvor investicija, posle Kine.

"U društvo Trampa, Si Đinpinga i Putina, Merc se uklapa prirodno, što mu za globalnim stolom za kojim će se u narednim godinama odlučivati, može dati autoritet koji je nedostajao njegovom socijaldemokratskom prethodniku", navodi Ipese. 

Dodaje se da će Nemačka 2024. završiti sa padom privredne aktivnosti od 0,1 odsto, dok se za narednu godinu očekuje tek skromni rast od 0,7 odsto, a u 2026. i dalje anemičnih 1,3 procenta.

Navodi se da je auto industrija, srce njenog privrednog mehanizma, višestruko ugrožena - s jedne strane, Tramp je najavljujući carine od 10 odsto, kao metu direktno naveo nemačke auto-gigante, a s druge strane, kinesko tržište se sve više okreće lokalnim proizvođačima (prevashodno električnih) automobila, zbog čega nemačke kuće već četiri godine uzastopno gube tržišni udeo u ovom, za njih najznačajnijem, spoljnom tržištu.

S treće strane, navodi Ipese, nemački (i uopšte evropski) proizvođači kasne i za američkim i za kineskim konkurentima u tranziciji na električni pogon, što ih čini sve manje konkurentnim i na domaćim tržištima, zbog čega je EU morala da posegne za sopstvenim carinama na kineska vozila da bi pomogla svoje posrnule auto gigante. 

"Rezultat je veliki pad vrednosti svih nemačkih proizvođača automobila, pad prodaje, a u slučaju Folksvagena čak i zatvaranje fabrika u samoj Nemačkoj, što je u prethodne 83 godine postojanja ove marke bilo nezamislivo. To je i za Srbiju opasno, jer od 80.000 radnika koliko nemačke kompanije zapošljavaju ovde, veliki deo zapošljavaju snabdevači auto industrije: Leoni, Kontinental, ZF i drugi. Još ozbiljnije od toga, Nemačka je zaslužna za 4,6 milijardi dolara srpskog izvoza, zbog čega se svako privredno talasanje u Berlinu oseti do Beograda", navodi se u analizi.

Ističe se da nekoliko okolnosti vezanih za izvesno budućeg nemačkog kancelara treba imati u vidu - Merc je konzervativac američkog tipa, tradicionalan u socijalnim pitanjima, ali liberalan u ekonomskim, drugo on je višedecenijski protivnik bivše kancelarke Angele Merkel i njene politike i čovek kog je ona toliko marginalizovala da je napustio politiku u koju se vratio tek posle njenog silaska s vlasti.

U međuvremenu je postao milioner radeći za Blekrok, a Ipese dodaje i da je kritičar imigracije i zelene agende, koji će Nemačku nesumnjivo okrenuti udesno.

"Njegov otresiti stil i uverenje da Nemačka treba da od 'uspavane sile' postane 'vodeća sila' označiće i kraj ere Emanuela Makrona kao neupitne prve adrese za rešavanje ključnih evropskih pitanja", navodi se.

U društvo Trampa, Si Đinpinga i Putina, Merc se uklapa prirodno, što mu za globalnim stolom za kojim će se u narednim godinama odlučivati, može dati autoritet koji je nedostajao njegovom, kompromisu sklonom, socijaldemokratskom prethodniku.

Sve to, navodi se, oblikuje njegovu politiku - Merc snažno podržava borbu Ukrajine protiv Rusije, ali mu to nije smetalo da ukrajinske izbeglice optuži za "socijalni turizam" u Nemačkoj i za razliku od opreznog Šolca, Kijevu će dati "taurus" rakete da gađa duboko u teritoriju Rusije.

Zatim, Kinu vidi kao pretnju, planira da smanji i korporativne poreze i socijalna davanja i namerava da ponovo pokrene nuklearne elektrane i oštro suzi priliv neevropskih imigranata u Nemačku.

Očekivanja od Mercovog dolaska su velika - veruje se da bi mere koje predlaže mogle da ožive privredni rast i nemačku industriju i imaju pozitivne efekte i na zemlje kojima je Nemačka glavni trgovinski partner kao što je Srbija.

Druga posledica čvršće spoljne politike, naročito u sadejstvu sa Trampovim najavama, mogao bi da bude konačni završetak rata u Ukrajini.

"Bez obzira na uslove mira koji bi bili postignuti, dve gotovo sigurne posledice bile bi pad cena energenata i delimično vraćanje snabdevanja gasom iz Rusije koje je plaćanjem visokih cena nabavke tečnog gasa iz SAD i Katara sada gotovo presušilo. Umirivanje ovih cena dalo bi neophodan podstrek evropskoj industriji i oslobodilo sredstva za produktivniju potrošnju, istovremeno smanjujući davanja za finansiranje ukrajinskog vojnog otpora, što je sada prioritet evropske spoljne politike", navodi Ipese.

Pa ipak, strah od ponavljanja neke nove Ukrajine, uparen sa strahom od američkog pritiska za većim izdvajanjima za NATO uz pretnju povlačenja vojne zaštite SAD ako se ne ispune Trampovi zahtevi, dugoročno će okrenuti Evropsku uniju ka jačanju sopstvenog odbrambenog sistema koji će se manje oslanjati na američki kišobran.

Drugo pitanje koje bi moglo da ima reperkusije na ovaj region jeste migrantska politika, jer Mercova ideja da neevropske izbeglice vraća sa granica Nemačke, mogla bi da stvori pritisak na zemlje sa kojima se graniče članice EU da zaustave protok migranata ka teritoriji EU.

U zbiru, može se konstatovati da su očekivanja od Mercovog dolaska velika, ne samo što se veruje da bi mere koje predlaže mogle da ožive privredni rast i nemačku industriju i imaju pozitivne efekte i na zemlje kojima je Nemačka glavni trgovinski partner kao što je Srbija, već bi se ove promene pozitivno odrazile i na evro koji je počeo da gubi snagu u odnosu na dolar. 

Evropa će sada brže moći da uđe i u formiranje novog budžeta za narednih sedam godina koji bi inače morao da čeka redovne izbore, što će pružiti dodatnu stabilnost Evropskoj uniji i omogućiti lakši i brži plasman svih programa pomoći koje EU nudi zemljama kandidatima. Kako se navodi, konačna korist ipak bi mogla da bude politička jasnoća u najmoćnijoj zemlji EU, pogotovo u svetlu konstantnih unutrašnjih nestabilnosti u Francuskoj, čija je vlada upravo ponovo pala, a koja je do sada nastojala da popuni prazninu u evropskom vođstvu nastalu odlaskom Angele Merkel.

Dolaskom Fridriha Merca, ističe se, stvari imaju potencijal da se vrate na one pozicije na koje su Evropa i svet navikli u prethodne dve decenije, mada sa jednom sasvim drugačijom i znatno zatvorenijom politikom.

(Tanjug)

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Tagovi

Komentari (0)

Loading