Ekskluzivna reportaža naše novinarke - Sa predsednikom Vučićem na njegovoj dedovini (FOTO)

Prva briga bila mi je da li ću da zakasnim na dogovoreni sastanak sa predsednikom. Druga, nešto veća od ove prve bila je kako će sve to izgledati. Put do heliodroma, kao mesta sastanka, bio je pomalo napet. Prvi put letim helikopterom, i to sa predsednikom Srbije. Zajedno sa Aleksandrom Vučićem.

Plan je bio da poletimo u 7 sati. Nije se još ni razdanilo, stižemo na heliodrom. Helikopter još nije sleteo, a članovi posade su pristizali. Čekao se predsednik. Sve neophodne pripreme su obavljene. Crni automobil stiže, svi smo na broju.

Srdačno mi je pružio ruku, a onda smo krenuli da se ukrcavamo. Sedela sam preko puta njega.

“Danijela, da li ste ikada leteli helikopterom?”, upitao me je sa blagim osmehom na licu.

“Ne, nikada predsedniče, I zbog toga sam veoma uzbuđena”, odgovorila sam, a onda je umirujuće rekao da se ne plašim i da će sve biti u redu.

Vinuli smo se i krenuli prema mestu iz kog potiču Vučići.

“Tu su sahranjeni svi iz porodice Vučić koji su stradali od ustaških ruku, vodiću vas na dedin grob u Čipuljić. Videćete porušene kuće”, ovim rečima mi se obratio, a onda pogledao kroz prozor odakle se pružao neverovatan pogled na prirodu koju smo nadletali.

Razgovor je tekao spontano, a predsednik na trenutke zamišljen, uspevao je da se posveti svakom ponaosob. Dobro poznaje geografiju i istoriju, i u svakom trenutku je znao gde se nalazimo, koji grad je sa naše leve ili desne strane, koje jezero se nalazi ispod nas, šta nas čeka za deset minuta.

Onda uzima svoje papire iz aktovke, pruža mi jednu fasciklu i kaže da pročitam.

“Vidi, to su ti jako bitne informacije o Mrkonjić Gradu, dobro je da znaš”, naglasio je.

Pitala sam ga smem li da ga fotografišem, bez trenutka razmišljanja je pristao, a onda smo zajedno odabrali najlepšu fotografiju.

Leteli smo ka Mrkonjić Gradu gde smo obišli Gimnaziju i Mašinsku školu, kao i Dom zdravlja.

 

Ušli smo u Republiku Srpsku, predsednik je sa oduševljenjem pričao o svom rodnom kraju, dedovini i o tome kako ne postoji lepša priroda od ove na koju nam se pruža pogled.

“Pa vidite molim vas ovu prirodu, drveće, zamislite kada sve ozeleni, nestvarno je”, govorio je Aleksandar Vučić i kao da je upijao svaki metar onoga što se pružalo pred nama.

U daljini je prepoznao Mrkonjić Grad, i rekao mi da uskoro slećemo.

Seli smo u svoje u automobile i predsednička kolona je krenula. Stižemo na prvu lokaciju, Gimnazija i Mašinska škola u Mrkonjić Gradu.

Predsednik je deci poručio da je važno da uče i rade, jer im "ništa s neba neće padati".

U sledećem trenutku smo već bili u opštini, gde se Vučić obratio zvaničnicima.

Pakujemo se brzo, trčimo ka helikopteru, pljuštala je kiša, predsednik je seo, već sam bila blizu stepenika, a on je ustao sa svog sedišta I pružio mi ruku kako bi mi pomogao da uđem. Krenuli smo ka Drvaru, i dalje je pljuštala kiša I bilo jemaglovito, predsednik nije izgledao zabrinuto, dok većina posade jeste, a onda je uzeo limenku svog omiljenog gaziranog pića, okrenuo se ka meni i nasmejao, kao da je znao da sam tada shvatila da je i predsedniku Srbije dozvoljeno da pije iz limenke.

Stigli smo u Drvar. Obišli smo sve planirane lokacije, pa opet nazad u helikopter.

Tada se naglo spustila magla, a mi smo se provlačili kroz planine. Kolega novinar je stavio slušalice ne bi li čuo razgovor pilota. Tema nije bila prijatna.

Odlučeno je da predsednički helikopter promeni svoju putanju. Upitala sam predsednika Vučića da li se plaši, a on je rekao da će sve biti u redu.

“Ne plašim se, letim već sedam godina. Nemam strah od letenja. Pilot je ispoštovao normalnu proceduru kada se uleti u loše vremenske uslove. Biće sve u redu”, rekao je Vučić.

Sleteli smo bezbedno, a onda smo sa predsednikom Vučićem seli na ručak u restoran na obali jezera Balkana, u blizini Mrkonjić Grada.

Tom prilikom, predsednik Vučić mi je rekao i nekoliko ličnih stvari o sebi, a koje javnost nikada nije imala prilike da čuje. Posebno je bilo interesantno to što predsednik Srbije nikada ne pije vodu.

“Nikada ne pijem vodu. Volim ponekad da popijem vino i uglavnom pijem čaj”, rekao je Vučić.

Osoblje restorana bilo je oduševljeno posetom predsednika Srbije, te su mu za nastavak puta spakovali domaći hleb i uštipke, što ga je podsetilo na domaću hranu kakvu pravi njegova baka.

Nastavili smo ka njegovom rodnom mestu, Čipuljić kod Bugojna. Za ovo mesto ga vežu divne uspomene, ali i neki gorki trenuci.

Odlazimo na groblje. Dedu Anđelka su mu ubile Ustaše.

Svraćamo do razrušene kuće njegovog deda Anđelka, hoće da je kupe Muslimani, ali predsednik je odgovorio:

- Dedovina se ne prodaje.

Prilaze komšije, prisećaju se divnih trenutaka provedenih u ovom mestu, nude ga domaćom rakijom, pričaju kakav je bio kao mali, grle ga i ljube.

 

 

Njegov sin Danilo iznosi burek sa mesom, nudi sve okupljene, takva je tradicija.

Ispratila nas je kiša, napuštamo Čipuljić.

Elisa se zavrtela, krećemo nazad za Beograd.

 

Detaljnije pogledajte na našim ekskluzivnim video snimcima:

 

1. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u poseti crkvi Uspenje presvete Bogorodice u Čipuljićima

 

2. Predsednik Vučić obilazi grob svog dede Anđelka

 

3. Predsednik Vučić obišao svoju porodičnu razrušenu kuću u Čipuljićima

 

4. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić posetio pekaru

 

5. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ispričao anegdotu kako se potukao sa Reifom Zukanovićem