Bogosavljević: Seljaci, više da radite!
Skandalozno! Ministarka poljoprivrede Snežana Bošković Bogosavljević oplela je po poljoprivrednicima i poručila im da, umesto da traže veće subvencije, treba više da rade! Ovakvu poruku seljaci su ogorčeno okarakterisali kao sramotnu.
Nebojša Raus
Naime, obrazlažući odluku Ministarstva poljoprivrede i Vlade Srbije da ove godine smanje subvencije poljoprivredi za čak tri puta, sa 12.000 na 4.000 dinara po hektaru, resorna ministarka je ocenila da u tome ne vidi nikakav problem (?!).
- Nisu problem sredstva, problem je u tome da naši poljoprivrednici treba da hoće da rade! Mi moramo da im kažemo da treba više da rade - rekla je Snežana Bošković Bogosavljević i time izazvala gnev domaćih poljoprivrednika, koji i uz mukotrpni rad jedva sastavljaju kraj s krajem.
Jedan od njih je i Tibor Turi iz Bačkih Vinograda, koji na ukupno 70 hektara uzgaja voće i mladi krompir.
- Ja više da radim, verujte mi, ne mogu! Radim i danju i noću i zato mi je veoma krivo kada čujem ovako nešto. Mi em hoćemo da radimo, em radimo non-stop, a ne vidimo nikakav efekat od strane države, još nas krive. Zaista sam razočaran i ogorčen - kaže Turi.
Kako dodaje, dvojicu sinova je celog života savetovao da ostanu na selu, da ne jure u grad, ali više ni sam ne vidi perspektivu u poljoprivredi.
- I trgovci nam plaćaju sve na odloženo, a država nam ne pomaže i zato više ne znam ni da li mi vredi uopšte da ulažem u proizvodnju, kad mi se ne isplati. Ne znam imamo li više budućnost - tužno zaključuje Turi.
I Miroslav Kiš, predsednik Udruženja poljoprivrednika Srbije, smatra da je sramota što ministarka Snežana Bošković Bogosavljević krivi poljoprivrednike za loše stanje u toj oblasti.
- Vrlo neodgovorna izjava ministarke, sramota je da svaljuje krivicu na nas. Pritom, još čekamo da dobijemo subvencije za prošlu godinu. Potpuno je sramotno i besmisleno da tako priča - poručuje Kiš.
Budžet nikad manji
Miladin Ševarlić, savetnik za agroprivredu u Ekonomskom institutu u Beogradu, napominje da agrarni budžet nikada nije bio na ovako niskim granama. - Agrarni budžet je ustanovljen još 1996. godine i nikada, osim 1993. zbog hiperinflacije i 1999. zbog bombardovanja, nije bio manji od pet odsto državnog budžeta. U nekim godinama je čak iznosio i 10 odsto - podseća Ševarlić. Kako dodaje, neprihvatljiva je i tvrdnja da se poljoprivreda može razvijati bez subvencija dizel goriva i podseća da su i u vreme Miloševića poljoprivrednici dobijali zelene bonove za gorivo sa kojima su mogli da toče besplatno gorivo.