Stigao signal spolja - Sprema se velika akcija!
Kako se događaji diktiraju spolja nasuprot Srbije, a kako u samoj Srbiji imate otvorene antisrpske i subverzivne elemente koji služe kao prut kojim stranci pokušavaju da utiču na politiku ove zemlje?
Alo.rs
Pokušaćemo da analiziramo kako se događaji diktiraju spolja nasuprot Srbije, a kako u samoj Srbiji imate otvorene antisrpske i subverzivne elemente koji služe kao prut kojim stranci pokušavaju da utiču na politiku ove zemlje.
Potom ćemo i razmontirati antisrpski tekst navedenog novinara i profesora, u kome se Srbi otvoreno nazivaju moralnim idiotima, varvarima i zločincima.
Ne mogu da mu oproste
Izgleda da drugosrbijanci, razni građaneri, samoprozvana elita, a naročito ustaše, ne mogu da oproste Vučiću što je počeo da menja stvari u pravcu podizanja svesti Srba o stradalnoj, ali i slavnoj istoriji sopstvenog naroda.
Sada se po hrvatskim medijima provlači i priča kako Vučić menja školske udžbenike i kako će učiti decu o masovnim zločinima u Jasenovcu. O tome se piše kao o nečemu nenormalnom, tabuu, nečemu zabranjenom, što Srbi nikako ne smeju znati ili pokretati kao temu jer im je predviđena sasvim drugačija uloga.
Sreća, pa sopstvenu istoriju ne moramo gledati iz tuđe perspektive, niti igrati rolu koju su nam namenili i koju nam već dve decenije nameću.
Treba napomenuti da je Vučić veoma uspešno doprineo institucionalizaciji događaja kojima se obeležava stradanje Srba u "Oluji", NATO agresiji i širom bivše Jugoslavije.
Imaju li Srbi pravo na preokret, pravo da izađu iz okvira predstave u kojoj bi trebalo da igraju ponižene zločince koji se samoprekorno, u nedogled, posipaju pepelom, a svoje stradanje smatraju opravdanom kaznom?
Ko uči srpsku decu?
Priča da će udžbenike istorije za srpsku decu pisati i izdavati država Srbija mnogo je ozbiljnijih razmera nego što smo mogli da pretpostavimo. Do sada su monopol na ovu delantost imali stranci, pa se može pretpostaviti da se neće lako odreći ni novca, a ni kontrole koju nad sistemom obrazovanja tako uspostavljaju.
No, zašto je problem podsećati na stradanja Srba, na njihovu borbu za oslobođenje od okupatora, na pruženu ruku braći koja su jedva čekala da nam iznova i iznova zabiju nož u leđa sa istim tim okupatorima. Čega se plaše? Da ćemo naučiti lekciju? Da ćemo saznati da su svi Srbi bez obzira na političko uverenje jednako završavali u vagonima za Jasenovac? Da su išli mirno na klanje verujući u pravdu, tuđu državu i vladavinu? Da ćemo naučiti da se setimo, da znamo i da to više nikad ne dozvolimo...
Zato je veoma moguće da će čitava priča uzburkati duhove negde preko granica i da će oni koji misle da imaju prirodno pravo da vladaju kao gospodari ovim prostorima pokušati da sabotiraju ovu ideju, počevši od medijske kampanje, naravno, posredno, preko Hrvata.
Nedavno se u hrvatskim medijima pojavio tekst u kome se kaže da je Vučić velikočetnik, a Srbi eto glasaju za njega. Pa, ne, nego ćemo vas pitati za koga da glasamo? Isto kao što ste i vi nas pitali kad ste glasali za HDZ, kada ste izbacili Srbe iz ustava kao konstitutivni narod, prognali ih i završili ono što su vam ustaše dedovi započeli. Pitamo li mi vas šta slavite, za koga glasate i šta radite?
Imajte svoju lijepu, ali ako uopšte imate obraza, nemojte nam govoriti kako ćemo obeležiti stradanje našeg naroda u nezamislivim monstruoznim zločinima i hoćemo li gajiti sopstvenu kulturu sećanja na ono po čemu ste vi postali svetski poznati.
Signal spolja
I kao što je tada, priča počela od Sonje Biserko, sada kreće od još jednog biserka antisrpske, gotovo ustaške, propagandne mašinerije oličene u delu intelektualaca liberalno-građanerskog i lažnog antifašističkog i šatro pacifističkog opredeljenja, Dinka Gruhonjića.
Srbi moralni idioti?
Tako Gruhonjić, u tekstu pod nazivom "Moralni idioti" navodi sledeće:
"Subota uveče je u Srbiji izgleda rezervisana za naročite vidove televizijskog horora: od „Dare iz Jasenovca“ pa do prikazivanja unakaženih ljudskih tela na Vučićevoj konferenciji za novinare. Reč je o novom serijalu raspamećivanja i pranja mozga na ruke, s ciljem da se proizvede još pozamašnija količina moralnih idiota od trenutne, koja je takođe impresivno velika."
Ne treba uopšte sumnjati koga ovde Gruhonjić naziva moralnim idiotima, ako se neko uopšte i dvoumi, evo kratkog odgovora - Vas!
Zašto? Pa zato što gledate "Daru iz Jasenovca", a ne na primer Aidu iz Srebrenice. Sigurno je da bi ovaj drugi film bio više po Dinkovom ukusu. Mislim, po ukusu Dinka Gruhonjića, ne Dinka Šakića, mada verujem, a iz njegovog pisanja se to može jasno i primetiti, da slično razmišljaju, samo je ovaj prvi to malo uvio u oblande ljudskih prava i liberalno-građanerske priče, a i šta će, nema mnogo izbora, ipak je ovo Srbija, nije NDH.
Ostaje mu samo da se*e po srpskom narodu i državi u kojoj živi i radi, žaleći što to nije neka druga tvorevina u kojoj će on i njemu slični biti moralne sudije, a možda i stvarne.
Dalje, Dinko objašnjava kako Daru iz Jasenovca smeju da snimaju kreatori genocida.
"Moralni idiotizam je pojam iz psihijatrije, kojim se definiše poremećaj ličnosti. Takvoj je ličnosti intelekt donekle sačuvan, ali je moral uništen, zbog čega prestaje da razlikuje dobro i zlo. U nekim istorijskim situacijama – pa čak i u celim društvima – počinju da dominiraju moralni idioti. Zato je bilo sasvim moguće da „Daru iz Jasenovca“ odgleda toliko veliki broj ljudi u Srbiji. Iako bi pravo i zdravorazumsko pitanje u vezi s tim filmom bilo: čekajte, pa kako je moguće da zločinci i kreatori genocida iz devedesetih snimaju film o žrtvama genocida iz Drugog svetskog rata? To pitanje nije postavljeno. Ali je primarni propagandni cilj postignut: šovinistička mržnja je još dublje usađena u ionako u mržnju ogrezlo društvo."
Eto, sreća naša, pa je tu Dinko Gruhonjić da postavi i to pitanje i kolektivnu dijagnozu Srbima kao moralno posrnulom društvu koje se hrani mržnjom. Verujem da bi mu i Ante Starčević pozavideo na ovim "plemenitim" rečima.
Lažni antifašizam bez korena
Dalje u tekstu, Gruhonjić optužuje Vučića jer se, zamislite, usudio da inicira finansiranje ovog filma od strane države Srbije. On dalje Vučića dovodi u vezu sa nekom istorijskom linijom zločinačke matrice četnika iz Drugog svetskog rata koji su kako nam Dinko predstavlja nastavili da kolju devedesetih. Ova istorijska linija postoji samo u glavama drugosrbijanaca i osnova je za njihovo antisrpsko delovanje, ali i uzimanje love od stranaca kroz NVO sektor. Što bi se reklo spojili su lepo i korisno. Pose*eš se po Srbiji i još ti plate.
Da priča ne bude suvoparna, klasično antisrpska, Dinko dalje ubacuje termine poput antifašizma i antifašističke borbe. Jer kako možete da zamerite nekom ko je antifašista? A kako znate da je antifašista, pa deklarisao se i sada može slobodno da udari na pravi cilj.
"Ti su zločini pripremljeni, organizovani i počinjeni na istoj ideološkoj matrici na kojoj su počinjeni i četnički zločini u Drugom svetskom ratu: klali su sve što su stigli a što je bilo pre svega muslimansko i antifašističko. Dalje, četnici su u Drugom svetskom ratu sasluživali ustašama, SS i Princ Eugen divizijama na Kozari. Četnici su dali i svoj krvavi doprinos i tako što su iz Potkozarja žrtve isporučivali ustašama koji su organizovali masovna klanja i mučenja u logorima Stara Gradiška, Jasenovac, Jastrebarsko."
E sad, kako Dinko nije postavio pitanje ko su bili nosioci antifašističke borbe? Da nisu možda Srbi? Ne, nikako. To su bili neki tamo antifašisti, valjda neka nova nacija koja postoji samo u mislima Dinka i ostalih koji nam se ovde nameću kao nosioci nekih antifašističkih ideja, a zapravo su glavni agitatori felaških raspoloženja koja imaju za cilj da ovom narodu nameću kolektivnu krivicu.
Srbi kojima je preostao izbor između podizanja otpora i mirnog odlaska u vagon za Jasenovac čak su i prekasno shvatili da im je šuma bolja opcija.
Verujem, a nije teško ni zaključiti, da sigurno tada, braneći gole živote, nisu raspravljali o idelogiji Marksa i Lenjina na jednoj i kapitalizmu monarhističkog uređenja na drugoj strani. Moj pradeda je poginuo boreći se protiv Nemaca u redovima partizana. Deda sa druge strane porodičnog stabla i njegov brat bili su Đujićevi četnici. Nisu mnogo birali, nisu ni mogli. Išlo se tamo gde imaš priliku, da preživiš, gde ti daju pušku i gde se pruža muški otpor okupatoru i zlikovcima. Nije se mnogo palamu*ilo.
Deo sam naroda koji je postao žrtva monstruoznih zločina samo zato što postoji, ali naroda koji je velik, jak i moćan i stvorio je sve što je iole vredno na ovim prostorima. Narod ratnika i seljaka kojima sudbina nikada nije davala previše izbora, ali su je oni hrabro nosili.
Zato osećam gađenje prema svakom ko pljuje po tom narodu u orkestriranoj kampanji motivisanoj tuđim novcem i interesima, uz još na to dodat, lični osećaj mržnje ili frustacije i osećam kao dužnost da učinim najmanje što mogu, a sva sreća imam i prilike.
Kakvi god da smo, a imamo, nažalost, mana na pretek, nismo ništa lošiji od drugih, a ono u čemu smo posebni i bolji treba veličati. Nismo sigurno tu da budemo osuđenici ispred odrođene kvazilelite koja se proglasila našim sudijama.
Nego, znamo li za Dinkove pretke, gde su bili?
Omiljene devedesete
Gruhonjić dalje pokušava da prebaci priču na zločine devedesetih. Naravno, tu se podrazumevaju samo srpski zločini.
"Sledbenici slične fašističke ideološke matrice i na sličan način organizovali su masovne zločine na teritoriji Bosne i Hercegovine, Kosova i Hrvatske tokom devedesetih godina 20. veka. Organizovali su, naravno, i koncentracione logore i iza sebe ostavili masovne grobnice. I sada glasnogovornici te ideologije iz devedesetih iniciraju snimanje filma o žrtvama Jasenovca!?"
Drugim rečima, Dinko nas pita odakle nam pravo da mi sad pričamo o Jasenovcu kad smo svi nastavljači koljačke zločinačke politike fašističkih Srbo-ćetnika iz Drugog svetskog rata.
Dakle, po tezama koje nam se nameću, današnji Srbi ne mogu biti žrtve. Nikako ne pominjite da su Naserovi koljači naoružani izlazili iz zone pod zaštitom UN u Srebrenici i pravili zločine po srpskim podrinjskim selima, pre nego što je u ovaj grad ušla srpska vojska. Nikako ne pominjite da je iz Hrvatske prognan čitav jedan narod koji je gradio tu zemlju i smatrao je svojom jednako kao što je smatraju Hrvati ili oni koji to misle da jesu. Je*i ga, mesto rođenja nisu mogli da biraju, a bili su to što jesu. Da im je bilo Dinkove pameti, možda bi pod džakom brašna na tavanu skrivali ikonu i radosno čekali poglavnika, ali ovi nisu bili toliko moderni, ljudi tvrdog kova, šta ćeš...
Srpska agresija na Crnu Goru
Zamislite ljude koji su otkad znaju za sebe stasavali na tim brdima i sad im neko objašnjava kako treba braniti državnost Crne Gore od njih samih. Od onih koji su tu državnost i stvorili, u krvavim borbama, a ne na popisu stanovništva i političkim deklaracijama kako naivni misle da se države stvaraju.
No, sve što pišem i nije za one kojima je način razmišljanja naštelovan po meri kolonijalista, nego za one u kojima još živi krv predaka, pa znaju ko su, šta su, a nije im strano ni da razmišljaju, pa ne dozvoljavaju da ih prave budalama razni Gruhonjići, Kandići i ostali građanerići.
"Srbija je još jednom agresor, a u slučaju Crne Gore na delu je sabornost u pokušaju zatiranja i crnogorske države i crnogorskog identiteta, i – naravno – etničkih manjina. U sabornosti saslužuju, kao i 1999. kada su kosovski Albanci bili na meti, i oni za koje bi čovek do juče pomislio da je njihovo suprotstavljanje fašizmu univerzalno, a ne etnički orijentisano.", napisa Dinko.
Ovde se neprestano forsira ta zamena teza i nažalost postaje veoma uspešna, da Srbi kao narod pripadaju isključivo Srbiji. Međutim, Srbi su kao narod, vekovima živeli na prostorima mnogo širim od Srbije, njihova otadžbina nije Srbija već ona zemlja na kojoj su generacijama odrastali. Ako neko misli da su Srbi došli na prostore Dalmacije i današnje Hrvatske posle turske najezde na Balkan, da su selili kao neki pustinjski nomadi od oaze do oaze, neka pogledaju kada je izgrađen manastri Krka, biće im jasnije. Ovakvih primera je širom Balkana, mnogo, previše, da ne bi bili nazvani činjenicom. Činjenicom da su Srbi živeli van jedne konzistentne i objedinjive teritorije, što ih je nažalost, mnogo i koštalo.
Srbi imaju duboke korene na mnogo širem prostoru od onog na koji pokušavaju da nas svedu, u okvire onog što je Srbija danas.
Poziv borcima protiv Vučića
Nije nam dovoljno da srušimo Vučića, viče Gruhonjić iz sveg glasa. Ovde se pokušava sa degradacijom bilo kakve ideje o zaštiti interesa Srba, ma gde živeli, što se odmah karakteriše kao agresija, ludost i zločin.
"Kako je moguće boriti se protiv Vučića a ćutati kao karakterna pizda o pokušaju da se iz Beograda okupira Crna Gora, o iživljavanju nad Bosnom i Hercegovinom, o suludoj ideji „srpskog sveta“ kao sinonima za „veliku Srbiju“, o svim našim masovnim grobnicama pored kojih prolazimo, bilo da su fizičke, na fasadama naših zgrada ili u tabloidima…? Ko biva, „samo da skinemo Vučića“, to je osnovni preduslov, pa će nam korak po korak biti bolje. No, neće nam biti bolje. I ne treba da nam bude bolje. I takav pristup je još jedan primer čistog moralnog idiotizma.", nastavlja on.
Dakle, Dinko insistira da oni koji se bore protiv Vučića da nastave, još jače i više, da ponižavaju Srbiju, da prihvate krivicu agresora, etiketu fašiste i koljača koji kao odgovoran mora ispaštati za sve. Navodi da čak i ne treba da nam bude bolje. Večna patnja za Srbe.
Varvari
Gruhonjić dalje poziva svoje prijatelje iz Crne Gore da ne dozvole da ih pokore "varvari". Ako se dvoumite na koga misli kad kaže varvari i koga zapravo ciljaju Dinko i njemu slični, posle svega do sada pročitanog, možda ste stvarno idiot, bez onog moralni.
"U Crnoj Gori prijateljima sam rekao da im, bez obzira na užasnu ofanzivu projekta „srpskog sveta“ kojoj su izloženi, iskreno zavidim. Zavidim im jer imaju za šta da se bore i jer imaju puno saboraca. I ne sumnjam da će njihova ideja slobodne, građanske, multikulturalne, evropske Crne Gore pobediti, uprkos naletu divljačkog primitivizma. U Crnoj Gori ima sasvim dovoljno progresivnog sveta koji neće dozvoliti da ih varvari pokore."
Interesantno, Srbe su varvarima nazivali i pogađate ko - ustaše. Ustaški ideolozi su neprestano pozivali na istrebljenje Srba kao varvara i istočnih šizmatika.
Poslednja Jugoslavija
I naravno, na kraju beskrajna patetika i žal za Jugoslavijom, uz pozivanje na Balaševića, ne bi li se mobilizovala i emocija u čitaocima.
"Pokazao je to jugoslovenski ispraćaj našeg Vojvođanina i Jugoslovena, Đoleta Balaševića: jugoslovenski kulturni prostor je i te kako živ, iako su učinili sve da ga ubiju i moralno idiotizuju. Test pitanje za kraj: da li se Jugoslavija „raspala“ zato što je bila „veštačka tvorevina“ ili zato što su je ubili na bestijalan način, s namerom da sakriju sopstvene tragove koji oduvek smrde nečoveštvom?"
Dakle, Srbi koji su i stvorili Jugoslaviju smrde nečoveštvom? Upotrebiti terminologiju Njegoševe epike za vređanje Srba jeste vrhunac bezobrazluka i licemerja, ali i to je deo pokušaja da se u potpunosti zamene teze, da se ubije svaka logika i da se stvarnost preokrene.
Na kraju, Dinko se kao pita, a zapravo konstatuje da se Jugoslavija raspala jer su Srbi hteli da sakriju tragove svojih zločina. Dakle, Srbi koji su stvorili tu državu, objedinili u njoj ono što drugosrbijanci sa zazorom danas zovu "srpski svet", sada su pucali sebi u nogu i rasturili državu koja ih je na svim, geografski razuđenim teritorijama, učinila delom jedne zajedničke države. Ima li to logike? Pa logiku smo odavno napustili, kad smo dopustili da nam ovakvi sole pamet o demokratiji i ljudskim pravima, antifašizmu i pravu da pričamo o Jasenovcu.
Dinko sa svojim pljuvanjem po srpskim žrtvama i sećanju na stradanje naroda, među kojim slobodno živi, predaje i podučava, sve usput demonizujući ga, najveći je dokaz slobode, demokratije i ljudskih prava u Srbiji, zapravo dokaz da je Srbija poslednja Jugoslavija.
Od istog autora:
Pročitajte i: