Jedan od njih je i penzionisani američki general Vesli Klark, glavnokomandujući NATO u vreme bombardovanja Srbije 1999, koji je iskoristio Vašingtonski sporazum da još jednom "udari" na Srbiju, Moskvu i Peking, a očigledno zabrinut i za svoje privatne poslove u istraživanju uglja na Kosovu.

Po njegovom mišljenju, dokument koji su potpisali šef srpske države Aleksandar Vučić i predsednik privremenih institucija u Prištini Avdulah Hoti, "biće koristan samo ukoliko bude smanjen uticaj Rusije i Kine u regionu".

- Vučićeva politika oslanjanja na četiri stuba - Vašington, Brisel, Peking i Moskvu - može biti izvodljiva samo ukoliko predsednik Srbije putem svojih bezbednosnih službi može da kontroliše uticaj stranih investitora. Kada Kina i Rusija investiraju, one zauzvrat očekuju određeni politički ustupak. Posebna teškoća u bržem napredovanju regiona upravo je nastojanje Kremlja da Zapadni Balkan u celini pretvori u svoju sferu interesa - naveo je Klark, koji je u prethodnom "napadu" na Moskvu optužio ruskog predsednika Vladimira Putina "da samo čeka svoju šansu da izazove novi rat na Balkanu".

Dejan S. Miletić, iz Centra za proučavanje globalizacije, kaže, za "Novosti", da je naivan svako ko misli da je Vašingtonski sporazum bilo kakav "garant" našeg zaokreta u spoljnoj politici:

- Sigurno neće doći do toga da se Srbija odrekne svojih dobrih odnosa i savezništva sa Moskvom i Pekingom, a pogotovo ne ukoliko se pred našu državu budu stavljale bilo kakve pretnje i ucene. Naša saradnja sa Rusijom i Kinom ni na koji način ne krši ono na šta smo se obavezali u sporazumu o normalizaciji odnosa sa Prištinom.

Za političkog analitičara Nemanju Starovića, načelna podrška koju general Klark pruža sporazumu predstavlja potvrdu promene u opštoj klimi unutar Vašingtona koja je dovela do toga da i pojedinci poput bivšeg komandanta NATO donekle modifikuju svoje nekada prilično ekstremne stavove:

- Međutim, Klark svesno prenebregava nama dobro znanu činjenicu da je političko uslovljavanje verovatno još izraženije u relacijama Srbije sa Zapadom, pre svega sa EU. Bilo bi dobro kada bi Klark podržao i približavanje u političkim odnosima SAD i Srbije, uz svest o tome da stabilnog poretka na Balkanu ne može biti ukoliko nas Amerika ne prihvati kao partnera, a ne kao večitog antagonistu čiji se interesi ignorišu ili suzbijaju u korist drugih regionalnih aktera.n

Vulin: Bolje da moli za oproštaj, nego da nam drži lekcije

Ministar odbrane Aleksandar Vulin kaže, za "Novosti", da "ako neko i pomisli da je vreme da zaboravimo NATO agresiju, brzo će napustiti tu misao čim se pojavi Vesli Klark":

- Komandant agresije u kojoj su ubijene trogodišnja Milica Rakić i jedanaestomesečna Bojana Tošović bi pre trebalo da moli za oproštaj, nego da Srbima govori šta treba da rade i ko su nam prijatelji. Rusija i Kina su naši prijatelji i nikada nas nisu ni uslovljavale ni bombardovale, ni stavljale pod sankcije.

Vulin je podsetio da je Rusija deo naše istorije, ali i zemlja i narod sa kojima hoćemo da delimo i budućnost. Po njegovom mišljenju, kad god je Rusija bila moćna, i Srbija je bila sigurnija i jača.

- Vučić je jedini državnik u Evropi koji nije i koji neće uvesti bilo kakve sankcije Rusiji. Kina nam je udaljena zemlja, ali sa njom delimo iste vrednosti i imamo iskreno poštovanje i puno zajedničkih privrednih aktivnosti. Kada nam je bilo teško i kada se ceo svet otimao za neku masku i respirator, Kina je uzela od sebe i dala nama. Srbi sami biraju svoje prijatelje, a i neprijatelji se sami pokažu i prepoznaju, bez naše želje i volje.

Nagrađen za napad na našu zemlju

Vlada u Prištini odobrila je pre četiri godine energetskoj firmi Envidity Energy Inc, kojom predsedava Klark, pravo da istražuje bogate rezerve uglja na više od trećine teritorije Kosova i Metohije. Po mišljenju mnogih, to je svojevrsna nagrada nekadašnjem zapovedniku združenih snaga NATO tokom bombardovanja Srbije, a koji je za većinu kosovskih Albanaca heroj. Brojne ulice su dobile ime po njemu u Peći, Prizrenu, Vučitrnu i Uroševcu.