I suze su ok, kada vas vređaju!

Ona nam je govorila gde vidi Srbiju sledeće godine, o beogradskim izborima koji nas očekuju, političkim ambicijama, ali nam je otkrila i kakva je privatno, šta sluša, gleda i kakva je kuvarica.

 Šta ćete poželeti sebi, a šta građanima Srbije za Novu godinu?

- Sebi ću poželeti mirniju 2018. i zdravlje pre svega. Prva pre svih želja mi je sreća, jer ako nemam sreće, nemam uspeh ni u privatnom životu, a ni u poslu. Građanima želim da im 2018. bude predvidljiva. To mi je ideal dobre države, kada vam život postane predvidljiv, a ako se dešavaju iznenađenja, da budu samo ona lepa. Predvidljiva godina znači da je država uspešnija i stabilnija.

 Bila je burna godina u parlamentu, imali smo puno sukoba i incidenata, kako ste vi sve to podneli?

- Mirno.

 Ali pustili ste i poneku suzu...

- Jesam. Ne znam zašto se deo javnosti čudi kada se pojavi čovek od krvi i mesa, a bavi se politikom. Mislim da je taj posao jednako težak i zahtevan kao i mnogi drugi. Vidljiviji je, pogotovo kada radite u parlamentu, jer smo mi transparentniji. Stalno smo pred kamerama i onda ljudi vide naše reakcije. Mislim da je u redu da pokažete emocije. Emotivna sam osoba, a ovde sam dobijala uvrede kakve nisam mogla u životu da zamislim, koje nemaju dodirnih tačaka sa političkim neslaganjem. Neko vas uvredi i kaže da maltretirate invalide, a vi živite u okruženju ili sa ljudima koji su invalidi. To su veoma niski i prizemni udarci.

 

  Pred nama su beogradski izbori, da li zbog toga očekujete još burniju atmosferu u parlamentu?

- Biće takvih scena, jer će opozicija izaći sa dobro poznatim kandidatima koji su nekada vodili Beograd, kao što je Dragan Đilas. Beograđani, naravno, nisu bili zadovoljni tim rezultatima, jer je 2013, kada je izabran za gradonačelnika Siniša Mali, Beograd bio pred bankrotom, a 2017. može da se kaže da je Beograd jedan od najlepših i najrazvijenih gradova ne samo u regionu, nego mnogo šire. Nisam Beograđanka sa ličnom kartom, ali sam neko ko poslednje četiri godine ovde radi i boravi svakog dana, pa možda mogu bolje i objektivnije da vidim kako Beograd izgleda sada, a kako je izgledao 2013. Sada mogu da ga poredim sa svetskim metropolama. Po duhu, načinu života, tome kako se gradi i kako izgleda, Beograd je Njujork na Balkanu.

 Opozicija tvrdi da se SNS plaši Dragana Đilasa, šta vi na to kažete?

- Strašno se plašimo Đilasa (smeh). Ne znam da li ima razloga da se plašim Đilasa, da li je on nasilan. Zašto bi ga se neko politički plašio? Izaći ćemo na izbore, imaćemo dobar tim. Nismo još odlučili da li ćemo izlaziti samostalno ili sa još nekim strankama u koalicijama, od toga zavisi i kako će izgledati naša izborna lista i ko će je predvoditi. Beograđani će onda dati svoj sud koga žele da vide na čelu grada. Da li žele ono što smo gledali do 2013. ili im se sviđa kako danas izgleda Beograd. Mogu da kažem da je Siniša Mali odličan gradonačelnik, ako to neko može da kaže, to sigurno mogu ja kao neko ko je četiri godine vodio grad Novi Sad. Znam koliko je to težak posao.

 Koliko su zaista bitni beogradski izbori? Za opoziciju su, čini se, od presudne važnosti...

- Da su presudni govore članovi Demokratske stranke, Saša Janković i Vuk Jeremić, njima je to presudno, a nisu im presudni izbori koje smo sada imali na lokalu u Pećincima, Mionici, Kostolcu ili Negotinu. Ne znam zašto im je Beograd važniji od drugih delova Srbije. To je interesantana politička teorija, verovatno imaju na umu da Beograd kao grad ima najveći budžet. Pokazali su sada svoju političku slabost, videlo se da nemaju ni organizaciju ni pristalice izvan Beograda.

 

Baš zato što ste bili gradonačelnica Novog Sada, da li prema vašem mišljenju, neka dama treba da vodi Beograd?

- Čude me odgovori nekih političara koji kažu da bi voleli da vide muškarca ili ženu na čelu grada. Meni to ništa ne govori. Hoću da vidim najboljeg kandidata za gradonačelnika Beograda, najsposobniju ličnost.

 U medijima su se pojavile spekulacije da je postojao sukob između Zorane Mihajlović i vas, da li je to tačno?

- Nije, nemamo mi nikakve sukobe. Privatno se ne družimo. Inače se družim sa ljudima koji nisu iz sveta politike. Tu ne može da bude sukoba. Naš posao je vrlo zahtevan i uglavnom se naši sastanci i viđanja odigravaju ili na sastancima SNS-a jer smo članovi Predsedništva i Glavnog odbora ili ovde na sednicama parlamenta. Naravno da očekujem da izvršna vlast poštuje zakonodavnu vlast i tu nema personalnih sukoba.

 Kako ocenjujete rad premijerke Ane Brnabić?

- Ana je odličan premijer. Sa njom imam zaista dobru saradnju, čujemo se često i službeno, ali i privatno smo uspostavile kontakt, jer smo sličnog senzibiliteta. Obe prepoznajemo dobre vrednosti u oblasti umetnosti, radimo na zajedničkim projektima povezanim sa filmskom umetnošću, razgovarale smo dosta i o Muzeju savremene umetnosti.

 Brnabićeva nije političarka, došla je iz civilnog sektora, kako se, po vašem mišljenju, koji ste iskusna političarka snašla?

- Dobro. Dočekana je sa mnogo nepoverenja, možda je to i dobro jer je sada mnoge razoružala i pokazala da je odličan političar i da dobro vodi Vladu. Na svoj način nastavila je kontinuitet politike Aleksandra Vučića.

 

 Bilo je puno spekulacija da ste upravo vi buduća ministarka kulture i da vam je to želja?

- Mediji su o mnogo čemu spekulisali, ne samo o tome, ali ne razmišljam o tome. Volim kulturu, time se bavim godinama, bez obzira na to koji posao sam obavljala ili obavljam. Kao gradonačelnica Novog Sada pokrenula sam projekat i aplicirala da Novi Sad postane evropska prestonica kulture. Veliki mi je kompliment bio kada je Vučić, dajući izjavu kada je Novi Sad postao evropska prestonica kulture, zahvalio meni kao nekom ko je započeo taj projekat i Milošu Vučeviću koji je dobio tu prestižnu titulu. Bili bi mi velika čast i zadovoljstvo da jednoga dana budem deo i izvršne vlasti, ali ima vremena, ne razmišljam sad o tome.

 Koja predstava vas je u poslednje vreme oduševila?

- Išla sam sa prijateljima u pozorište, gledala sam mjuzikl „Fantom iz opere“.

 Koliko imate vremena za porodicu i prijatelje?

- Čovek uvek nađe vremena, bez obzira na to koliko je ovaj posao zahtevan. Neću da mi posao bude izgovor, pa da život prolazi pored mene. Pre neku noć, kada me je uveče nazvala sestričina da kitimo jelku zajedno, našla sam vremena i otišla da kitim jelku sa njom.

 

 Važite za ženu od stila, koliko pažnje posvećujete odabiru garderobe?

- Ujutro nasumice biram i treba mi deset minuta za oblačenje i malo šminke, jer ne volim da se šminkam. Uglavnom kupujem u Beogradu ili Novom Sadu. Mi imamo fantastičnu modnu industriju.

  Sa kim idete u šoping?

- Sama ili sa prijateljicama, pod uslovom da ne stoje pored mene i da se ne otimamo oko iste stvari. Ne podnosim kada se ljudi isto oblače. To je nedostatak ukusa i potpadanje pod trendove.

Kako se privatno oblačite? Da li možemo nekada da vas vidimo u farmerkama?

- Možete me videti, ali trenutno nemam nijedne jer ne mogu da nađem dobar model. Ne sviđaju mi se iscepane i sa ružama, ne volim baštu na sebi.

 Da li vaša mama gleda emisije u kojima gostujete, šta kaže tim povodom?

- Ponekad ako se čujemo i kažem da idem u emisiju, pa ona pogleda. Jednom je sa mnom bila u televizijskoj emisiji i pokupila mi je svu slavu, jer su svi komentarisali nju i njene izjave.

 Koliko vam je važna ljubav u životu?

- Ljubav je nešto što je potrebno ljudskom biću da bi bilo potpuno i to je luka 21. veka u kome se uopšte ne živi nego se preživljava.

 Kakva je Maja Gojković privatno?

- Potpuno drugačija od onoga što možete da vidite u medijima, pa sada vi zamišljajte. Volim da slušam rokenrol i klasičnu muziku, moji prijatelji kažu da sam duhovita. Nisam uopšte stroga, iako to neki misle.

Da li se sećate kako ste obeležavali Božić u detinjstvu, a kako će to izgledati ove godine?

- Svaki Božić je drugačiji, iako su običaji isti. U Vojvodini se inače ne pravi jedan kolač, nego kolači sa medom i orasima. Mama čitav naš život sama sve to radi da bi ubacila stari novčić sa likom kralja Petra. Tada se okuplja čitava porodica, bratova deca, a sada će se i uključiti unuka.

 Da li idete negde za doček Nove godine?

- Nisam još odlučila. Kada završim nabavku ili kućne poslove, idem na dnevnu proslavu, jer u Novom Sadu je tradicija da se prave takve proslave kao oproštaj od godine za sobom. To se tradicionalno organizuje po novosadskim lokalima i kafićima i to turisti vole, jer imaju zabavu po celi dan. Ako budem imala snage za još jednu proslavu, ići ću i uveče. Kod kuće će biti večera sigurno.