Kosovo i Metohija nije jaram na vratu Srbije!
Poglavar Srpske crkve nedavno je proveo pet dana u poseti manastirima i narodu na Kosovu i Metohiji, kome je uputio reči utehe i ohrabrenja.
Alo!/Vladimir Marković
Kosovo i Metohija nije jaram na vratu Srbije. Taj teret nije lako nositi, ali to nije okov ropstva niti pritiska, već blagodatni jaram Božjeg blagoslova. Ne može se zato južna pokrajina dati na poklon Albancima, jer niko ne poklanja svoju kuću. Odgovorna politika nijedne države ili naroda to ne može da prihvati. Svaka pretpostavka podele Kosova otpada, jer narod to ne prihvata. Čuo sam jasno ljude sa KiM koji kažu da ako se bilo koji deo Kosova odvoji od Srbije, oni tamo više nemaju šta da traže. Jedini njihov put, u tom slučaju, biće - novi egzodus.
Pročitajte još:
U predvečerje Vaskrsa, najvećeg hrišćanskog praznika, ovo poručuje patrijarh srpski Irinej. Poglavar Srpske crkve nedavno je proveo pet dana u poseti manastirima i narodu na Kosovu i Metohiji, kome je uputio reči utehe i ohrabrenja.
Tamošnji Srbi, kako naglašava, imaju ulogu čuvara svete kosovskometohijske zemlje i svetinja koje vekovima bdiju nad našim narodom. Uoči praznika nad praznicima, dana kada hrišćani slave pobedu života nad smrću, srpski prvojerarh njima, ali i svim pravoslavnim vernicima, upućuje poruku mira i blagoslov za slogu i rad na korist srpskog naroda i države.
Država ima svoje ambasade, diplomatska predstavništva, ali naš narod u svetu održava Crkva. Da nije naša crkva prisutna širom Evrope, Amerike, Australije narod bi zaboravio i ko je i odakle je. Jezik se brzo zaboravlja, ali vera traje. Grade se novi hramovi i narod se okuplja. Dobro je videti naše ambasadore u crkvama zajedno sa narodom. Voleo bih da se bar deo tih ljudi rasejanih po kontinentima vrati svojoj zemlji i svojim korenima, ali nema sumnje da će najveći broj njih ostati u zemljama koje je izabrao za svoj novi život. Važno je zato da sačuvaju svoju veru, svoj identitet i vezu sa narodom iz kog su ponikli.
Odmorio me je naš narod na Kosovu. Odavno sam planirao da provedem vreme na KiM, ali tek sada mi se za to ukazala prilika. Dočekao me je ceo Orahovac, a isto je bilo i u Velikoj Hoči, Štrpcu, Kosovskoj Mitrovici, Draganjcu. Nije istina da nema našeg naroda na KiM. Nema ga onoliko koliko je bilo, ali i danas tamo postojimo. Toplinu dočeka doživeo sam kao radost zbog prisustva Crkve, one sile koja je i u najtežim danima vodila naš narod.
Video sam radosna lica našeg naroda, što mi daje osnov da verujem u vaskrsenje njihove nade. U meni su videli svoju Crkvu, svoju zemlju, te shvatili da nisu sami i usamljeni. Oni nikada ne smeju da pomisle da ih je srpski narod ostavio i zaboravio. Stradanje Srba na Kosovu pred Bogom i istorijom je veliko. Oni su čuvari naših svetinja i svete kosovskometohijske zemlje, koja je natopljena krvlju mučenika. Njima je pala ta velika čast da bdiju nad našim Kosovom i Metohijom.
SVETINjE I SVETITELJI NA KiM
Najvažnije i najsvetije što imamo je na Kosovu i Metohiji. Pećka patrijaršija, punih osam vekova je dom naših crkvenih poglavara. Njega ne možemo nikome i ni po koju cenu dati. Svaka sila je prolazna, a mi smo se u to nebrojeno puta uverili. Sile se menjaju, ali narod ostaje. Moramo to i danas da imamo na umu i da ostanemo na KiM i čuvamo ono što smo nasledili. Naša najveća nada i očekivana pomoć je od Boga i naših svetitelja. Sve dok je u Dečanima Sveti kralj, Sveti Joanikije u Deviču, a tela mnogobrojnih arhipiskopa u Pećkoj patrijaršiji, možemo da se uzdamo u njihov blagoslov i njihovu pomoć u borbi sa svim iskušenjima. Sa tom nadom moramo da branimo naš narod na Kosovu i Metohiji.
PLAN ZA BUDUĆNOST POKRAJINE
Ne mogu da prihvatim da naše najveće svetinje i biseri svetske umetnosti Gračanica, Dečani, Pećka patrijaršija sutra budu u nekoj drugoj državi. To Srbi ne smeju da dozvole, a da je više globalne pravde i pravičnosti takvu otimačinu ni svet ne bi smeo da dopusti.
U rešavanju problema Kosova i Metohije ne treba žuriti. Stvari se u međunarodnim tokovima polako menjaju. Svet polako uviđa da Srbi na Kosovu nisu od juče, već da su tamo vekovima, i da je to naša matična zemlja. Tamo su naši počeci i koren svega kreativnog i stvaralačkog u našem narodu.
Srbija bez Kosova nije Srbija. To bi bio obezglavljen čovek.
Neki kompromis, međutim, mogao bi da dođe u obzir. To bi podrazumevalo dogovor o stvaranju uslova za zajednički život Srba i Albanaca na KiM. Sa njima smo vekovima živeli zajedno i nisu nam smetali, iako su nam činili dosta zla. Dva naroda delila su tamošnji život i sve teškoće, uz uglavnom normalan život. To bi i danas mogao da bude mogući način za okončanje krize. Kosovskometohijska zemlja je bogata i lako može da prehrani i Srbe i Albance, ako oni žele da normalno žive.
JEDINSTVO SRBA NA KOSOVU
Pored naših vekovnih neprijatelja, često su i sami Srbi radili protiv svoje države i svog naroda. Potrebno nam je jedinstvo u očuvanju Kosova i Metohije. Srbi na Kosovu mogu da opstanu samo ako su jedinstveni. Mi smo u prošlosti mnogo stradali zbog nesloge, ali u zajedništvu nam je bila najveća snaga. Čuo sam da među našim ljudima tamo ima i nesloge, zavade. To nije dobro, jer samo sloga i jedinstvo mogu da im pomognu. To važi i za njihovu ekonomiju. Samo kroz zajednički rad, udruživanje i zadruge Srbi sa Kosova mogu da rade, proizvode i prodaju svoju robu i tako obezbeđuju egzistenciju.
POVRATAK RASELjENIH
Čini mi se da je propuštena prilika da Srbija u pregovorima kao svoj prvi uslov postavi povratak raseljenih, popravku njihovih srušenih domova i stvaranje uslova za vraćanje uzurpirane imovine. Zapamtio sam slučaj Srbina iz Metohije koga je ubio Albanac, koji mu je uzurpirao kuću. Kada ga je video u dvorištu, koje on danas smatra svojim, uzurpator je uzeo pušku i ubio ga. Na to niko nije reagovao. Nismo ni mi tražili temeljan povratak našeg naroda. Središte pokrajine je bez Srba. U prizrenu u kome sam ja živeo bilo je čak 16.000 Srba. Danas nije tako. Da ne govorim o Peći, Đakovici...