Makron urlao na Haradinaja " Niste u poziciji da bilo šta tražite", a onda isplivali su ovi duboki problemi koji razdiru EU

Francuski predsednik Emanuel Makron bio je na ivici da izgubi živce tokom samita u Berlinu, na kome je glavna tema bio dijalog između Beograda i Prištine, piše američki list "Politiko".

 Nakon što je satima pokušavao, bezuspešno, da nagovori kosovskog premijera Ramuša Haradinaja da prihvati kompromis kako bi ublažio pogoršanje spora "svoje male zemlje sa Srbijom", francuski predsednik je postao veoma žestok.

 "Niste u poziciji da bilo šta tražite!", rekao je Makron, podižući glas na Haradinaja dok je grupa drugih lidera sa zapadnog Balkana gledala, navela su za "Politiko" dva izvora koja su prisustvovala susretu u Berlinu.

 

 Makron je ove nedelje posetio nemačku prestonicu kako bi zajedno sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel vodio samit lidera zapadnog Balkana koji je trebalo da ima za cilj pokretanje pregovora između Beograda i Prištine. Frustrirani neuspehom EU da postigne dogovor da se ublaže tenzije, Merkel i Makron su odlučili da stvari uzmu u svoje ruke. Do trenutka kada je samit završen u ranim jutarnjim satima, verovatno su poželeli da nisu, prenosi "Politiko".

 

Umesto očekivanog pomaka, Merkel i Makron su nesvesno izneli disfunkcionalnu diplomatiju Evrope na javni uvid. Samit je istakao podele ne samo između Kosova i Srbije, nego i između Pariza i Berlina, i između zemalja članica EU i njenog spoljnopolitičkog aparata u Briselu.

Tenzije između balkanskih suseda ponovo su se rasplamsale nedavno nakon što je Kosovo, koje je 2008. godine proglasilo nezavisnost od Srbije, nametnulo 100 odsto uvećane takse na srpsku robu kao odgovor na napore Beograda da blokira međunarodno priznanje Prištine. Srbija je odmah jasno stavila do znanja da neće više učestvovati u dijalogu između dve strane pod pokroviteljstvom EU dok se ovi nameti ne ukinu.

Pred sastanak ove nedelje nijedna strana nije bila spremna da se pomeri sa svojih pozicija, što je navelo neke diplomate da se privatno pitaju treba li samit uopšte da se održi, piše ovaj list.

 

"Velike zemlje često koriste takve sastanke, koji liderima manjih zemalja nude poželjnu međunarodnu pažnju, kao podsticaj za kompromise. U ovom slučaju, učesnici nisu mogli ni da se slože ni oko širokih "zaključaka" koje su Berlin i Pariz izneli u danima koji su prethodili samitu", navodi "Politiko".

 Samit "skrenuo" sa zacrtanog puta

 Kosovska delegacija bila je podeljena oko toga da li da prihvati kompromis. Predsednik Hašim Tači je podržao neki oblik dogovora, ali tarife spadaju u nadležnost Haradinaja, njegovog političkog protivnika. Haradinaj je stavio do znanja da njegova vlada neće odbaciti carine dok Srbija, koja Kosovo još smatra svojom pokrajinom, formalno ne prizna njegov suverenitet.

Tokom pauze, dok su se članovi drugih delegacija zadržavali na jednom od balkona u berlinskoj kancelariji, Merkel i Makron su odveli Haradinaja u stranu. Oni su ga pozvali da odustane od tarifa na šest meseci kako bi se omogućili pregovori o širem sporazumu, koristeći bezvizna putovanja za građane Kosova i Metohije koji putuju u šengensku zonu kao "šargarepu" (iako je Kosovo ispunilo uslove EU za liberalizaciju viznog režima, što je jedan od glavnih prioriteta za malu zemlju, konačno odobrenje nije stiglo od svih država članica).

ANGELA NEĆE PREPUSTITI AMERICI "KOSOVSKE UZDE" Ovo su tri goruće poruke samita u Berlinu na kome se većalo o sudbini Kosova!

 Haradinaj nije želeo da se povuče.

 - Želim priznanje - rekao je on, prema rečima prisutnih na sastanku, ali nije želeo da govori za "Politiko".

 "Neću da čekam"

 

 Većina posmatrača veruje da bi, ako se ikada Srbija složi da prizna Kosovo, ono moglo doći samo na kraju procesa koji bi ponudio glavnu nagradu za Beograd, kao što je članstvo u EU.

 Merkelova je razgovarala s Haradinajem o važnosti kompromisa u evropskoj politici i strpljenju, pozivajući se na primer ponovnog ujedinjenja Nemačke, za koji je malo ko mislio da će ikada biti moguć u godinama pre pada Berlinskog zida.

REALIZACIJA PROJEKTA ZAPOČETA Direktive stižu iz Tirane, Ramuš i Haradinaj ih sprovode u delo, a sve u cilju stvaranja "Velike Albanije": Postoji samo jedan način da se zaustave!

 - Ne želim da čekam 20 godina - odgovorio je Haradinaj.

U jednom trenutku, Makron je poveo Haradinaja u stranu i sa njim pričao nasamo. Haradinaj je ostao čvrst, nastavljajući da traži da Srbija prvo prizna Kosovo.

 Merkel i Makron, priznajući da ne stižu nigde, na kraju su prekinuli sastanak. Kancelarija Angele Merkel objavila je zajedničku francusko-nemačku izjavu u kojoj se kaže da su se Srbija i Kosovo složili da rade "konstruktivno" na normalizaciji svojih odnosa.