NATO sada želi PODELU Kosova!

Centar za evroatlantske integracije, koji vodi Jelena Milić, objavio je studiju pod nazivom „Priča sa zapadne strane“, u kojoj stoji predlog „za korekciju administrativne linije između Srbije i Kosova u formatu pod okriljem Zapada“.

Tu se navodi da je došlo do izvesnog zastoja u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, kao i da ovaj zastoj može imati negativne implikacije po EU i NATO. Ukratko, predlog je da se izvrši mala korekcija adminstrativnih granica kao vid ustupka Srbiji iz kojeg bi se mogla izvući višestruka korist po sve zemlje u regionu, ali i za međunarodne činioce.

- CEAS predlaže da prvi korak ide u pravcu razmatranja opcije korekcije administrativne linije između Srbije i Kosova ,u najvećem delu duž linije sadašnje četiri opštine (Severna Mitrovica, Zvečan, Zubin Potok i Leposavić) sa srpskim stanovništvom na severu Kosova, bez ikakve ideje o razmeni teritorija koja bi podrazumevala opštine s albanskim stanovništvom na jugu Srbije. Nakon toga bi odmah sledio sveobuhvatni sporazum o normalizaciji odnosa. Predlog o korekciji administrativne linije nema nikakve veze s idejom etničkog razgraničenja. Ta pitanje se mogu rešiti na međunarodnoj konferenciji, ili u nekom drugom formatu, čiji bi politički pokrovitelj trebalo biti zemlje članice NATO. Na konferenciji, osim usvajanja sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova, koji bi morao uslediti odmah po korekciji administrativne linije, pored BiH i Hrvatske, trebalo bi da budu pozvane Albanija, Makedonija i Crna Gora - stoji između ostalog u predlogu koji je preneo nedeljnik „Ekspres“, dodajući da je ovakav predlog naišao na pozitivne signale u NATO i američkom Stejt departmentu.

- Studija se odmah našla i na sajtu „Democracy digest“, glasilu famoznog „National endowment for democracy“, uticajnog američkog „think tanka“, vrlo aktivnog u političkim procesima u Vašingtonu - navodi se.

Diplomata Zoran Milivojević napominje da bi eventualna podela Kosova otvorila i mnoga druga pitanja.

- Prvo, dobro je što onu uvažavaju da se bez Srbije ne može rešiti kosovsko pitanje i da se Srbiji mora izaći u susret i ići ka kompromisu, a to podrazumeva i interese Srbije povezane sa severom Kosova i ZSO. A drugo, ideja oko podela bilo je i ranije, međutim, zapadni centri izjašnjavali su se protiv toga zato što bi to otvorilo i druga otvorena pitanja na Balkanu oko granica i ne bi se samo moglo zaustaviti na kosovskoj priči. Takođe, išlo bi se u pravcu etničkih granica i išli bismo u prilog onome što govore Hoti i prištinski zvaničnici o jugu Srbije, o razmeni teritorija, a to nije realno i to Srbiji ne pada na pamet - kaže diplomata.

Sa druge strane prof. dr Miroslav Bjegović, dekan Fakulteta bezbednosti u Novom Sadu, kaže da bi poruku NATO trebalo da shvatimo kao dobronamernu.

- Pomalo iznenađujuća, ali i zanimljivu poruku su uputili NATO zvaničnici, s obzirom na to da NATO predstavlja vojni savez, a ne političku organizaciju. Ali, to je ujedno i dobronamerna poruka upućena albanskoj i srpskoj strani da je i dalje moguć kompromis koji podrazumeva da bi i jedna i druga strana trebalo nešto da izgube. Ovu poruku možemo smatrati dobronamernom i Vlada bi trebalo ozbiljno da razmisli o njenom pravom značenju. Lično sam mišljenja da bi za obe strane moguća podela teritorije bila najispravnije rešenje koje bi dovelo do konačnog rešenja problema Kosova i dugoročnog mira i stabilnosti na prostorima Balkana - navodi on.

Ivica Dačić, ministar spoljnih poslova Srbije, više puta izneo je stav da je podela Kosova i Metohije najbolje rešenje koje bi odgovaralo i Albancima.

- O podeli govorim desetak-petnaest godina i mislim da je to jedino moguće i brzo rešenje - ponovio je Dačić za "Alo!" više puta, navodeći da bismo za to imali podršku i Vladimira Putina, predsednika Rusije.