Najveća tajna raspada Jugoslavije razotkrivena danas u Hagu!

Ovo nije prvi put da se Stanišić dovodi u vezu sa CIA. Još 2009. godine je "Los Anđeles tajms" objavio da je Stanišić, koji je optužen u Hagu za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti u Hrvatskoj i BiH, devedesetih godina bio najvažniji čovek CIA u Beogradu.

Advokat Vejn Džordaš, branilac Stanišića, danas je u samom finalu iznošenja završne reči opet potegao saradnju sa CIA kao adut svog klijenta

- Stanišić je stupio kontakt s CIA 1991. godine i bio je pouzdani sagovornik - rekao je danas Džordaš.

Džordaš je sudijama rekao da Stanišić ne bi 1993. godine vodio CIA u BiH da nađe masovne grobnice da je bio učesnik u zločinačkom udruženju, za šta ga tereti optužnica.

Stanišića je pred haškim sudom 2019. godine kao agenta CIA označio i ser Ajvor Roberts, bivši britanski ambasador u Srbiji, koji je svedočio na poziv odbrane Stanišića. Roberts je tada svedočio na okolnosti svoje knjige o vremenu provedenom u Beogradu između 1994. i 1997. godine, u kojoj je napisao da je Stanišić agent CIA.

Prvog dana iznošenja završnih reči Tužilaštvo je zatražilo kaznu doživotnog zatvora za Stanišića, šefa DB-a između 1991. i 1998. godine, i Simatovića, komandanta Jedinice za specijalne operacije DB, gde je na raznim poslovima radio između 1978. i 2001. godine.

Drugog dana je završnu reč dala odbrana Stanišića, a bilo je mnogo reči o tome kome su zapravo na ratištu odgovarali Željko Ražnatović Arkan i njegova "Srpska dobrovoljačka garda". Dok Tužilaštvo tvrdi da se Arkan i njegova jedinica mogu povezati sa Stanišićem i Simatovićem "na više načina", odbrana navodi da je Arkana kontrolisao Radovan Stojičić Badža, funkcioner srpske policije.

Odbrana je na kraju izlaganja zatražila da Stanišić bude oslobođen.

Stanišić, bivši šef DB Srbije, i Simatović, bivši komandant JSO, terete se da su učestvovali u udruženom zločinačkom poduhvatu na čelu sа tadašnjim predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem, čiji je cilj bio uklanjanje Bošnjaka i Hrvata sа delova teritorija BiH i Hrvatske radi uspostavljanja etnički čiste srpske države.

Posle prvostepenog suđenja, Haški tribunal je 2013. Stanišića i Simatovića oslobodio krivice, ali je Apelaciono veće 2015. usvojilo žalbu Tužilaštva i zbog nepravilnosti u postupku naložilo da suđenje bude ponovljeno po istoj optužnici. Apelaciono veće odlučilo je da, po prvi put u istoriji tog suda, u potpunosti obnovi jedno suđenje.

Novo suđenje počelo je u leto 2017. godine, dok bi se presuda, prema ranijim najavama, mogla očekivati ovog maja.

Stanišića i Simatovića su vlasti Srbije uhapsile 2003. godine. Stanišić se zbog bolesti od jula 2017. nalazi na privremenoj slobodi u Beogradu. Ni jedan, ni drugi nisu prisustvovali iznošenju završnih reči.