ŽENSKE PRIČE~Tatjana Matić: Nisam prebolela majčinu smrt!
Tatjana Matić, državna sekretarka u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija i potpredsednica SDPS-a, otvorila je dušu za „Alo!” i priznala da smrt majke neće nikada preboleti.
Alo / M.Jošida
Ona se prisetila i prvog susreta sa liderom SPDS-a Rasimom Ljajićem i otkrila nam da njegove savete rado sluša. Matićeva je prvi put govorila o ljubavi, deci i mnogim drugim stvarima iz privatnog života...
Kada ste ušli u politiku?
- Pre 16 godina sam iz privatnog sektora došla u politiku. Moje prvo radno mesto bilo je u Generalnom sekretarijatu Vlade, radila sam u kabinetu tadašnjeg potpredsednika Vlade Nebojše Čovića, koji je bio i predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju.
A u stranačke vode?
- Moj otac je bio istaknuti član SPS-a, bio je odbornik u gradskoj skupštini, ja sam tada bila na studijama. Kasnije me je život odveo u tom pravcu. Počela sam da radim sa gospodinom Čovićem i tu sam upoznala Rasima Ljajića, 2005. godine sam počela da sarađujem sa njim, a 2007. godine sam ušla u stranku.
Sećate li se prvog susreta sa Ljajićem?
- Tada sam radila u kabinetu Nebojše Čovića, Rasim je došao na sastanak sa njim. Ostao mi je upečatljiv po tome što su Čovićeve sekretarice bile veoma uzbuđene jer je došao gospodin Rasim, koji isključivo pije čaj. Tada je važio za najlepšeg i najmlađeg ministra, imao je lepe manire, te su ga žene volele.
Sa njim sarađujete već 13 godina, da li ste u međuvremenu postali i prijatelji?
- Svakako, moram da kažem da su rad i poznanstvo sa Ljajićem zaista uticali na mene kao na ličnost, i u privatnom i u poslovnom smislu. Jedna od velikih vrednosti je ta ljudskost koju on poseduje. Nekoliko puta mi je u mojim najtežim životnim trenucima pružio pravu podršku i zauvek ću mu na tome biti zahvalna.
Slušate li njegove savete?
- Trudim se da ga slušam, Rasim je neko ko je veoma smiren i mudar. Vremenom sam shvatila koliko mi njegovi saveti i u profesionalnom i u privatnom smislu znače.
Plakala sam kad je ubijen Oliver
Kada ste poslednji put plakali?
- Plakala sam kada je ubijen Oliver Ivanović, to nas je zaista sve mnogo pogodilo.
Da li se družite sa damama u SDPS-u, kažu da žene ženama mogu da budu najveća konkurencija?
- I u politici postoji puno kvalitetnih žena koje se međusobno podržavaju i koje se druže. Nekada se iz posla izrode i prava prijateljstva i toga ima sve više. Postoji uvreženo mišljenje da žena ženu doživljava kao konkurenciju, ali u našoj stranci nikada nisam imala taj osećaj.
Da li vam je lepota u životu predstavljala teret ili vam je možda pomogla?
- Odrasla sam u porodici u kojoj je najvažnije bilo obrazovanje. Moja pokojna majka je uvek insistirala da budem dobar đak, odgovorna i samostalna. Nikada sebe nisam doživljavala kao lepu ženu, možda je to jedan od razloga što nisam znala da prihvatam komplimente.
Važite za damu od stila, koliko pažnje posvećujete odabiru garderobe?
- Na tome opet mogu da zahvalim pokojnoj majci, koja je bila vrsna krojačica, odrasla sam u kući punoj materijala, uvek se tu nešto šilo. Meni i dan-danas, a mislim da je to jedan od razloga zašto me muž voli, treba vrlo malo vremena da se spremim.
Imate veoma dobru liniju, kako to postižete?
- Nisam ljubitelj slatkiša, o ishrani vodim računa, ali iz zdravstvenih razloga. Mama mi je preminula iznenada pre pet godine, to je bio veliki šok za mene i od tada sam počela mnogo više da vodim računa o zdravlju.
Da li je to bio najteži period u vašem životu?
- Jeste, to je bio najveći udarac u mom životu i od toga se ni danas nisam oporavila, ni ja, ni moja porodica, i mislim da se nikada neću oporaviti. Kada se o takvoj ženi radi, to ne može da se preboli.
Takve stvari je nemoguće preboleti, ali čovek vremenom nauči da živi sa tugom. Da li ste naučili da nekako živite sa tim?
- Trudim se da održim uspomenu na nju tako što ću ispuniti sve ono što mi je ostavila kao zavet. Mojoj majci je porodica bila najvažnija i čitav svoj život je posvetila nama, od tada se i ja trudim da se što više posvetim porodici.
Da li uspevate u tome, koliko slobodnog vremena imate?
- Žena koja je i majka i domaćica i poslovna žena nekako mora da se odriče vremena koje bi posvetila sebi da bi svi drugi oko nje bili zadovoljni. Trudim se da slobodno vreme koje imam provedem sa decom.
Koliko godina imaju vaša deca?
- Imam dva sina. Aleksa ima 11 godina, a Petar sedam. Mnogo mi je žao što nisam imala još dece, sada je, nažalost, kasno.
Koliko dugo ste u braku?
- U braku smo 13 godina, a pre toga smo tri godine živeli zajedno. Moj suprug nema veze sa politikom, on je čovek iz privatnog sektora.
Kako ste se upoznali i čime vas je osvojio?
- Upoznali smo se na konkursu za posao. Jedan naš zajednički prijatelj često kaže mom suprugu: „Našao si ženu preko oglasa.“
Šta je ono što vas uvek nasmeje?
- Moja dva sina i suprug, oni su izvor moje sreće. Relativno kasno sam dobila decu, ona svemu daju drugu dimenziju. Koliko god da sam neraspoložena, umorna, iznervirana, dovoljno je da dođem kući i ona me svojim komentarima uvek nasmeju.
Da li ste razmišljali o ulozi svekrve?
- Imam dva sina, ne želim o tome da mislim. (smeh) Otkada nema moje majke, svekrva mi puno pomaže i shvatila sam da je, ma koliko da me plaši pomisao na tu ulogu, najveća odgovornost mene kao majke, sutra kao svekrve, da pre svega budem zdrava i da mogu da pomognem deci.
Da li ste imali prilike da sa Ljajićem posetite Novi Pazar?
- Novi Pazar se puno promenio i srećna sam što mogu da kažem da je taj grad pod Ljajićevim vođstvom doživeo potpunu transformaciju i postao jedan urban i moderan grad u Srbiji. Prvi put sam tamo išla 2007. godine i od tada, pa do danas sam upoznala puno divnih ljudi, sa nekima od njih sam i sklopila prijateljstva. Ono što Novi Pazar izdvaja, to su ljudi, a posebno žene, koje su neverovatno lepe, hrabre i sposobne.
Da li ste probali tamošnje specijalitete?
- To je najbolja hrana koju sam imala priliku da jedem. Imaju sjajan sir, pršut, ćevape.
A kako se vi snalazite u kuhinji?
- Moj ukućani su zadovoljni. Volim da kuvam. Ne spremam tradicionalna jela, uglavnom su to pasta, rižoto i pite.