Olivera Zekić: Pored mene ne bi ušli u RTS!

Savet REM-a podneo je zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv SBB-a zbog izvršene promene rasporeda programa kojom je program RTS-a pomeren iza stranih kanala u ponudi SBB-a. Kakav ishod očekujete?

- Očekujem da svi poštuju zakon i da se ponašaju u skladu s obavezujućim kriterijumima o logičkoj numeraciji, koje je REM izdao. Na tako nešto obavezali su nas i Zakon o elektronskim medijima, i jasna potreba da nacionalni pružaoci medijskih usluga, a pre svih javni servis, budu na najlakši i najjednostavniji način dostupni građanima. Mi smo, uostalom, tu da bismo to obezbedili. Pritom, savršeno razumemo potrebu i televizija i operatora za marketingom, ali ne možemo da dozvolimo da to izađe iz okvira zakona i naših pravila. Zbog toga verujem i da će SBB poštovati naše uputstvo i da neće biti potrebe za daljim sankcijama. U svakom slučaju, spremni smo na svaki scenario.

Opozicija je sredinom marta upala RTS, da li vas je to iznenadilo?

- Naravno. Pre svega zato što je oslobođeno svakog smisla i nije predstavljalo ništa drugo nego nečiju nasilnu potrebu da uređuje program javnog servisa. To samo svedoči o tome da nismo u glavama svih onih, koji na različite načine učestvuju na političko-medijskoj sceni, raščistili s tim komesarskim genom koji ima potrebu da određuje šta je javni interes, a šta ne. I uvek se taj, navodni, javni interes poklapa s vrlo sitnim i ličnim, ogrnutim u određenu političku opciju.

Godinama ste se bavili novinarstvom, da li ste bili uplašeni za bezbednost kolega sa RTS-a?

- I bavila sam se novinarstvom, i bila glavni urednik „Borbe“, kada je tadašnja vlast, a sadašnja opozicija, poslala u našu redakciju policiju, zbog teksta, u to tačnog, koji smo objavili. I šta su radili tada siledžijski, uradili su i ove sad večeri, samo što nisu poslali policiju, nego tuđu decu. To govori o tome da se njihov način ne menja, već samo pozicija. Sve su uvek radili na silu i ne umeju toga da se oslobode. I kada nisu vlast, oni bi da ponove sve ono što su mogli, dok su bili vlast. Da uređuju, zabranjuju, kažnjavaju... To je, i onda, i sada, ugrožavalo bezbednost, da ne pričam da su tada i zatvarali, ne samo novine, nego i novinare. Sve to brine, pogotovo što je povezano sa čudnim zaboravom dela medijske javnosti, koji se, očigledno, ne seća te motke kojom se služila nekadašnja vlast i koji ne samo da ne reaguje, nego pokušava i da opravda nasilnički upad na RTS.

Kako biste vi reagovali da ste to veče bili u zgradi RTS-a?

- Pored mene ne bi prošli, sasvim sigurno.

Opozicija je i pre upada iznosila brojne zamerke na rad javnog servisa, da li je Savet REM-a razmatrao te zamerke?

- Na sve prijave koje stignu, Savet REM-a reaguje, onako kako mu to zakon omogućava. I o tome sam već pričala da bi bio red da se pozabavimo, svi, proširenjem naših ovlašćenja, jer nam se danas dešava da većina prijava koje prosledimo prekršajnom sudu - zastari. Sasvim druga priča su zamerke koje opozicija ima na uređivačku politiku i javnog servisa, i drugih, privatnih emitera, a koje, uporno, a bez ikakvog razloga, upućuje REM-u. I više puta sam ponovila da mi nismo ni cenzori, ni komesari, te da nam zakon ne dozvoljava da se mešamo u uređivačku politiku bilo kog medija. Drugove iz opozicije, pritom, očigledno mrzi da pročitaju zakon, pa prave predstavu u kojoj mi treba da ispadnemo zlikovci koji od njih brane vlast. Ne radimo to. Samo poštujemo zakon i ne mešamo se u uređivačku politiku, ni „Pinka“, ni RTS-a, ni N1.

Opozicija je uputila zahtev REM-u da TV „Pink“ izrekne meru zabrane objavljivanja programskih sadržaja informativnog karaktera u trajanju od 30 dana, a potom i meru oduzimanja nacionalne frekvencije. Kako to komentarišete?

- Mi ne uređujemo, niti ćemo, ničiji program. I da nam SNS uputi zahtev da zabranimo informativni program N1, ili da zabranimo „24 minuta“ Zorana Kesića, ili TV Šabac, isto bih im odgovorila - ne može. I dok je ovaj saziv REM-a, nikakve cenzure, niti mešanja u uređivanje neće biti. To nam ne da ni zakon, a, meni lično, ni sve ono što sam, s raznim cenzorima u svom životu prošla.

U žižu medijske pažnje dospeli ste upravo zato što ste imali hrabrosti da se s predstavnicima Saveza za Srbiju suočite licem u lice kada su došli u REM. Da li ste se plašili da im se suprotstavite?

- Ne slažem se s vama. Mnogo pre toga, u žižu javnosti dospela sam kada sam se suprotstavila cenzorskim idejama ministra kulture, ove vlade, ne neke prethodne. Zatim sam bila u žiži i kada je vlasnik „Pinka“, a ne N1, pisao pisma protiv mene. Potom su tek Đilas, Boško Obradović i ekipa počeli da dolaze ispred REM. I izašla sam pred njih isto kao i pred ministra. Bez ikakvog straha.

Naveli ste da „upadanje u medije nije nikakav politički program, nego čista histerija”. Očekujete li sličnu histeriju 13. aprila, kada je deo opozicionara blizak Savezu za Srbiju najavio protest?

- Nažalost, osim histerije, nikakav drugi program, politiku, kod opozicije ne vidim. Volela bih da je drugačije, ali nije.

Došli smo u situaciju da su, i u političkim obračunima, najčešće na meti žene. Zašto je to tako?

- Mi smo, generalno, mizogino društvo, puno muškarčina, koji nastupom maskiraju sopstveni kukavičluk. Sve zajedno to jeste odvratno i volela bih da se promeni, mada, meni, lično, to čak i ne smeta. Naprotiv, prosto uživam da stanem pred te nazovimuškarčine, i napravim od njih muškarčiće, što i jesu. I kada se još žena u ovoj zemlji priseti da se neke stvari ne dele po muškoj liniji, ni da to što neko stoji dok vrši malu nuždu nije nikakva snaga ni dokaz muškosti, pa odluči da pokaže čime sve mi, žene, raspolažemo, stvari će se promeniti. Radikalno.

I Vi ste se našli na meti brutalnih uvreda Sergeja Trifunovića. Kakva je bila vaša prva reakcija kada ste ih pročitali?

- Još jedan muškarčić, koji nešto kao pokušava. Videla sam gomilu takvih. I pokazala sam im ko su. Nebitni i nedorasli.