Ovako je Mekejn govorio o Srbima, a tek o bombardovanju Jugoslavije...
Američki senator Džon Mekejn preminuo je u 81. godini.
Američki senator iz republikanske partije Džon Mekejn, koji je preminuo u 81. godini od posledica tumora na mozgu, bio je poznat po svojoj srbofobiji i rusofobiji, a na račun ova dva naroda izneo je niz spornih tvrdnji. U više navrata Srbe je nazvao ubicama koje ne zaslužuju slobodu i civilizovane tekovine društva.
Po njegovom mišljenju, Balkan ne može bez pomoći SAD da se odbrani od ekspanzije „Ruske imperije”, koju navodno, želi da obnovi Vladimir Putin.
Mekejn tvrdi da Rusija navodno „pojačava napore kako bi proširila svoj poguban uticaj na region i sprečila zemlje jugoistočne Evrope da same izaberu svoju budućnost.
Prenosimo deo njegovog teksta objavljenog prošle godine u Vašington postu:
"Ovog meseca sam putovao kroz sedam zemalja jugoistočne Evrope i zaustavio sam se u Sarajevu. Stajao sam kod Latinske ćuprije (nekada most Gavrila Pincipa), na uglu koji je promenio svet, gde je metak ubice usmrtio nadvojvodu Franca Ferdinanda i izazvao ciklus nasilja i rata koji su obeležili prvu polovinu 20. veka, region koji sedi na raskrsnici istorije i koji se još jednom suočava sa izazovima.
To je bio podsetnik na staru poslovicu da, iako se istorija ne ponavlja, ona se rimuje. Jugoistočna Evropa, regija koja se nalazi na raskršću istorije, još jednom se suočava sa rastućim izazovima i Sjedinjene Države treba da obrate veliku pažnju.
Neizvesnost se oteže o budućnosti ujedinjene Bosne i Hercegovine. Nedavne provokacije su pogoršale tenzije između Kosova i Srbije, ugrozile napredak u pravcu normalizacije odnosa između dve zemlje.
Možda najviše uznemiravajuće od svega je što Rusija intenzivira napore da potvrdi svoj maligni uticaj u regionu i da spreči narode jugoistočne Evrope da biraju svoju budućnost. Najdramatičniji primer za to je rusko podržavanje puča u Crnoj Gori u oktobru prošle godine. Da bi se zaustavio ulazak Crne Gore u NATO, ruski obaveštajci su planirali da zbace vladu i izvrše atentat na premijera zemlje na dan izbora. Verujem da kada se u potpunosti shvati obim ovog nečuvenog napada na Crnu Goru, to će pokazati da će Putin učiniti sve što je potrebno da ostvari svoju ambiciju, da obnovi rusku imperiju.
S obzirom na ove izazove, ne čudi da sam u svakom mestu gde sam bio, čuo istu molbu za reafirmaciju američkog vođstva. Narodi ovog regiona su spremni i voljni da se suoče sa svojim izazovima. Ali oni ne mogu sami. I njihov izbor partnera su Sjedinjene Države. Dakle, šta možemo da uradimo?
Prvo, Sjedinjene Države treba da budu prisutne. Kao što mi je premijer jedne jugoistočne evropske zemlje rekao, u ni jednom drugom regionu sveta reči američkog lidera ne nose toliku težinu. To je razlog zašto su toliko važni angažmani i posete regionu od strane visokih zvaničnika SAD.
Drugo, Sjedinjene Države treba da pruže podršku narodima jugoistočne Evrope na njihovom putu integracija u evroatlantsku zajednicu kroz institucije NATO-a i EU. To je proces integracije koji pruža najveću nadu za mir i prosperitet u regionu. To znači da Sjedinjene Države treba da pruže snažnu podršku programima koji pomažu da se ojača vladavina prava i borba protiv korupcije, bitnim koracima na putu ka evroatlantskim integracijama.
Konačno, Sjedinjene Države moraju da stanu iza prava svakog naroda u jugoistočnoj Evropi da izabere svoju budućnost bez spoljnog mešanja, bilo da je iz agresivne Rusije koja želi da prekraja granice Evrope nasiljem ili terorista koji žele da unište našu zajedničku civilizaciju. Proširivanje i produbljivanje bezbednosne saradnje sa našim regionalnim saveznicima i partnerima je od suštinskog značaja.
Nakon dva svetska rata, Sjedinjene Države su se posvetile Evropi koja je sada cela, slobodna i mirna. Mi smo to uradili jer su generacije državnika priznale da je američko rukovodstvo od suštinske važnosti za postizanje mira i prosperiteta u Evropi, a koja je bila i još uvek je u interesu nacionalne bezbednosti SAD. Tokom proteklih sedam decenija, napravili smo izbore i žrtve da bi podržali tu obavezu: širom Evrope tokom hladnog rata, u Bosni i na Kosovu u 90-tih, i danas narodima na istočnom krilu NATO-a. Moramo biti spremni da ponovo podržimo ovu obavezu u jugoistočnoj Evropi, jer su jasne lekcije iz istorije: Mi ignorišemo ovaj region na našu opasnost“, rekao je Mekejn.
Podsetimo se Mekejnovih reči za „podršku miru i stabilnosti“:
“SAD rizikuju da izgube rat sa srpskom vojskom i njihovom zastarelom opremom. Rizikujemo ukoliko ne sprovedemo masovni, strateški i održivi vazdušni napad. Nijedan infrastrukturna meta ne bi trebalo da bude izuzetak – fabrike, vodovodne mreže, škole, bolnice, prodavnice, bilo šta. Da, svi mi žalimo zbog civilnih žrtava kao i naših gubitaka, ali one su neizbežne”, govorio je Mekejn tokom NATO agresije na tadašnju SR Jugoslaviju.