Prijavite se i dobićete 100 evra, ko nema račun - otvorićemo!

- Možemo bukvalno sve da proizvedemo, imamo na primer “Galeniku”, koja je počela da proizvodi lek “hlorokin”, koji se koristi za lečenje koronavirusa. Čuli ste i da tim domaćih stručnjaka radi na prvom srpskom respiratoru. Veliku nadu polažem u inovativnost i kvalitet našeg ljudskog kadra. Uspeli smo da se brzo reorganizujemo i proizvedemo neophodne proizvode u fabrikama u kojima to nije bila primarna proizvodnja. Kod nas u prodavnicama, za razliku od najvećih svetskih ekonomija, ni u jednom trenutku nije bilo nestašica. Jasno je da će doći do velikih promena u svetskoj ekonomiji i velikog geopolitičkog pregrupisavanja i na nama je da se prilagodimo.

Koje su naše uzdanice u toj borbi?

- Naše dve glavne uzdanice pre ove krize bili su IT sektor i upravo sektor proizvodnje hrane. Ja tu vidim našu priliku. Siguran sam da ćemo zahvaljujući našem intelektu, inovativnosti i sposobnosti preduzeća da se prilagode krizi uspešno prevazići prepreke i dostići stope rasta o kojima je govorio MMF. Naša su očekivanja da uz naporan rad i naravno ovu prilagodljivost novim okolnostima imamo najmanji mogući pad ekonomije ove godine od svega 1,8 odsto. MMF je prognozirao pad od tri odsto, ali mi ćemo se potruditi da taj pad bude što manji i da sledeće godine rast bude veći od 7,5 odsto, kolika je prognoza MMF.

Da li će nešto više od pet milijardi evra, koliko je Srbija spremna da izdvoji, biti dovoljno da se oporavi domaća privreda? Kome će biti najteže da se povrati i stabilizuje poslovanje?

- Srbija ima najveći paket u odnosu na BDP u jugoistočnoj Evropi i deseti po izdašnosti na listi evropskih zemalja. Poslodavci su dobili moratorijum na kredite, odložena im je obaveza plaćanja poreza i doprinosa, zatim su od države dobili i plate za svoje zaposlene, mogućnost da dobiju jeftine kredite. Troškovi su im do kraja juna smanjeni na minimum. Sada već neki počinju da rade, a neki nisu ni prestajali da rade tokom vanrednog stanja. Razgovaramo i o tome da dodatno podržimo najpogođenije sektore kao što su turizam, putnički saobraćaj, ugostiteljstvo, hotelijerstvo. U okviru dijaloga Ministarstva finansija, sektorskih udruženja i PKS-a siguran sam da ćemo naći zadovoljavajuće rešenje. Već smo opredelili dve milijarde dinara za turističke vaučere za odmor u Srbiji koje će moći da koristi još 400.000 naših građana.

Pomoć države namenjena je privatnicima koji nisu otpustili radnike u toku vanrednog stanja. Koliko je prema vašim podacima bilo onih koji su to ipak uradili?

- Sva preduzeća u privatnom sektoru mogu da koriste mere propisane programom ekonomskih mera pod uslovom da počev od 15. 3. 2020. pa do dana stupanja na snagu uredbe, što je bio 10. april, nisu smanjivali broj zaposlenih za više od 10 odsto. Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, zahtev za novčanu nadoknadu je u poslednjih mesec dana tražilo 6.047 ljudi, što znači da su to ljudi koji su imali i izgubili posao. Iako je svaki zaposleni važan, to je ipak mnogo manji procenat nego u nekim mnogo bogatijim i moćnijim zemljama. Dakle, mislim da smo ovim programom mera pogodili suštinu i da je upravo taj uslov o otpuštanju radnika doprineo da vrlo mali broj ljudi izgubi posao. Nadamo se da će tako ostati i u mesecima koji su pred nama.

Od celog paketa mera, građanima je daleko najzanimljivija najava da će od države dobiti po 100 evra. Po svoj prilici, neće vam biti lako da svima udovoljite?

- Najavili smo da će svaki punoletni građanin dobiti 100 evra zato što imamo novca, zato što želimo da građani to osete, da podignemo optimizam, da im se zahvalimo što su pokazali ozbiljnost i odgovornost u ovim teškim vremenima. Počele su kritike da to nije dobra mera i da je trebalo da bude usmerena na socijalno najugroženije stanovništvo. Ja sam govorio da to nije socijalna mera i da postoje drugi instrumenti socijalne zaštite, da je ta mera usmerena pre svega na povećanje potrošnje. Međutim, kritike su se nastavile. Onda smo mi rekli - u redu, neka se građani prijavljuju za taj novac. I onda su opet stigle kritike. Dakle, teško je svima ugoditi. Tu suštinski i dalje ništa nije promenjeno. I dalje svi mogu da dobiju tih 100 evra, samo što je potrebna prijava i nju je moguće odraditi za jedan minut. Pritom su nam se javljali brojni građani koji nemaju otvoren račun i zato ćemo i to uraditi za njih.

 

Kako komentarišete to što iz opozicije i sa društvenih mreža sa jedne strane dolaze kritike što će uopšte svi građani dobiti pare, a od pre neki dan i zbog toga što će oni ipak imati pravo da se izjasne hoće li uzeti taj novac ili ne?

- U ovoj priči politika je ušla na mala vrata, a nije trebalo tako da bude. U odsustvu konstruktivnih predloga i kritike naših mera, Đilas i njegovi saborci pokušavaju da se nametnu kao tema sami po sebi. Iz komentara u javnosti od Ðilasa i njemu sličnih tajkuna razumeo sam da im ta pomoć nije potrebna, a bilo je i drugih koji su to govorili. Jasno su rekli da je to nepravedna mera i da ne treba svako da dobije svoj novac jer nekima ne treba. Sada, kada smo uvažili to mišljenje vodeći se time da uvažavamo i građane koji zastupaju i podržavaju taj opozicioni blok, dobili smo kritike. Verujte mi, zaista je teško udovoljiti svima. Ja se kao ministar finansija trudim da saslušam različita mišljenja i donesem ispravnu odluku. Svakog dana se suočavam sa različitim zahtevima. Treba preseći koji su zahtevi opravdani, a koji nisu. To nije ni laka, a ni zahvalna uloga.

Po društvenim mrežama kolaju razne teorije zavere, od toga da građani neće moći da dobiju kol centar za prijavljivanje za novac do priče da će oni koji se odluče da uzmu novac biti stavljeni na nekakve crne liste. Ima li istine u svemu tome?

- Dobro ste rekli - to su teorije zavere. Svega smo se naslušali prethodnih dana. Naši ljudi kao da ne mogu da poveruju u nečiju dobru nameru. Verujem da je to zbog decenija koje su iza nas, a u kojima su se naslušali raznih lažnih obećanja… Pa pogledajte samo Dinkićevih čuvenih 1.000 evra, čovek je sam priznao da je to obećanje pomoglo Borisu Tadiću da dobije predsedničke izbore 2008. godine i rekao je da je imao politički razlog za to obećanje, koje nikada nije ispunio.

Razumem bojazan građana, ali ih i uveravam da će dobiti svoj novac i da samo treba da se prijave. Procedura ne zahteva više od minuta. Potrebno je da unesu neophodne podatke putem elektronske prijave na portalu Uprave za trezor, ili putem kontakt centra, čiji ćemo broj blagovremeno objaviti. U oba slučaja ostavljaju ime i prezime, JBMG, broj lične karte i račun u banci u kojoj žele da dobiju novac. Ako nemaju račun, država će im otvoriti namenski račun. Druge dve kategorije - penzioneri i socijalno ugroženi građani, dobiće novac automatski na račun počev od 15. maja.