Procureli FBI dokumenti otkrili PRAVU ISTINU O TITOVOM IDENTITETU!

Marijan Džon Markul je 20. aprila 1955. godine ušao u kancelariju FBI u los Anđelesu i ispričao šokantnu priču. Čovek koji se tada predstavljao kao maršal Josip Broz Tito zapravo nije pravi Tito, nego ruski agent koji je preuzeo Titov identitet pošto je pravi Josip Broz nestao u Rusiji 1937. godine.

U izveštaju piše da nije sigurno koliko su informacije koje on daje tačne, ali se navodi i njegova tvrdnja da je on “socijalista i da želi da pruži informacije koje bi mogle biti važne za bezbednost Sjedinjenih Država”. U zabelešci sa sastanka agenata FBI-a i Markula stoji da je Markul posetio Jugoslaviju 1953. godine i da se u dva navrata susreo s Titom.

Prvi sastanak je trajao oko sat vremena, a on je tom prilikom primetio da maršal Tito ima po pet prstiju na svakoj ruci. Markul tvrdi da je pravi Tito izgubio srednji prst i kažiprst leve ruke. Dodao je da je Tito s kojim je razgovarao ‘53. bio obrazovan i odlično svirao klavir. S druge strane, pravi Tito je bio neobrazovan, i koliko je Markul znao, nije znao da svira klavir.

Između ostaloga, Markul je tvrdio da je Josip Broz bio visok oko 180 centimetara, dok je ovaj “lažni” bio visok tek 160 cm. Markul je takođe rekao da je čovek koji se u pedesetima njemu predstavljao kao Tito govorio s blagim ruskim naglaskom i da je dosta blago govorio. Pravi Tito je govorio je odrešito i oštro. Markul je tvrdio da je pravi Tito bio dosta bolešljiv i da je imao tuberkulozu, i da je nestao u Rusiji 1937. godine.

Sestra je rekla da i ona i muž žive u uverenju da je Tito u Užičkoj 15 bio obični prevarant. Njen suprug, izvesni Boris Gorić je potvrdio da i on nije siguran u Titov identitet, kao i da je to stvar o kojoj se šuška širom Jugoslavije. U izveštaju se navodi kako mu je sestra tada rekla da ni ona ni njen suprug ne veruju u to da je na čelu Jugoslavije pravi Josip Broz Tito i da su prvi put počeli da sumnjaju u to još 1937. godine, kada su čuli njegov glas na radiju i primetili promenu naglaska.

Markul još tvrdi kako je njegov otac Ivan poznavao pravog Tita, pošto su radili u istom gradu, i da se i on slaže da je reč o dve različite osobe. Ivan Markul i Josip Broz su radili u istom gradu, a Ivan je bio uveren da maršal u Beogradu nije bio isti kao drug Tito – sekretar komunističke partije u Jugoslaviji.

Drugi sastanak s Titom 1953. godine Markul je imao u Zagrebu. Ovog puta je Marijana i njegovu suprugu Ingrid maršal gotovo u potpunosti ignorisao. Nakon tog prijema kod maršala, Markul je satima razgovarao s Aleksandrom Rankovićem, za koga je tvrdio da je zapravo najmoćniji čovjek u Jugoslaviji. Ranković i Markul su navodno zajedno bili u zatvoru krajem dvadesetih godina prošlog veka zbog sindikatskog delovanja i tokom tog vremena su se zbližili. Zbog toga je Markul Rankoviću otvoreno rekao da zna kako je Tito u susednoj sobi lažnjak.

Za Rankovića Markul tvrdi da je bio glavni čovek zadužen za bezbednost u Jugoslaviji, kao i da je u razgovoru sa njim izrazio svoje sumnje, na šta mu je Ranković odgovorio da ne bi trebalo da se opterećuje takvim stvarima i da bi trebalo da uživa u boravku u Jugoslaviji. Ovo skretanje teme sa Tita je kod Markula samo podgrejalo sumnje, navodi se u nastavku dokumenta.

Markul je agentima FBI ispričao da, prema njegovom mišljenju, jugoslovenske vesti u tajnosti sarađuju sa Sovjetskim Savezom i da će to u narednom periodu svima postati jasno. Izrazio je i uverenost u to da bi se sovjetske vlasti, ako bi to poželele, vrlo lako mogle rešiti Broza, i dodao da sve njegove izjave može potvrditi izvesni Živko Topalović iz Francuske.

“Markul tvrdi da se jugoslovenske vlasti pretvaraju da postoje nesuglasice sa SSSR-om, kako bi dobili pomoć od SAD, i da zapravo nema pravog razlaza između Jugoslavije i Sovjeta”, stoji u dokumentu.