Sada se svi oni kunu u Đinđića!

Na najvažnijim državnim funkcijama danas se nalaze njegovi nekadašnji ljuti politički protivnici, dok se njegovi bivši partijski saborci, danas raštrkani u više stranaka, bore da na predstojećim izborima bar pređu cenzus.

Pojedini članovi njegovog kabineta danas sede u vladi koju vodi Aleksandar Vučić. Ono što je zajedničko za sve jeste činjenica da ga i nakon toliko vremena svi citiraju.

ALEKSANDAR VUČIĆ

Aleksandar Vučić, nekadašnji generalni sekretar radikala, danas je premijer Srbije i lider najjače stranke u zemlji, SNS-a. Godine 2007, na današnjem Bulevaru Zorana Đinđića je lepio plakate na kojima je pisalo „Bulevar Ratka Mladića“. SRS je napustio naredne godine i zajedno sa Tomislavom Nikolićem osnovao SNS. U vladi Ivice Dačića, koja je formirana 2012, bio je prvi potpredsednik. Od 2014. godine je na čelu vlade Srbije.

TOMISLAV NIKOLIĆ

Nikolić je tada bio drugi čovek Srpske radikalne stranke i čovek od poverenja Vojislava Šešelja. I danas odzvanjaju reči koje je izgovorio na mitingu radikala održanom 23. februara 2003, kada je poručio: „Ako neko od vas u idućih mesec ili dva vidi negde Zorana Ðinđića, recite mu da je i Tito pred smrt imao probleme s nogom.“ Zbog toga se kasnije i izvinjavao, čak i Ružici Đinđić lično. Danas je predsednik Srbije.

IVICA DAČIĆ

Jedan je od retkih koji je politički preživeo 5. oktobar. U januaru 2003. godine izabran je za predsednika Glavnog odbora SPS-a. Slobodan Milošević tada je zatražio iz Haga da ga isključe iz stranke. Za predsednika SPS-a izabran je 2006. i danas je na toj funkciji. Bio je prvi potpredsednik Vlade Srbije, ministar unutrašnjih poslova i ministar spoljnih poslova. Učestvovao je u „istorijskom“ pomirenju sa demokratama.

BOJAN PAJTIĆ

Aktuelni lider demokrata i vojvođanski premijer bio je tada potpredsednik Izvršnog odbora grada Novog Sada, poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije i predsednik Zakonodavnog odbora Narodne skupštine. Od marta do decembra 2003. bio je šef poslaničkog kluba „DOS - reforme Srbije“. Predsednik je vojvođanske vlade od 2008. godine. Pajtić je sa čela DS-a ispratio i Borisa Tadića i Dragana Đilasa.

BORIS TADIĆ

Kao i Jovanović, i Tadić je pre 13 godina bio potpredsednik DS-a, da bi 23. februara 2004, nakon ubistva Zorana Đinđića, bio izabran za predsednika. Bio je ministar telekomunikacija i ministar odbrane u Savetu ministara SCG. Za predsednika Srbije izabran je 2004. Na mestu šefa države ga je 2012. zamenio Tomislav Nikolić, koji ga je pobedio na izborima. Tadić je DS napustio 2014. i osnovao Socijaldemokratsku stranku.

ZORAN ŽIVKOVIĆ

Zoran Živković, jedan od bliskih Đinđićevih saradnika, tada je bio zamenik predsednika Demokratske stranke i savezni ministar policije. Nakon ubistva premijera, Živković je bio na čelu Vlade Srbije sve do marta 2004. Takođe je vodio DS do februara 2004. godine, kada je na skupštini stranke za lidera izabran Boris Tadić. Demokratsku stranku napustio je 2012. godine, a ubrzo je formirao svoju Novu stranku.

RASIM LJAJIĆ

Gde je bio pre 13 godina, tu je i sada - u Vladi. Posle petooktobarskih promena izabran je za ministra za nacionalne i etničke zajednice u Vladi SRJ. U decembru 2000. godine imenovan je za potpredsednika koordinacionog tela za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa, a 2001. za potpredsednika koordinacionog centra za KiM. Rasim Ljajić danas je potpredsednik Vlade i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija.

VOJISLAV KOŠTUNICA

Koštunica je važio za ljutog Đinđićevog protivnika. Tada je bio na čelu Demokratske stranke Srbije. Funkciju predsednika SR Jugoslavije obavljao je do februara 2003. a potom je postao predsednik Vlade Srbije. Na mestu premijera bio je do jula 2008. godine. Iz politike se povukao u martu 2014. godine, kada je podneo ostavku na mesto predsednika DSS-a.

ČEDOMIR JOVANOVIĆ

Pre 13 godina, Jovanović je bio potpredsednik Demokratske stranke, ali i šef poslaničke grupe DOS-a, odnosno DOS - Reforma Srbije. Bio je najmlađi političar na toj funkciji u istoriji Srbije. U vladi koja je formirana nakon ubistva Zorana Đinđića, 18. marta 2003. godine, postao je potpredsednik, zadužen za evropske integracije i koordinaciju reformi. DS napušta 2004. godine zahvaljujući Borisu Tadiću, koji ga je najurio iz stranke, a nakon toga osniva Liberalno-demokratsku partiju, na čijem čelu je i danas. Jovanovićeva stranka je od izbora 2014. godine vanparlamentarna stranka jer nije prešla cenzus. Na naredne parlamentarne izbore izlazi zajedno sa strankom Borisa Tadića.