Sudija koji je dao nalog za hapšenje Miloševića u komi!
Goran Čavlina (58), sudija Apelacionog suda u Beogradu, koji je svojevremeno kao istražni sudija Okružnog suda u Beogradu dao nalog za hapšenje Slobodana Miloševića, a uoči njegovog „vidovdanskog izručenja“ Hagu odbio da potpiše odluku o izvođenju iz Centralnog zatvora, nalazi se na samrti.
Profimedia
Prema rečima prijatelja, on je već duži vremenski period sprečen da radi svoj posao i vezan je za bolničku postelju.
Kako „Alo!“ saznaje, sudija Čavlina je u četvrtak uveče u komi prebačen s Instituta za rehabilitaciju u Sokobanjskoj na Kliniku za infektivne i tropske bolesti u Beogradu.
- Sudija već duže boluje od multipla skleroze i hepatitisa C. Posle brojnih komplikacija konstatovanih u završnom stadijumu bolesti koja mu je napala centralni nervni sistem, pao je u komu i hitno je prebačen s Instituta za rehabilitaciju u Sokobanjskoj ulici na Kliniku za infektivne i tropske bolesti u Beogradu - navodi prijatelj sudije, koji je insistirao na anonimnosti.
Prema njegovim rečima, sudija se uoči venčanja sa drugom ženom ispovedio svešteniku da je Slobu hapsio po direktivi tadašnje vlasti!
- U crkvi je poželeo da rastereti dušu. Rekao je da je nalog za Slobino hapšenje potpisao po nalogu tadašnjeg režima. Ispovest je tražio uoči venčanja sa poznatom beogradskom advokaticom, koja mu je bila druga žena. Zbog nje je promenio veru i kao katolik prešao u pravoslavlje. Na Ostrogu se venčao, a neposredno pre svečanog čina tamo je obavljeno i njegovo krštenje. Posle toga počeo je da veruje u Boga. Očigledno je da je imao grižu savesti, čim je poželeo da se ispovedi. Ubrzo posle Slobinog hapšenja njihova porodična vikendica na Makišu je naprasno izgorela! To mu je teško palo i mučilo ga je što je uopšte bio jedan od aktera hapšenja - navodi naš sagovornik.
Osudio Đinđića na četiri meseca u „pšeničnoj aferi“
Goran Čavlina bio je sudija u poznatoj „pšeničnoj aferi“, kada je lider DS Zoran Đinđić odgovarao za klevetu posle izjave da tadašnji premijer Mirko Marjanović „mulja sa žitom i hlebom našim nasušnim“. Đinđića je osudio na uslovnu kaznu od četiri meseca. Pojedinci su tada tvrdili da je istrpeo žestoke pritiske režima, „da nije imao tehničke mogućnosti“ da oslobodi Đinđića i „da nije džabe s nepunih 30 godina postao najmlađi sudija Okružnog suda“. Protivnici su tvrdili da je bio čovek opozicije, na osnovu toga što je suđenje Đinđiću odložio od juna do septembra.
Podsetimo, mnogi su osporavali odluku vlade Zorana Đinđića od 28. juna 2001. da državni organi Republike Srbije svoje obaveze prema Haškom tribunalu ispune po proceduri Haškog suda. Odluka te vlade naknadno je proglašena neustavnom, a Ustavni sud je upravo na Vidovdan 2001. izričito zabranio izručenje Miloševića na osnovu slične prethodne uredbe Savezne vlade.
Goran Čavlina je 1. aprila 2001. dao nalog za hapšenje Miloševića zbog sumnje da je zloupotrebio službeni položaj, ali nije hteo da potpiše akt o njegovom izvođenju iz zatvora, kao ni predsednica Vrhovnog suda Srbije Vida Petrović Škero.
Posle čistke nepodobnih i neposlušnih sudija, razrešen je 12. jula 2000. baš na Petrovdan, kada je još 17 njegovih kolega podelilo istu sudbinu. Radio je kao advokat četiri meseca i 28 dana.
Međutim, posle petooktobarskih promena vlast je odlučila da uhapsi Miloševića i da baš on treba da vodi slučaj. Poslali su helikopter po sudiju dok je odmarao na Kopaoniku, a proces protiv Miloševića počeo je njegovim nalogom za hapšenje.
Sudio Kristijanu i Bata Trlaji
Čavlina je pripravnički staž odradio u Petom opštinskom sudu u Beogradu, gde je počeo i da sudi. Javnosti je postao poznat posle suđenja Kristijanu Goluboviću, jer je najpoznatiji akter dokumentarca „Vidimo se u čitulji“ pravo iz sudnice na trećem spratu skočio kroz prozor i pobegao! Sudio je i Radoslavu Trlajiću zvanom Bata Trlaji, koji je ostao upamćen po izjavi „da je Beograd mala bara puna krokodila“.