Sme li novinar u Srbiji imati stav, a da ne bude označen kao moralna ruina ili kur*a?

Posle direktnog uključenja u emisiju Panorama, naša novinarka na društvenim mrežama postala je meta najprimitivnijih napada opozicionih predstavnika i simpatizera, uz korišćenje najstrasnijih uvreda, ali i direktnih pretnji po fizičku bezbednost nje i njene porodice.

 

Javnost Srbije, ali i novinarska udruženja, koja kao po običaju ćute kada su mete uvreda novinari koji nisu po meri opozicije, javno pitamo:

1. Da li je u Srbiji zabranjeno reći da je opozicioni protest o nasilju licemeran jer ga predvode ljudi, koji su direktno učestvovali u političkom i porodičnom nasilju, kao što su Dragan Đilas i Boško Obradović?

2. Da li je zabranjeno javno reći da je protest opozicije licemeran jer su se u koloni tobože ugroženih ljudi, koji su uzgred rečeno slobodno šetali Beogradom, nalazili i oni koji su premijerki Srbije pretili silovanjem, a predsedniku države vešanjem na Terazijama?

3. Da li je zabranjeno reći da je napadač na Borka Stefanovića uhapšen u roku od samo nekoliko sati posle napada, a da o Ranku Paniću, koji je ubijen na demonstracijama u Beogradu za vreme tzv. demokratske vlasti, ni vest nije smela da bude objavljena ?

4. Sme li novinar u Srbiji imati stav, a da on od strane opozicionih političara, ali i njima naklonjenih novinara, glumaca ili pisaca, ne bude označen kao moralna ruina ili kurva i da mu se direktno preti batinama, ali i smrću?

5. Treba li novinari u Srbiji, koji kritički izveštavaju o opoziciji, da se boje za svoju i bezbednost svojih porodica, ukoliko nastave da slobodno izveštavaju, jer će biti mete najmonstruoznijih napada i pretnji opozicije?

 

U saopštenju, Udruženje novinara Srbije osudilo je napade na našu novinarku, uz komentar da “kršenje profesionalnih standarda nije izgovor za pretnje fizičkim nasiljem“. UNS na ovom mestu pitamo, kada se već pozivaju na novinarski kodeks i profesionalno izveštavanje, zašto nijednom nisu reagovali na javno ponašanje recimo Ivana Ivanovića, Zorana Kesića, ili Draže Petrovića koji u svojim emisijama i tekstovima na najprizemniji način skandalozno vređaju one koji im se lično ne dopadaju? Objašnjenje da je u pitanju satira kao legitiman način komunikacije ne prihvatamo, kao što nikada nećemo prihvatiti da neko vređa i preti našim novinarima. Studio B jasno traži od novinarskih udruženja da se javno izjasne i saopšte da li u Srbiji novinari imaju pravo da rade svoj posao, ili će to biti dozvoljeno samo onima koji podržavaju Đilasa, Obradovića, Jeremića i njima slične? Da li novinarska udruženja smatraju da je televizijski izveštaj dovoljan razlog da nekome zapretite batinama i nazivate ga najmonstruoznijim imenima? Studio B poručuje svima da će nastaviti da izveštava slobodno i bez straha, za razliku od vremena kad je Dragan Đilas sejao strah po našoj televiziji i radiju i kontrolisao svaku izgovorenu reč.