"Spomenik vaskrsu Srbije"

- Duže od osam vekova rodonačelnik srpske državnosti, veliki župan Stefan Nemanja, potonji monah Simeon, živeo je u istorijskim knjigama, dokumentima, narodnom usmenom i pisanom predanju, pesmama, legendama i kolektivnom, arhetipskom sećanju naroda kome je utemeljio državu, kome je podario otadžbinu. Od juče mu se, taj njegov, srpski narod, pored pamćenja koje je utkano u svaku poru našeg nacionalnog bića, odužio za sve njegovo pregalaštvo, mudrost i hrabrost i velelepnim spomenikom u centru Beograda. To monumentalno vajarsko, umetničko delo, simbolički je i materijalizovani dokaz svojevrsnog vaskrsa Srbije kao države, njenog jačanja, napretka i prosperiteta, njene probuđene svesti i ponosa, njene rešenosti da istraje u svojoj suverenosti i trasiranju svog puta u budućnost, određenog samo i isključivo zaštitom i očuvanjem sopstvenih nacionalnih i državnih interesa, kao i volje, želje i spremnosti onih koji danas Srbiju vode – a pre svih predsednika Aleksandra Vučića – da tu i takvu, modernu i jaku u svakom smislu Srbiju, u budućnosti ostave potomcima kao državu koja je ravnopravna članica zajednice evropskih naroda - naveo je Zoran Đorđević u saopštenju za javnost.

Član Predsedništva Srpske napredne stranke (SNS) je dodao:

- Taj spomenik je i simbol onog – u Dositejevoj pesmi opevanog i željenog – ustajanja Srbije, njenog uspravljanja, pre svega – njene današnje snage, njenog dostojanstva, njene rastuće ekonomske i svake druge moći, ali i dokaz da je Srbija, današnja Srbija, država koja je odlučna da bude nezavisna i suverena, da bude slobodna i sposobna da svoju budućnost sama stvara, voljom svojih građana, baš onakva kakvu nam je trasira naš predsednik Aleksandar Vučić.

Pogleda uprtog u hram Svetog Save, sa mačem – kojim je, kada nije moglo drugačije i kada je moralo, stvarao državu, u jednoj ruci, i Hilandarskom poveljom, kojom je zauvek ujedinio zemaljsku i nebesku Srbiju, u drugoj – Stefan Nemanja nam sa Savskog trga poručuje da ono što je on ujedinio i stvarao nastavimo da gradimo i unapređujemo, da budemo mudri, ali i hrabri, da se za svoje borimo i da svoje branimo, da umemo, znamo, možemo i smemo, uvek i sve – ako je to za dobrobit Srbije. Da verujemo onima koji rade za Srbiju i u korist Srbije, kojima je ona na prvom mestu i koji su spremni na svaku ličnu žrtvu, na svaki trud i napor koji je rukovođen opštim dobrom i ciljem koji Srbiju svakodnevno čini boljom, uspešnijom, jačom i poštovanom.

Spomenik Stefanu Nemanji me čini ponosnim, čini me radosnim, jer je to još jedan u nizu dokaza, iako ne najbitniji i ima više simboličku dimenziju, o tome kakva je danas Srbija i kako je njeno napredovanje proces koji je nezaustavljiv.

Stoga, neću govoriti o onima koji su – svoju patološku mržnju prema Aleksandru Vučiću, svoju političku i svaku drugu jalovost i bezidejnost, svoje sujete i taštine, svoje neradništvo i odsustvo empatije za sopstveni narod, kao ni sklonost ka posezanju za tuđom imovinom i novcem – u psihološkoj ravni transponovali u mrziteljske, maliciozne i ničim realnim argumentovane primedbe i osporavanja u vezi sa ovim umetničkim delom. Svako to zlurado, politički motivisano, kvazi stručno, a uglavnom besmisleno i ni na čemu bazirano prigovaranje i osporavanje i ovog malog, simboličkog, ali izuzetno važnog koraka u napretku Srbije, ne zaslužuje da se njime bavim, čak ni toliko da iskažem išta drugo osim prezira.

Ne želim da tim efemernostima kvarim – ni lični, ali ni svakom dobronamernom i politički neostrašćenom građaninu Srbije njegov – osećaj ponosa zbog toga što smo, zajedno, svi mi koji volimo Srbiju, i na ovaj način, spomenikom, dodatno i još jednom potvrdili vaskrs Srbije. Naše otadžbine, zemlje naših otaca i naših potomaka. Živela Srbija!

BONUS VIDEO: