Srbija čuva Sadamove migove!

Vazduhoplovna istorija Jugoslavije i Srbije veoma je bogata nepoznatim detaljima, od kojih je, kako je objavio nedeljnik „Ekspres“, najzanimljiviji taj da se kod nas i dalje nalazi skoro čitava jedna eskadrila - od oko 18 „migova“ - koji su pripadali Sadamu Huseinu.

Reč je, kako se navodi, o deset aviona tipa „mig 23” i osam lovaca tipa „mig 21” iračkog ratnog vazduhoplovstva, koji su zbog ratova koji su izbili, najpre na Bliskom istoku, a potom i u bivšoj Jugoslaviji, ostali zaglavljeni na Balkanu, a njihova sudbina i dalje je neizvesna. Čak devet od deset „migova 23” i dalje je rastavljeno, u drvenim sanducima, dok se jedan, koji je sklopljen, nalazi u Zavodu „Moma Stojanović“ u Batajnici. Preostali razmontirani „migovi” smešteni su u 160. logističku bazu u Pančevu.

Vojnopolitički komentator Miroslav Lazanski za „Alo!“ kaže da je reč o avionima koje je bivša Jugoslavija primila na remont od Sadama Huseina, koji je tada bio predsednik Iraka.

- Mi smo primili „migove” na remont uoči raspada Jugoslavije 1991. godine i oni su bili u Zagrebu u Remontnom zavodu „Zmaj“ u Velikoj Gorici. Došao je raspad Jugoslavije, nekoliko komada koji su bili skroz rasklopljeni verovatno je ostalo tamo, a jedan deo smo prebacili u Beograd. Jedan je čak preleteo relaciju Beograd-Bihać a da nije imao poklopac gore na kabini. Ti avioni su ostali u Zavodu „Moma Stanojlović“, NATO ih nije ni gađao jer su znali da su u neupotrebljivom stanju. Mislim da bivša Jugoslavija još duguje Iraku remont tih aviona, zato što smo verovatno uzeli neke pare unapred. Ti avioni su sada neupotrebljivi i Irak je davno odustao od njih, u njih ne vredi ulagati jer ih je davno pregazilo vreme - kaže Lazanski.

Vojni analitičar Aleksandar Radić kaže da pravno pitanje tih letelica koji su sada muzejski eksponati nikada nije bilo rešeneo, što je jedan od glavnih razloga zašto ih Srbija nikada nije stavila u sastav našeg vazduhoplovstva, a nisu bile ni u sastavu jugoslovenskog.

- Postojao je neki plan da oni budu izviđači, a vreme za to je bio početak devedesetih. Ali tada nije postojao jak interes da se to realizuje jer smo imali mnogo tehnike, više nego što smo mogli da održavamo, onda je usledio Dejtonski sporazum, zahvaljujući kojem je smanjen broj aviona. A što je najvažnije, to su ipak bili tuđi avioni. Nije bilo rešeno pravno pitanje čiji su i šta sa njima, svakakva je tu papirologija falila, kao i precizni podaci o letelicama. Uvek je bilo na ivici dobre želje da se nešto uradi sa tim avionima, ali taj momenat je prošao 1991. godine. Sada bi bilo interesantno kada bismo mi te avione razmenili sa drugim muzejima, da napravimo jednu lepu kolekciju. Tada su se stvari dešavale munjevito - objasnio je naš sagovornik.