Strankama za izbore dajemo 600 miliona!
Objedinjeni lokalni, pokrajinski i parlamentarni izbori svakako će pojeftiniti izborni proces, ali će u toj situaciji najveći profiteri biti stranke.
Robert Getel
Analizirajući izborne troškove, „Alo!“ otkriva da bi organizovanje vanrednih parlamentarnih izbora uvećalo tek za oko 10 odsto organizacione troškove planiranih izbora na lokalu i u pokrajini, a da će pravi atak na budžet biti skoro 600 miliona dinara, koliko će država morati da plati partijama za izbornu kampanju.
Dejan Đurđević, predsednik Republičke izborne komisije, za „Alo!“ kaže da su birački odbori ubedljivo najveća stavka u organizaciji svakih izbora i da gruba računica pokazuje da će samo za naknade članovima biti potrebno oko 480 miliona dinara. I to je, kako napominje, trošak koji će se ove godine napraviti i u slučaju da ne bude vanrednih parlamentarnih izbora.
Poskupljuje i monitoring
Izbori će u slučaju vanrednih parlamentarnih izbora poskupeti i zbog aktivnosti Agencije za borbu protiv korupcije, koja je, na primer, 2012. utrošila 38.397.000 dinara iz republičkog budžeta za monitoring. Tada su, doduše, izbori bili održani na svim nivoima vlasti, dakle predsednički, parlamentarni, pokrajinski i lokalni.
- Računa se da će na svakom od više od 8.000 biračkih mesta sedeti otprilike 40 članova. Brojka od 320.000 ljudi koji su angažovani tokom izbora u odborima može da bude i veća i manja, jer zavisi od broja lista koje će učestvovati na izborima, ali može da ih bude i više od 20. Naknada za člana biračkog odbora je 1.500 dinara, dok predsednik odbora dobija 2.000 dinara. Dakle, procena je da će samo za to biti potrebno najmanje 480 miliona dinara, bez obzira na to da li ćemo imati izbore na dva ili tri nivoa vlasti. Ukoliko budu održani i parlamentarni, imaćemo i troškove štampanja listića, a to je još oko 50 miliona dinara - objašnjava prvi čovek RIK-a.
Programski direktor „Transparentnosti Srbija“ Nemanja Nenadić napominje za naš list da će veliko parče budžetskog kolača uzeti stranke za izbornu kampanju. Prema Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti, sredstva iz javnih izvora za pokriće troškova izborne kampanje iznose 0,07 odsto poreskih prihoda republičkog budžeta, odnosno budžeta autonomne pokrajine i budžeta jedinice lokalne samouprave. Po toj formuli, stranke će za pokrajinske izbore podeliti 7,78 miliona dinara, dok će vanredni parlamentarni znatno više zagrabiti iz republičke kase - čak 580,6 miliona!
- To je značajna stavka koju ćemo platiti ukoliko budemo išli i na republičke izbore. Istina je da bi objedinjavanje parlamentarnih sa lokalnim i republičkim izborima bilo jeftinije jer se troškovi biračkih odbora ne dupliraju, ali bi još jeftinije bilo kada bi se strankama koje već imaju svoje predstavnike u stalnom sastavu biračkih odbora ukinulo pravo da imenuju svoje članove i u proširenom sastavu tih odbora - naglašava Nenadić.
Za Vojvodinu 378 miliona!
Pošto 2016. nije izborna godina, vanredni izbori, ukoliko ih bude, biće finansirani iz tekuće rezerve. Nasuprot tome, u Pokrajinskoj izbornoj komisiji su nam rekli da je budžet Vojvodine predvideo 370 miliona dinara za sprovođenje izbora, a da će za finansiranje izbornih kampanja biti utrošeno još 7,78 miliona. Sličan plan napravila je i svaka lokalna samouprava u svom budžetu.
Ni po babu ni po stričevima
Novac iz budžeta za izborne kampanje raspoređuje se tako što se petina ukupne sume podeli na jednake delove svim strankama čije izborne liste odobri RIK, a preostalih 80 odsto se raspoređuje proporcionalno osvojenim mandatima. Zakon propisuje da partije koje ne pređu cenzus vraćaju u državnu kasu sredstva koja su dobile iz budžeta za finansiranje kampanje.