Špijuni DS prisluškivali sa broda preko puta Kalemegdana
Afera „Paradržavna špijunska služba DS“ trese Srbiju, a “Alo!“ otkriva ko je još osim funkcionera demokrata, Saše Jankovića i petorice vladika iz vrha SPC, bio deo te organizacije, kao i gde su bili centri ove službe.
Aleksandar Dimitrijević
Prema rečima našeg dobro obaveštenog izvora, centar za prisluškivanje ove službe bio je smešten na brodu na Dunavu, dok je druga “filijala” bila u Centru “Sava”.
- Ključni čovek službe bio je Ranko Tadić, zvani Manijak, brat od strica nekadašnje predsednika Srbije i tada prvog čoveka DS-a Borisa Tadića. On je punih dvadeset godina radio u prislušnom centru resora Državne bezbednosti i neko vreme u Jedinici za specijalne operacije Milorada Ulemeka Legije. Kao nesporno stručan za te poslove, zbog čega je i imao nadimak Manijak, značajno je pomogao osnivanju te paralelne prislušne strukture - kaže naš izvor na početku, pa nastavlja:
- Inače, dogovor o formiranju te službe sa Borisom Tadićem napravio je general i bivši direktor Vojno-bezbednosne agencije Momir Stojanović. Važnu ulogu u službi je, navodno, imao i Mile Zarić, bivši veliki julovac i lični prijatelj Mire Marković - otkriva naš izvor.
On navodi da je među demokratama bila javna tajna gde se centar nalazio, a da je najsavremenija oprema za prišluškivanje u to vreme nabavljena iz Izraela.
Stojanović: To su laži
Komentarišući naša saznanja, general u penziji i bivši direktor Vojno-bezbednosne agencije Momir Stojanović za “Alo!“ kaže da on ne zna da li je postojala paradžavana služba DS-a, ali da je notorna laž da je on bio deo toga.
- Mnogo ste me nasmejali i ulepšali ste mi dan svojim pitanjem. Kakav brod, kakvi bakrači, kakve tajne ilegalne službe. To su notorne gluposti. Ja sam u životu pripadao samo zvaničnoj vojnoj službi bezbednosti i nikome više. Niti sam išta organizovao, niti bio deo toga na bilo koji način. Ja sam penzionisan kao najmlađi general u Vojsci samo zato što sam se suprotstavio Borisu Tadiću - kaže Stojanović.
- Znalo se da je centar za prisluškivanje nalazio na jednom brodu na Dunavu, preko puta Kalemegdana, a pomoćni u Centru “Sava”. Savremena oprema za Centar nabavljena je preko velikog prijatelja Borisa Tadića, Izraelca (ime poznato redakciji), koji je bio i prijatelj Jovice Stanišića.
Božidar Spasić, bivši šef specijalnog tima Službe DB-a, potvrdio je naša saznanja. On je pak dodao da je ključnu ulogu u celoj priči imao pokojni Miki Rakić.
- Nisu bile bezrazložne hvalisave priče o specijalnom savetniku za bezbednost Borisa Tadića pokojnom Mikiju Rakiću. On je veličan kao najveći ekspert koji je kontrolisao celu situaciju, s opozicionarima igrao šah, formirao partije koje je hteo da bi razbijao druge partije... Iz toga proizlazi i sasvim je jasno da je upravo on, po nalogu Tadića, naravno, bio tvorac takve paralelne službe, koja se zove „majka svih službi“ ili „služba nad službama“. Ta služba bila je paradržavna i ona bez znanja predsednika Republike Borisa Tadića nije mogla da postoji ni da se formira. Ideja takvog aparata, koji se bavio bezbednosnim problemima na specifičan način, bila je i da se vodi računa da se sačuva vlast na bilo kakav način i putem naloga koji su izdavani BIA da se hapsi ili špijunira ovaj ili onaj - objašnjava Spasić.
On dodaje da je vrlo verovatno da su imali opremu sa Zapada.
- Oprema je verovatno bila američka, ali je uzeta iz Izraela da se prikrije da nju daje zapravo CIA. Ponavljam, glavni operativac sve do svoje smrti bio je Miki Rakić. Ko god da je bio na čelu BIA, ko god je bio ministar unutrašnjih poslaova ili šef vojnih bezbednosnih agencija.
Krstić: Ispitati sve
Marketinški stručnjak Nebojša Krstić rekao je da je u interesu društva i građana da nadležni ispitaju navode Saše Radulovića koji tvrdi da mu je Saša Janković, u vreme dok je bio zaštitnik građana, rekao da je “DS 2004. krenula u izgradnju paralelne službe bezbednosti”. Krstić je istakao da on nikada nije čuo za “takvu pojavu”.
- Nisam nikad čuo za takvu pojavu - rekao je Krstić.