Tviteraška politika

Modernu politiku u Srbiji, nažalost, nije moguće zamisliti bez Tvitera. Na toj društvenoj mreži se vode nepoštedni ratovi do poslednjeg lajka i bistre najveće tajne političkog života Srbije, ali i ostatka sveta.

Tviter je svedočanstvo jednog doba, malih ljudi, malog broja karaktera, instant ideja, bez odgovornosti, bez znanja, potreban je samo mejl i šifra, i eto vas među političkom elitom modernog sveta.

Na Tviteru, se skupljaju div-junaci našeg doba.

Ova društvena mreža je, inače, stecište neviđenog političkog amaterizma, šarlatanstva i dunsteraja svake vrste. Iako svaki tviteraš misli da je ozbiljan politički mislilac, zapravo ne shvata da je ta zajednica, kako je nazivaju, samo jedna moderna zamena ispijanja piva ispred seoske zadruge i bistrenja svetske i domaće politike. Naravno, držim da uživaoci piva ispred seoske zadruge, iako veze nemaju sa politikom, imaju manje neznanja o politici od prosečnog tviteraša.

Međutim, čoveka je najteže ubediti da nešto ne zna. Tako se na Tviteru se skupio soj upornih i glupih, tu nema dalje rasprave.

Tviter je čak ogolio i ljude koji su duže u politici, pa i na određenim funkcijama, i pokazao običnom svetu kakvi sve dunsteri zamišljaju da mogu da vode državu.

Tviter je, iz nekog nepoznatog razloga, proglašen za mesto gde je dovoljno imati nalog i biti kvalifikovan za znanje bilo koje vrste, a kod Srba su to naravno sport, seks i kao vrhunac svega, politika.

Hiljade i hiljade statusa je pročitano, knjiga nijedna. Ali, to je sasvim dovoljno za ubediti sebe da se možete baviti politikom. Kad vas boli zub idete kod zubara, kad vam treba prevoz idete u autobus ili taksi kod vozača, kada treba da zakrpite gumu idete kod vulkanizera, kada treba da opravite kola idete kod automehaničara, kada treba da se bavite politikom, idete gde, na Tviter naravno.

Koliko je samo revolucija podignuto na Tviteru, koliko se njih žrtvovalo da retvituje objave velikih političkih mislilaca našeg doba, koliko je samo espresa proliveno dok se tvitovalo iz kafića u "krugu dvojke". Veliki tviteraši, a naročito oni politički angažovani, čekaju naplatu za svoje žrtve, za prstiće istrošene kucanjem statusa i oči umorne od skrolovanja. Svaki od ovih modernih revolucionara čeka nagradu za svoje tviter vojevanje u vidu političke funkcije, novca, beneficija i svega onog što proizilazi dalje.

U Srbiji su se, nažalost, razvile generacije mladih koji misle da je za bavljenje politikom dovoljno imati diplomu* FPN-a (nije neophodno*) i nalog na Tviteru. Stasavaju generacije onih koji će sutra prodati du*e za limenku Koka-kole, stipendiju nekog koledža zvučnog imena, pohvalu stranog ambasadora, lovu, funkciju...

Politika je ozbiljna delatnost. Zahteva znanje i talenat, ali pre svega delovanje u skladu sa željom da promenite istoriju i njen tok, ali i da podnesete žrtve, ako se taj tok okrene protiv vas. To se nikada neće desiti na Tviteru, tamo je bezbedno, u toplini doma, uz prigušenu svetlost ekrana...

O Tviteru se može pisati još mnogo redova, ali ukratko, internet je dao priliku budalama svake vrste da iskažu svoj talenat u punom sjaju, i da za to, još budu i nagrađeni hvalospevima pratilaca.

Tviter je, ukratko, revija gluposti, ljudi koji su tehnološki pismeni, ali na svaki drugi način, apsolutno nepismeni.