Unija sprema udar na Srbiju!
Srbija će se za koji dan naći na udaru EU, a sve sa ciljem da se Beograd natera da uvede sankcije Rusiji ili da bar zaoštri odnose s Moskvom, kao i da prizna nezavisnost južne srpske pokrajine, saznaje „Alo!”.
Profimedia.rs
Prema saznanjima našeg lista iz izvora bliskih diplomatskim krugovima u Briselu, od septembra će zvaničnici EU krenuti u sveobuhvatnu ofanzivu na Srbiju, koja će biti izložena neuporedivo većim pritiscima nego do sada.
- Brisel će sve jasnije i otvorenije tražiti od Beograda da se otvoreno distancira od Rusije, a na kraju će ti zahtevi rezultirati željom EU da Srbija uvede sankcije Rusiji. Takođe, ući će se u fazu u kojoj će se sve otvorenije tražiti priznanje nezavisnosti južne srpske pokrajine, takozvane Republike Kosovo. Takođe će povesti računa i o vladavini prava, a o čemu je Dejvid Mekalister već govorio prilikom sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem - kaže nam naš izvor.
Joksimovićeva: Srbija je suverena zemlja!
Ministarka za evrointegracije Srbije Jadranka Joksimović odgovara na naša sasznanja:
- Ne znam zašto se u medijima koriste reči udar ili pritisak, jer Srbija je suverena zemlja koja je svojom voljom u procesu evropskih integracija. Mi znamo šta su kriterijumi, koje su naše obaveze u odnosu na sva poglavlja i očekujemo otvaranje novih poglavlja do kraja godine. Naravno da su važna poglavlja 23 i 24, dijalog sa Prištinom podrazumeva da obe strane sprovode svoje obaveze, a što se tiče poglavlja 31, postepeno usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom se očekuje do stupanja u punopravno članstvo.
Prema njegovim rečima, postoje pritisci određenih zemalja da na dnevni red što pre dođe poglavlje 31, koje se bavi spoljnom, bezbednosnom i odbrambenom politikom. To bi u slučaju Srbije posebno bilo važno kada je reč o odnosima s Ruskom Federacijom. U ovome prednjače Poljska i baltičke zemlje, od kojih Estonija trenutno predsedava EU do kraja godine.
- Estonija, Letonija, Litvanija i Poljska insistiraju da se sve na ovom polju ubrza da bi što pre „odvojili Beograd od Moskve”. Prave pritiske i ucene mogli bismo da očekujemo od januara - kaže naš izvor.
Što se tiče Kosova, Brisel traži nove pomake u cilju dalje normalizacije odnosa, koja se već prati kroz posebno poglavlje 35, a kada je reč o vladavini prava, ovo pitanje je obuhvaćeno u oblastima 23 i 24, u EU žele da se ovoj temi pristupi sa „istim entuzijazmom kojim se vode ekonomske reforme”.
Politički analitiar Dragomir Anđelković kaže za „Alo!” da je očekivano da se Srbija nađe pred žešćim pritisicma iz Brisela, jer je cilj da se Srbija što pre natera na priznanje Kosova i uvođenje sankcija Rusiji.
- Ono što je dobra vest za Srbiju je to što EU nije jedinstvena i što su Nemačka i države oko nje još umerene kada je reč o ovim stvarima. Srbija će se naći pod rafalnom paljbom od zemalja bliskih Prištini, Zagrebu i Vašingtonu - kaže Anđelković i dodaje:
- Vladavina prava je samo izgovor Evropske unije i paravan, a iza njega se kriju stvarni ciljevi Brisela, a to su zaoštravanje odnosa sa Moskvom, jer Evropa ne želi da Srbija ima dobre odnose sa Rusijom, i konačno rešavanje pitanja Kosova. To su stvarni ciljevi, sve ostalo je farsa.
Zahtevi EU:
1. Vladavina prava u Srbiji
2. Uvođenje sankcija Rusiji
3. Priznavanje nezavisnosti Kosova