Vučić je ekstra

Reka ljudi ispred Nemanjine 11. Broj se iz časa u čas povećavao. Jedni odlaze, drugi dolaze. Izmučeni, tužni, na leđima svako nosi svoj problem. Poneki su sa sobom imali stolice, drugi su pak ćuteći sedeli na stepenicama.

- Želim da mi socijalna služba vrati unuke, imam ih troje. Ako postoji mogućnost da se zaposlim u „Lasti“, ipak je to državna firma gde mogu da podignem kredit da bih uzela neku kućicu ili stan - kaže Časlavka Stokić iz Obrenovca. U poplavama je izgubila sve. Sada sa ćerkom živi u hotelu, u sobi četiri sa četiri.

- Ćerka je bila udata, na kraju se ispostavilo da je zet narkoman. Pobegao je za Holandiju, nikada nije pitao za decu, od rođenja sam ja brinula o njima. Brinuću i dalje, radim svakog dana po šesnaest sati - prepričava svoju muku ova udovica.

Tužne sudbine, priče koje retko koga ostave ravnodušnim juče je slušao premijer Vučić. Satima... Od rane zore, pa do 6 po podne.

- Imala sam zakazano u 5.40, stigla sam u 5.20 i upravo je tada počela prozivka - prenela nam je svoje utiske nakon sastanka sa premijerom Vučićem Slavica Stanković.

Vesna Lalić

Pogledaj galeriju

Vesna Lalić

Pogledaj galeriju

Tanjug Tanja Valić

Pogledaj galeriju

Vesna Lalić

Pogledaj galeriju

Alo!/Ana Paunković

Pogledaj galeriju

- Premijer je super, imala sam jaku tremu pre ulaska. Klecala su mi kolena. Međutim, samim ulaskom, kada sam videla njegovu reakciju, pogled i stav, trema je nestala. Pružio mi je ruku, rekao mi je da sednem preko puta njega. Rekla sam mu: „Ja bih da stojim iz poštovanja prema vama”, on se ljubazno nasmejao i pokazao mi rukom da sednem - prepričala nam je susret dodajući da je premijer „ekstra”.

Save