Za kratko vreme stavila akcenat na ekologiju: Ministarka Vujović odlučna u borbi za čistiju i zdraviju Srbiju

Zaštita životne sredine i borba protiv klimatskih promena, u fokusu su Vlade Srbije.

To bez sumnje pokazuje saniranje akutnih problema, kao što je bilo uklanjanje više od 10.000 kubika plivajućeg otpada iz Potpećkog jezera, ali i kažnjavanje odgovornih zbog nepoštovanja mera, kao u slučaju opasnog otpada u “Luci Beograd” i “Premijum čikenu” ili odlaganja velike količine otpadnog mulja u reku Lepenicu.

Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović izjavila je da inspekcija obilazi sve vlasnike skladišta i da će pisati prijave za privredne prestupe jer više ne može da se dozvoljava nonšalantno ponašanje.

Kazne zbog skladištenja otpada u “Luci Beograd”

Poslednji u nizu je primer u “Luci Beograd“, gde će, zbog nepoštovanja propisa vezanih za zaštitu životne sredine i neposedovanja neophodnih dozvola, protiv odgovornih u nekoliko kompanija koje se bave skladištenjem neopasnog otpada biti podnete prekršajne prijave.

Ministarka je pohvalila inspektore zaštite životne sredine, ističući da su svakodnevno na terenu, da rade i vikendom, te da će strogo kontrolisati svaku dozvolu i stanje na terenu.

Pokrenut postupak protiv “Premijum čikena”

Pokrenut je postupak i protiv odgovornih u kompaniji “Premijum čiken d. o. o. Žitište” zbog nepravilnosti u radu i nepoštovanja propisa o upravljanju otpadnim vodama. Kako je utvrđeno, ova kompanija, pored mnogobrojnih drugih nepravilnosti, ostatke životinjskog porekla i vodu kojom se konfiskat dovodi iz klanice razliva po okolnom platou i uliva u internu kanalizaciju.

– Apelujem na sve da se odgovorno ponašaju prema životnoj sredini, jer je to u interesu svih nas. Želim da pohvalim brzu reakciju i timski rad republičke i pokrajinske inspekcije, koje su odmah po prijavi građana izašle na teren, utvrdile problem i pokrenule postupak. Nama nije cilj da kažnjavamo, već da jačamo svest o značaju odgovornog postupanja prema prirodi, ali nećemo tolerisati propuste u pogledu obaveza u vezi sa zaštitom okoline – poručila je Vujovićeva.

Prijave zbog Lepenice

Zbog odlaganja velike količine otpadnog mulja u reku Lepenicu, kod Kragujevca, takođe su podnete prijave protiv odgovornih.

Ministarka Irena Vujović je tim povodom poručila da u ovakvim slučajevima nema povlašćenih niti zaštićenih, dodajući da je prošlo vreme kada su ovakvi postupci bili tolerisani ili su prolazili nekažnjeno.

– Ovakva bahatost i neodgovoran odnos prema životnoj sredini i našim rekama zaslužuje najstrožu kaznu, koja treba da posluži kao primer svima koji ubuduće pomisle da otpadni materijal odlože u reku – naglasila je ona.

Čišćenje Potpećkog jezera, rešavanje problema na Limu i Drini

Ovaj slučaj došao je ubrzo pošto je Srbija zanemela pred slikama Potpećkog jezera, zatrpanog tonama i tonama smeća.

Brzom reakcijom nadležnih, uklonjeno je više od 10.000 kubika plivajućeg otpada. Kako bi se ubuduće sprečile ovakve nemile scene, biće izgrađene sanitarne deponije van plavih zona. Ministarka Vujović je sa nadležnim ministrima iz Crne Gore i Bosne i Hercegovine održala sastanak povodom problema sa plivajućim otpadom na Limu i Drini, kako bi što pre ovaj decenijski problem bio rešen. Ona je predložila da tri države potpišu memorandum o razumevanju, na osnovu kojeg će se sprovoditi neophodne aktivnosti na detektovanju i uklanjanju divljih deponija duž reka.

Ministarstvo zaštite životne sredine iniciralo je i akciju čišćenja Savskog šetališta oko starog Železničkog mosta, čemu je prisustvovala i ministarka Vujović. Zbog divlje vegetacije i mini-deponija ovaj deo savskog pribalja izgleda zapušteno, a otpad neretko završi u reci.

Novi zakonodavni okvir

Osim što se borba za zdraviju okolinu potvrđuje na terenu gotovo svakog dana, pripremaju se i nova zakonska rešenja koja će ubuduće efikasnije regulisati ovu važnu oblast.

Ministarka Vujović naglasila je da su uspostavljanje sistema za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte (GHG) i prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove najznačajniji efekti koje će doneti usvajanje zakona o klimatskim promenama. Vlada je usvojila ovaj predlog i uputila ga Skupštini Srbije u dalju proceduru. To je i jedan od pet strateških ciljeva Evropske unije.

Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović i ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović potpisale su nedavno i Sporazum o formiranju stalnog zajedničkog tela koje će se baviti svim pitanjima za čije je rešavanje neophodna kontinuirana saradnja dvaju ministarstava, a činiće ga državni sekretari i pomoćnici ministara. Reč je o pitanjima kao što su donošenje zakona o klimatskim promenama, izrada integrisanog plana za energiju i klimu i drugim temama u kojima postoje nadležnosti oba ministarstva.

Niža cena priključka na gas

Borba za čistiji vazduh vodi se na nekoliko frontova, a jedan od njih je i prelazak sa čvrstih goriva na gas. Kako bi što veći broj domaćinstava mogao da sebi to priušti, država je omogućila smanjenje cene priključka na gas za domaćinstva i do 50 odsto, kako bi u što većoj meri ugalj bio zamenjen novim energentom. Na ovaj način, ocenila je ministarka Vujović, popravićemo ekološku sliku Srbije. Kako se očekuje, trošak za uzgradnju priključka na mrežu koji su građani plaćali i do 200.000 dinara, sada će biti prepolovljen.

Manja putarina za električna i hibridna vozila

U Srbiji trenutno postoji osam elektropunjača na auto-putevima, a ove godine bi trebalo da bude postavljeno još 10, koliko je predviđeno budžetom, dok ih širom Srbije po gradovima i opštinama ima još približno 90.

Kako bi podstakla ljude da što više koriste električne automobile, jer znatno štite okolinu i životnu sredinu, država subvencioniše njihovu kupovinu. Čuo se i predlog „Puteva Srbije“ da se za 13 odsto smanji putarina za električna i hibridna vozila.

Stotine miliona evra ulaganja u čistiji vazduh

Kako bi se smanjila zagađenost vazduha u Srbiji, ulaže se više od 500 miliona evra u postrojenja za odsumporavanje u termoelektranama. Donet je i novi pravilnik po kome je sadržaj sumpora u lož-ulju smanjen sa maksimalnih tri na jedan odsto. U toku je izgradnja postrojenja za odsumporavanje u TE „Nikola Tesla“ A i B, koja će doprineti da se emisija sumpor-dioksida svede na minimum.

Insistira se i na gasifikaciji zemlje, kako bi kotlarnice koje su koristile mazut i ugalj prešle na gas ili biomasu. Nedavno je završen i konkurs za dodelu 400 miliona dinara, i to za zamenu kotlarinica pravnih lica (vrtića, škola i domova zdravlja) i privatnih ložišta i pošumljavanje. Ministarka Vujović je navela podatak da se za zamenu kotlarnica za pravna lica javilo 30 lokalnih samouprava, isto toliko i za pošumljavanje, dok se osam lokalnih samouprava prijavilo za zamenu privatnih ložišta.

Za zeleniji i zdraviji Novi Sad

U Novom Sadu sprovode se tri projekta za zelenije parkove i gradske zone. Ministarstvo je izdvojilo 90 miliona dinara, Grad Novi Sad učestvuje u finansiranju sa 31,7 miliona dinara, dok će iz budžeta JKP „Gradsko zelenilo“ Novi Sad biti utrošeno 1,4 miliona dinara. Potpisan je i međudržavni sporazum sa stranim finansijerima za izgradnju fabrike za preradu otpadnih voda, ali i 90 kilometara vodovodne i kanalizacione mreže, za šta je planirano 140 miliona evra. Na ovaj način će 95 odsto teritorije Novog Sada biti pokriveno primarnom i sekundarnom kanalizacionom mrežom, što će značajno uticati na životnu sredinu. U planu je i regionalni centar za upravljanje otpadom, koji će obuhvatiti sedam opština, predočila je ministarka.

“Duboko”

Projekat proširenja dela deponije i saniranja klizišta, vredan 96 miliona dinara, u okviru Regionalnog centra za upravljanje otpadom „Duboko“, trebalo bi da obezbedi uslove za pravilno upravljanje otpadom za region Užica, Novu Varoš, Priboj, Prijepolje i Sjenicu. Ministarka je rekla da su budžetom Ministarstva za 2021. godinu opredeljena i sredstva za izgradnju Transfer stanice “Banjica” u Novoj Varoši, a u ovim opštinama postojeće nesanitarne deponije biće zatvorene i sanirane. Jedna od njih je deponija Stanjevina, koja je konačno zatvorena, čime je ministarka za zaštitu životne sredine Irena Vujović uspela da reši višedecenijski problem koji je bio rak-rana Prijepolja.

Nastavak saradnje sa EU

U novembru je potpisana Deklaracija o zelenoj agendi za Zapadni Balkan, koju je na onlajn samitu u Sofiji u okviru Berlinskog procesa, u ime Srbije, potpisala premijerka Ana Brnabić.

Na sastanku sa šefom Delegacije EU u Srbiji Semom Fabricijem o ekonomskim i investicionim planovima za Zapadni Balkan, ministarka Vujović je istakla da je borba protiv klimatskih promena i zagađenja vazduha, kao i upravljanje otpadnim vodama i deponijama, među prioritetima, te da se teži tome da sve pomenute oblasti u sferi zaštite životne sredine budu usaglašene sa regulativom i standardima Evropske unije.