ŽENSKE PRIČE~Politika mi je rasturila brak!
Sanda Rašković Ivić, nekadašnja predsednica DSS-a i aktuelna potpredsednica Narodne stranke, sadašnjeg supruga upoznala je na Svetosavskoj priredbi i nikada nije uspela da ga ubedi da uđe u politiku.
Alo!/Rajko Ristić
Ona je za „Alo!” otvorila dušu i pričala o unuku Mirku, modi, bundama i hrani.
Kako vaš suprug gleda na politiku, da li je nekada razmišljao da se angažuje?
- Moj suprug je ceo život u nauci. Nikada nije bio član nijedne partije. Prati politiku, ali smatra da nauka i politika ne treba da se mešaju.
Da li ste pokušavali da ga učlanite u stranku dok ste bili predsednica?
- Nisam, ni moja deca nisu politički angažovana, ali prate dešavanja.
Koliko dugo ste u braku?
- Sa drugim suprugom sam u braku 24 godine.
Kako ste se upoznali?
- Upoznali smo se na Svetosavskoj priredbi, kada ga je svekar moje prijateljice zadužio da vozi kući mene i nju jer tada nisam imala auto, a ona ne vozi. Upoznavanje je bilo vrlo romantično, jer je prvo odvezao moju prijateljicu, iako je bilo logično da prvo vozi mene. Kada se parkirao i ispratio me do kuće, pitao me je da li bih bila zainteresovana da popijemo kafu, a ja sam rekla da bih. Zamolio me je za broj telefona. Naš broj je bio komplikovan za pamćenje i bila sam uverena da ga neće zapamtiti jer ga nije zapisao. Međutim, sutradan je zvao. Objasnio je da je matematičar i da su mu brojke vrlo bliske, a imao je i motiv.
Moja baka je bila Italijanka
Imali ste priliku da živite u Italiji, da li ste nešto naučili od njih?
- Moram da vam otkrijem tajnu da je moja baka po mami Italijanka. Ona je rođena u Trstu i odgajila me je. Italijanski sam naučila od nje, jer su moja mama i ona govorile italijanski kada ja ne bih smela nešto da razumem. Baka je bila vedra žena, od koje sam naučila taj stil života, da se ne grčim, da se ne sekiram, da budem odgovorna, ali da sve dođe na svoje, da je bolje gledati u životu da čaša bude pola puna, a ne pola prazna. Što se tiče hrane, odrasla sam na italijanskoj hrani. Strašno volim južnosrbijanske specijalitete, volim ljute stvari...
Kako je protekao razvod od prethodnog supruga?
- Nijedan razvod nije lep. Moj brak se raspao jer više nije bilo ljubavi, a i politika je učinila svoje.
Kada smo kod politike, dosta ste aktivni, uspevate li da nađete vremena za porodicu?
- Postoje određeni delovi dana i nedelje koje sam razervisala za svoje. Ujutru zajedno doručkujemo, pričamo, ali i uveče, nakon devet sati. To je vreme koje ljubomorno čuvam. Kao da sam ušla u intenzivnu negu i dobila infuziju kada vidim muža, sina, ćerku, unuka.
Dugo ste u politici, često ste bili meta brutalnih napada, kako vaši najbliži reaguju na to?
- Sigurno im nije lako i boli ih, ali kada znaju da je to samo napad i da tu nema istine, onda su naprosto mirni, iako im, naravno, smeta. Nije važno šta se kaže, nego ko kaže i, naravno, najvažnije je šta je istina.
Kakav je osećaj biti baka, kažu da je to posebna vrsta ljubavi?
- Divan. Kada žena rodi prvo dete, misli da može da voli samo njega, onda rodi drugo i vidi da joj se srce povećava, pa treće, kao ja, i pomisli da ne može nikoga da voli kao tu decu. Kada dođe na svet to malo biće koje se zove unuče, imate utisak da ga volite još više i sve ono što ste grešili sa svojom decom gledate da ispravite.
Koliko vaš unuk ima godina?
- Mirko ima tri godine.
Kako reaguje kada vidi baku na televiziji?
- Moji ćerka i zet nemaju televizor, oni prate vesti na internetu. Vole knjige, vintidž su porodica, imaju čak i gramofon. Mirko ponekad vidi baku u novinama i smeje se, njemu su novine i slikovnica jedna te ista stvar.
Imate li vremena za šetnje sa unukom?
- Da, volim Tašmajdan, tamo odlazim sa njim, tamo sam odlazila i sa svojom decom.
Poznati ste kao dobra domaćica, imate li vremena za kuvanje?
- Volim da kuvam i to radim svaki dan. Pravim zimnicu, za slavu spremam sve sama. Neću da poručujem, da ne bude ono „blagoslovene ruke koje su ovo radile“, a ja i ne znam ko je to radio.
Ljuštite li paprike za ajvar?
- Ljuštim, naravno, pa nije ajvar pravi ako paprike nisu ljušćene.
Koje jelo je favorit vaših ukućana?
- Oni vole razna jela, ja veoma volim italijansku kuhinju. Moji vole njoke sa nekom divljači, sarmu, ali i ona obična narodna jela „na kašiku“.
Kad smo već kod hrane, kako održavate liniju?
- Malo sam se ugojila. Nekada sam trenirala trčeći po parku sa decom, sada trčim za unukom.
O vašoj odeći se često pričalo, koliko imate vremena za šoping i koliko vam je važno da kupujete samo kvalitetne firmirane stvari?
- Volim kvalitetne stvari. Nikada ne nosim ono što je poslednji krik, već ono što mi dobro stoji i što spada u modnu klasiku. Retko nosim pantalone, radije biram haljine, kostime, suknje sa džemperima.
Prozivali su vas zbog skupih bundi.
- Prvu bundu sam imala kada su mi bile četiri godine. Majka je mnogo volela da me oblači, drugu sam imala kada mi je bilo 16, treću sam dobila od roditelja kada sam diplomirala, a poslednju sam kupila sama.
Da li ste ćerki poklonili bundu?
- Ona ne voli krzno, kao i svi zaštitnici životinja. Ona ima od moje mame, od svoje svekrve, ali ona nije za to.
Kakva je svekrva Sanda Rašković Ivić?
- Jedan sin u Francuskoj živi sa partnerkom, ovaj drugi je još mali. Moderna sam svekrva. Volim sve devojke i partnerke svojih sinova, jer je to njihov izbor.
Kako se slažete sa zetom?
- Odlično. Divan mi je zet, dugo ga znam jer njihova ljubav traje još od gimnazije.
Da li ikada plačete i da li ste nekad plakali zbog politike?
- Zbog politike nisam, ali mogu da zaplačem uz neki film, knjigu. Plakala sam dok sam čitala „Sofijin izbor”, kada ona odlazi sa decom u Aušvic, kada ih razdvajaju i ona bira koje dete će pustiti, a ima sina i ćerku. Ja sam tada imala sina i ćerku i ta njena dilema me je toliko ganula, da sam plakala.
Šta studenti kažu o vama, jeste li strogi?
- Studenti me vole jer tražim znanje, a ne tražim dlaku u jajetu.
Imaju li oni neke izgovore za kašnjenje na predavanja?
- Kada se pročulo da volim životinje, onda su postale izgovor, te vode ih kod veterinara, te pas slomio nogu, dobio epileptični napad...
Ne ljutim se kada me zovu Sandra
Vaše ime je specifično i često vas zovu Sandra, da li vam to smeta?
- Mama mi je dala to ime, volela je što je neobično. Sandra mi govori većina ljudi i odazivam se. To nervira naročito moju ćerku i ona kaže - pa to je isto kao da neko meša ime Biljana i Ljiljana, ali ja znam da to ime nije svakodnevno i ne ljutim se.