Milanka Karić: Živeli smo kao u filmovima o Džejmsu Bondu!
Ona je govorila o modi, porodici, kuvanju i otkrila da joj je najveća želja da ove godine oženi sina Nebojšu.
Kada ste ušli u politiku i šta je bio osnovni motiv?
- U politiku sam ušla 2004, kada je moj suprug bio predsednički kandidat. Tada sam stekla osnovna iskustva, a aktivno sam se u politički život uključila 2007. godine, posle njegovog progona. Kada je napustio zemlju, preuzela sam vođenje našeg pokreta kao potpredsednica. Nisam se pokajala, naprotiv!
Koliko vam je tada bilo teško, bili ste u komfornoj poziciji dok je vaš suprug bio tu, a onda ste u jednom trenutku ostali na neki način sami na vetrometini?
- U tom trenutku sam bila sama u zemlji i borila se protiv jedne grupe ljudi iz tadašnje vlasti, koji su mislili da je država njihovo vlasništvo. To je bilo vreme kada se nije poštovao ni Ustav, ni zakoni, ni elementarna ljudska prava. Bio je to najteži period u mom životu. Naša porodica se u tim momentima držala zajedno, trudili smo se da sačuvamo decu, fizičko i mentalno zdravlje. Tada su nam oduzeli i protivzakonito uveli u stečaj sve kompanije. Šteta koja nam je naneta iznosi više od tri i po milijarde evra.
Da li imate slobodnog vremena?
- Sada više vremena posvećujem sebi. Godinama sam bila pod stalnim stresom, u strahu, živeli smo kao u Bondovim filmovima, dopisivali se u šiframa, neprestano sam putovala, tajno smo se viđali. Kada se sve to završilo i kada su se Sreten i Bogoljub konačno vratili u Srbiju, odahnula sam. Trudim se da svaki slobodan trenutak provedem sa unucima i uživam u njihovom odrastanju, smehu, igri.
Porodično smo šampioni u kuvanju
Kakvi ste domaćica?
- Mi smo u porodici svi zaista šampioni u kuvanju, i svekrva, i jetrve, i zaova Olivera. Najviše sam naučila od majke Danice i moje mame Bose. Volim da budem u kući, da je sređujem, da kuvam deci i unucima, da organizujem porodične ručkove. Nikada nisam prevazišla svoju mamu, sin Nebojša mi često kaže: „Reci babi da spremi one njene ćufte kad dođemo”.
U čemu je tajna uspešnog braka?
- Najbitnije je da se dve duše nađu, mi smo imali tu sreću. Kada smo se upoznali, imala sam 15, on 18 godina. Kao pravi izbor za Bogoljuba, preporučio me je i njegov najbolji drug Nagip. Upoznali smo se na koncertu ansambla „Braća Karić“, 1972. godine, u Domu JNA u Peći. Bogoljub je bio menadžer grupe i povremeno svirao bas. Na koncert smo moja drugarica Lidija i ja stigle u poslednjem momentu, kada su sve karte već bile rasprodate. Ona je poznavala Bogoljuba i zamolila ga je da nam nekako nađe dve karte. Odmeravajući me, rekao je: „Za tebe i tvoju lepu drugaricu imam dve gratis karte“. Presudni momenat desio se kada sam svoj mali tranzistor odnela kod njega na popravku i pitala da li zna da ga popravi? Odgovorio je: „Znam, naravno, ali fale neki delovi“. Onda su se ti delovi nabavljali narednih šest meseci.
Da li vas Bogoljub nekad iznervira?
- On je vrlo temperamentan čovek, glasno priča, ima moćan glas. Često mu kažem: „Molim te, tiše malo, nemoj da vičeš”, na šta mi on odgovori: „Ne vičem, nego glasno govorim i ne mogu, a i neću da se menjam u 63. godini.”
U 2017. ste ostali bez važnog člana porodice, Sretena, kako ste vi to doživeli?
- To je bila najteža cena našeg stradanja. Otac Janićije je preminuo od žalosti. Kada god bih ga videla, plakao je i govorio: „Umreću, decu videti neću”. Sreten je kao čovek bio jedna velika fondacija, pomagao je svima koji su mu se obratili za pomoć. Razbolela ga je nepravda i to ga je koštalo života. Njegov odlazak je najveći gubitak za našu porodicu i sve naše prijatelje.
Jeste li stroga tašta?
- Nisam, najbolja sam na svetu! Naša tri zeta obožavaju i mene i Bogoljuba. To su predivni mladi ljudi, tako da naš sin Nebojša sada ima još tri brata, a mi još tri sina.
Uz supruga ste imali priliku da upoznate i najveće svetske lidere, koji susret pamtite?
- Kada smo se upoznali sa Hilari Klinton, to je snažna i jaka žena. Mene oduševljavaju predsednici naših bratskih slovenskih zemalja, pre svih Lukašenko, Nazarbajev i, naravno, Putin.
Koliko vodite računa o svom izgledu?
- Zaista se trudim, jer verujem da koliko nam je važna unutrašnja lepota, od koje sve polazi, toliko je važno i da brinemo o svom telu. Ja bih, kao i sve žene, želela koji kilogram manje, ali sam u suštini zadovoljna i ispunjena žena u svakom smislu, tako da nekim većim nezadovoljstvima nema mesta u mom životu.
Kada je reč o odabiru garderobe, koliko vam vremena treba da se odlučite i da li garderoba mora da bude markirana?
- Nosim kvalitetnu garderobu, ne mora da bude markirano. Moje tri ćerke mi pomažu u kupovini. Volim mirne boje, svedene krojeve i elegantne kostime.
Koju pesmu pevate suprugu?
- Moj Bogoljub i ja uglavnom pevamo zajedno i najčešće je to „Love Somebody” od „Bee Gees“. Mojoj duši su najbliže stare kosovske izvorne pesme „Gora ječi”, „Kasaba” i ona večna „Zajdi, zajdi”.
Ćerke ste udali, ostalo vam je da oženite sina. Nebojša je, samim tim što nosi prezime Karić, verovatno bio na meti mnogih udavača, šta mu mama savetuje?
- Nedavno nas je obradovao i obavestio da je u ozbiljnoj vezi sa jednom lepom devojkom iz Belorusije. Nadamo se da će se ove godine oženiti, to je najveća Bogoljubova i moja želja.
Ko vam najčešće izmami osmeh?
- Moji unuci, deca, Bogoljub, prijatelji! Bogoljub često ume da me nasmeje do suza.
Teško mi je da vidim Peć bez Srba
Nedostaje li vam Peć?
- Nedostaje mi grad, zajednički život, kada smo svi živeli u prijateljstvu i miru. Tamo još žive naši dobri prijatelji i Srbi i Albanci, ali teško mi je kad vidim koliko nas je malo tamo ostalo. Moja porodica i ja odemo u Peć bar jednom godišnje, pre svega u Pećku Patrijaršiju, da posetimo našu svetinju i obiđemo večnu kuću našeg oca Janićija. Do sada nismo imali nikakvih neprijatnosti.