ZORAN ĐORĐEVIĆ O PRESUDI PROTIV VUČIĆA: To je paradoks, ovakva odluka i strahovlada ne idu zajedno

Član predsedništva Srpske napredne stranke Zoran Đorđević oglasio se povodom presude kojom je predsednik Srbije Aleksandar Vučić osuđen da plati novčanu naknadu Bošku Obradoviću na ime navodnih netačnih informacija koje je izneo u medijima. U svom saopštenju, Đorđević je istakao da ovakva presuda predstavlja paradoks jer se lider Dveri stalno poziva na to da u Srbiji postoji strahovlada, a ipak je dobio ovakvu presudu. Te dve stvari "isključuju jedna drugu".

Saopštenje Zorana Đorđevića prenosimo u celosti:

Godinama već, svakodnevno, tajkunski i tzv. "nezavisni i objektivni" mediji iznose mnogobrojne laži i uvrede na račun predsednika Republike Aleksandra Vučića, njegove porodice, ne štedeći pri tom čak ni njegovog najmlađeg, trogodišnjeg sina, a društvene mreže su zatrpane izlivima mržnje, psovki i pretnji koje svojom ogavnošću, bestijalnošću i niskošću izrečenog prevazilaze sve granice normalnog i ljudskog ponašanja - dok se, istovremeno, u tim istim, "nezavisnim i objektivnim" medijima, finansiranim novcem opljačkanim od građana Srbije tvrdi da: "U Republici Srbiji na vlasti je nedemokratski, autokratski, nelegalan i nelegitiman režim, utemeljen na kultu ličnosti i diktatorskoj vladavini jednog čoveka, Aleksandra Vučića. Režim čije su osnovne odlike nepotizam, korupcija, nekompetentnost kadrova, gušenje slobodnih i profesionalnih medija, negiranje i kršenje ljudskih prava i sloboda, pretnje, ucene, laž i obmana, strahovlada, erozija javnog morala, poremećen sistem svih vrednosti, stalno urušavanje svih institucija, zloupotreba javnih funkcija i ovlašćenja, kršenje zakona i Ustava, otvorena i prikrivena izdaja državnih i nacionalnih interesa od strane nosilaca najviših državnih funkcija…"

Paradoksalna situacija - za svakog objektivnog posmatrača, o čemu sam (i ne samo ja, nego i mnogi drugi, politički neostrašćeni i mržnjom nezaslepljeni ljudi) već govorio, pokušavajući da dokažem da tvrdnja o "strašnoj i sveobuhvatnoj" diktaturi i nepostojanju i nepoštovanju ljudskih prava i sloboda u Srbiji, s jedne strane - i svakodnevno medijsko linčovanje Aleksandra Vučića, s druge strane - nikako ne mogu istovremeno postojati, niti biti istina. Laži, uvrede i pretnje koje politički neistomišljenici Predsednika svakodnevno izriču na njegov račun, i na račun njegove porodice, i koji to čine slobodno, neometano, u mnogim medijima, na portalima, društvenim mrežama i na javnim skupovima - upravo su dokaz da nikakve represije niti diktature u Srbiji nema, ali nažalost - i da nema ni stida ni srama, pa čak ni minimuma ljudskog dostojanstva kod onih koji svakodnevno vređaju Aleksandra Vučića i njegovu porodicu.

Ponoviću, još jednom: Rukovođeni isključivo ličnim interesima, mnogi od tih tzv. "boraca za demokratiju i pravedno društvo", uporno ponavljaju sve te neistine i laži, verujući u stari, u praksi već isprobani i dokazani recept - da hiljadu puta izgovorena laža na kraju postane istina u svesti onoga ko tu i takvu laž sluša. Čine to svakodnevno, bučno, na perfidne i manje perfidne načine, u javnim obraćanjima, gostovanjima u televizijskim i radio emisijama, kolumnama, knjigama, raznim pamfletima i plaćenim intervjuima, koristeći pri tom, neretko, rečnik nedostojan i drumske mehane, a kamoli javnog medijskog prostora i govornica, čak i državnih institucija.

Vrhunac paradoksa kojem smo svi izloženi, a koji u potpunosti opovrgava laži opozicije o diktaturi u Srbiji (za sve one koji to žele da vide) jeste prvostepena, nepravosnažna presuda suda, po tužbi Boška Obradovića protiv Aleksandra Vučića, za povredu ugleda i časti, kojom je presuđeno da Predsednik plati 200.000 dinara. Paradoks je utoliko veći što su ugled i čast, po mišljenju suda, povređeni nekom ko zapravo ni ugleda ni časti nema, i ko svakodnevno najvulgarnije i najprizemnije vređa Aleksandra Vučića i njegovu porodicu, kao što nema ni političku podršku građana Srbije za svoj politički program, koji deli sa svojim finansijskim mentorom, Draganom Đilasom, a koji glasi: Mrzim Vučića.

A najparadoksalnije je to što je sud takvu, u modernoj istoriji nezabeleženu presudu jednom predsedniku države koji je u mandatu, doneo u zemlji - "u kojoj vlada diktatura, strah, kult ličnosti i urušenost institucija, naročito sudskih, i u kojoj nema slobode i pravde…"

Nešto tu, očigledno, nije istina, jer te dve stvari - diktatura i strahovlada, i ova i ovakva presuda, jedna drugu isključuju.

Kakav god da bude krajni epilog ovog sudskog procesa i kakve god laži, tim i svakim drugim povodom, kako to i inače svakodnevno čine, budu iznosili politički neistomišljenici Aleksandra Vučića istina je samo jedna: Pobediće Aleksandar Vučić. Pobediće Srbija. Živela Srbija!