Albanci traže da se njihov CRNI ORAO VIJORI CRNOM GOROM!

Poslanik koalicije "Albanci odlučno" Genci Nimanbegu predložio je da se ukine zakonska odredba koja predviđa da se građani koji na javnom mestu istaknu ili upotrebe zastavu, grb ili bilo koji simbol druge države, bez odobrenja, kazne novčano ili zatvorom.

Za ovaj prekršaj, Zakon predviđa da građani plate novčanu kaznu od 100 do 500 evra, ili da odsluže zatvorsku kaznu od 30 dana. Za isti prestup, firma koja na javnom mestu, bez odobrenja ili javnog poziva, istakne ili upotrebi obeležja druge zemlje, shodno Zakonu, platiće kaznu od 2.500 do 5.000 evra.

Prema oceni Nimanbegua, potreba donošenja zakona o izmenama Zakona o javnom redu i miru rezultat je praćenja primene njegovog 23. člana.

- Primera ime više. Tako su turisti u Budvi kažnjeni po prijavi Centra bezbednosti (CB) zato što su nosili albansku zastavu. Najnoviji slučaj je iz Ulcinja, kada je građanin, priveden u CB, morao da da izjavu zbog isticanja nacionalnog simbola za Dan zastave albanskog naroda i zaprećeno mu je novčanom kaznom - kazao je Nimanbegu.

 

On je naglasio i da je Crna Gora turistička destinacija u kojoj su istaknute desetine zastava građana i preduzeća, kao i turista koji posećuju Crnu Goru. Samim tim, kako tvrdi Nimanbegu, poštujući Zakon, svi oni bi trebalo biti kažnjeni, dodajući da je odredba samim tim diskriminatorska, te da je treba obrisati.

On je podsetio i da su prilikom usvajanja zakona pre sedam godina upozoravali na spornost, najavljujući da će njegova primena biti selektivna. Ukoliko se predlozi izmena Zakona o državnim simbolima usvoje, Nimanbegu smatra da će se ostvariti veći stepen ljudskih prava i sloboda u Crnoj Gori.

Priča o crnogorskim državnim simbolima već godinama je jedna od glavnih tema oko koje se Crnogorci ne mogu složiti, a to su nova zastava crvene boje sa grbom na sredini i zlatnim orlom, koja je pravoslavni narod takođe podelila, kao i himna "Majska zora", a posebno stihovi Sekule Drljevića. Nedavno je Vlada utvrdila Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim simbolima i Danu državnosti, kojim je za neustajanje na himnu predviđena kazna od 300 do 2.000 evra.

- Uvodi se obaveza javnih ustanova čiji je osnivač država odnosno Opština da se zastava stalno vije na zgradama u kojima su smešteni ti organi i te ustanove. Takođe u Predlogu izmena i dopuna Zakona uvodi se obaveza ustajanja prisutnih prilikom izvođenja himne Crne Gore, kao i odgovarajuća kaznena odredba ukoliko se prekrši ovaj član Zakona - saopštio je tim povodom tada ministar kulture Aleksandar Bogdanović.

Trobojka je i dalje vidljiva, ali jedino na slavama, svadbama, crkvenim praznicima i na političkim protestima. Sa druge strane, nadležni organi neretko zažmure kada se zavijore "dvoglavi orao" Albanije, hrvatska šahovnica ili ljiljani sa zastave Sandžaka, koja je lepršala i na svadbi sina funkcionera SDP-a, Džavida Šabovića.

Negodovanja na račun Zakona o javnom redu i miru, mogla su se čuti iz redova manjiskih stranaka dok se o usvajanju njegovih izmena još uvek raspravljalo. I tadašnji poslanik Nove Srpske demokratije, Budimir Aleksić je to rešenje nazvao diskriminatorskim. Kako je tada tvrdio, pomenuta zabrana je ozakonjena samo da bi se onemogućilo isticanje srpske trobojke na svadbama. Predstavnik albanske manjine u tadašnjem skupštinskom sazivu, Vaselj Siništaj, branio je crvenu zastavu sa crnim dvoglavim orlom, tvrdeći da ona nije državna zastava Albanije, već simbol Albanaca, u kojoj god se oni zemlji nalazili.