Čizmiću se drma stolica predsednika Uprave Merkatora

U 2016. godini prihodi u Sloveniji iznosili su 685.000 evra, a u Hrvatskoj 1,6 miliona. Kompanija, takođe, posluje u Srbiji. U Merkatoru su objasnili slovenačkim medijima da je Čizmić do sada "otkrio činjenice vezane za potencijalni sukob interesa" dva puta. Prvi put 2013. godine, kada se prvi put pridružio Grupi Mercator, drugi put u aprilu 2017. godine, prilikom imenovanja za predsednika Upravnog odbora. On je "otkrio sve detalje o kompanijama koje su povezane s njegovim srodnicima".

 

Proplastika je osnovana 2005. godine. U Hrvatskoj Čizmić poseduje drugo preduzeće, Čizmaplast, koje već nekoliko godina ne posluje, a od prošle godine je likvidirano. U kontekstu raščišćavanja tih poslova, mogli bi se skrivati i drugi motivi.

Već dugo se u kuloarima može čuti da Čizmić nije u najboljim odnosima s poverenikom Agrokora Fabrisom Peruškom. Za to postoji nekoliko razloga. Deo njih dolazi iz puteva njihovih karijera. Čizmić je u Merkator došao u periodu kada ga je preuzeo Ivica Todorić. Kada je Merkator predvodio Toni Balažič, Čizmić je bio odgovoran za integraciju hrvatskog Merkatora u poslovni sistem Agrokora.

 

On je tada u neformalnim razgovorima najavljivao da će Balažiča zameniti na poziciji prvog čoveka Mercatora. To se i dogodilo u proleće 2017. godine, kada je upravljanje Agrokorom preuzeo poverenik hrvatske vlade Ante Ramljak. Kada je njega prošlog februara nasledio Peruško, ubrzo je usledio niz zamena u celokupnom poslovnom sistemu Agrokora. Izvori ističu da praktično nema poverenja između Peruška i Čizmića.

Njihov "hladni rat" je, kako se pretpostavlja, prerastao u otvoreni sukob proteklih meseci, koji Čizmić pokušava da smiri, ali ne uspeva. Prošle jeseni Merkator je austrijskoj Supernovi prodao deset trgovačkih centara, zbog čega su se na Čizmića obrušile kritike. Naime, centre je prodao po veoma niskoj vrednosti, i to kupcu koji je usko povezan sa Sparom, najvećim Merkatorovim konkurentom u Sloveniji. Tada se pretpostavljalo da Čizmić želi zadržati deo investicijske akumulacije u Merkatoru.

 

A pritisak na Čizmića raste i iz drugih razloga. Ako je Ramljak Merkatoru ostavio relativno visok stepen autonomije u poslovnom sistemu Agrokora, Peruško ima drugačije planove. Pred pritiscima iz Zagreba, Čizmić se do sada branio uz veliku pomoć Gregora Planteua.

"Novi Agrokor", koji će biti u većinskom vlasništvu ruskih banaka i američkih investicijskih fondova, biće centralizovani koncern. Njegov glavni zadatak biće otplata kredita, posebno sporazuma o refinanciranju "roll-up" kredita vrednog milijardu evra, za koji Agrokor danas mora platiti vrlo visoku, čak 10-postotnu kamatnu stopu, koja će svakog meseca biti za jedan postotni bod viša. Ključnu ulogu u ovom modelu će najverovatnije imati Merkator i njegov novčani tok.

 

Prema informacijama portala "Siol.net", Peruško je već osnovao posebnu grupu koja priprema projekt centralizacije za sve kompanije u budućem poslovanju "Novog Agrokora", s naglaskom na nabavu i traženje sinergije. U izveštajima koje je Planteu objavljivao svaka tri meseca, gotovo dve godine nije bilo takvih poslova. To ne znači da se neće očekivati ​​u aaprilu. Inače, Planteu je ključni branik od štetnog poslovanja za Merkator. On je zadužen za nadzor nad izdavanjem garancija i kredita povezanim osobama, prometom nekretnina između kompanija Merkator i Agrokor, marketinških usluga, operacije informacijske podrške...

Ovih osigurača nakon promene vlasništva više neće biti. Poseban zakon, takozvani "Lex Mercator" kojeg je slovenski parlament usvojio u aprilu 2017. godine, primenjuje se samo na vreme kada je njegov većinski vlasnik insolventan. Budući da budući vlasnik, holgind "Novi Agrokor" , to neće biti, neće biti daljnjeg razloga za daljnje ostajanje Planteua u Merkatoru.