Interpol okrenuo leđa Crnoj Gori: Đukanoviću "gori pod nogama"!
Ukidanje Interpolove poternice crnogorskom biznismenu Dušku Kneževiću je samo jedan korak ka slomu režima Mila Đukanovića.
Reuters/Alo.rs
Nakon što je Interpol ukinuo tri poternice koje su na zahtev Crne Gore bile raspisane za biznismenom Duškom Kneževićem i dvojicom osumnjičenih u predmetu "Državni udar", Aronom Šavivom (Aron Shaviv) i Džozefom Asadom (Joseph Assad), britanski advokat Tobi Kedmen (Toby Cadman) upozorava da bi zbog ovih povlačenja Interpol mogao prestati da prima dalje zahteve iz Podgorice.
"Interpol bi mogao da zatvori vrata Crnoj Gori jer je zabrinut da je ceo sistem korumpiran", kaže Kedmen koji je zastupao Kneževića, Šaviva i Asada pred Interpolovom Komisijom za proveru međunarodnih poternica.
Komisija je 30. jula donela odluku o brisanju Kneževićevog imena, a 13. avgusta za Šaviva i Asada, objavio je Kedmen u izjavi dostavljenoj medijima iz podgoričke televizije A1.
Ni nakon više od sedmicu od kako je objavljeno da odbegli biznismen Duško Knežević, koga crnogorsko tužilaštvo tereti za više ozbiljnih krivičnih dela, više nije na crvenoj poternici Interpola, crnogorske institucije se nisu oglasile.
Brisanje Duška Knežević sa Interpolove potjernice
Šestog avgusta je Kneževićev tim advokata iz Velike Britanije saopštio da je Interpol na sednici Komisije za kontrolu međunarodnih poternica, održanoj 30. jula ove godine, odlučio da povuče poternicu protiv Kneževića uz obrazloženje, pored ostalog, da "postoji preovlađujuća politička dimenzija slučaja".
Kneževićevi advokati zadovoljni odlukom Interpola
Kneževićev advokat u Velikoj Britaniji Tobi Kedmen je kazao da je Interpol na sednici u julu ove godine uvažio njihov zahtjev i argumente za povlačenje poternice koje je za odbjeglim biznismenom Crna Gora raspisala u februaru prošle godine.
"Interpol je došao do jasnog zaključka da je ceo postupak politički motivisan i da predstavlja povredu procesnih ovlašćenja, odnosno zloupotrebu Interpola i da nije u skladu sa statutom i pravnim okvirom Interpola. To pokazuje da su crnogorske vlasti zloupotrebile svoja ovlašćenja kako bi targetirali nekoga ko se protivi trenutnom predsedniku i vlasti Crne Gore", navodi Cadman.
Zdravko Đukanović, Kneževićev advokat u Crnoj Gori, kaže da je povlačenje poternica za Kneževićem bilo očekivano.
Da li podržavate odluku Interpola?
"To je pokazatelj da je u velikoj zabludi izvršna vlast u Crnoj Gori koja je mislila da će optužnice koje je glavni specijalni tužilac Milivoje Katnić dizao pod njihovim nalogom, proći kontrolu međunarodnih institucija i instanci", navodi Đukanović.
Proces za ekstradiciju Kneževića u Londonu
Pitanje je kako će odluka Interpola o povlačenju poternice za Kneževićem uticati na proces koji se po zahtevu Crne Gore za njegovu ekstradiciju vodi pred sudom u Londonu.
Naime, krajem februara, Kneževićev advokatski tim je saopštio da je ročište, koje je trebalo da bude održano u maju, odgođeno za period od 7. do 11. septembra 2020. godine.
Kako su objasnili, do pomeranja je došlo zbog "potrebe da relevantni međunarodni i regionalni stručnjaci u oblastima politike i ljudskih prava u Crnoj Gori dostave nezavisne izveštaje, koji su neophodni za glavnu raspravu".
Inače, Kneževića u tom procesu pored Kedmena, koji je predsjednik Međunarodne Pravne Komore Guernica 37 i specijalista za međunarodno krivično pravo, ljudska prava i ekstradiciju, zastupa i Hjugo Kit (Hugo Keith) ekspert za ekstradiciju i finansijski kriminal.
Optužnice protiv Kneževića u Crnoj Gori
Protiv Duška Kneževića su u Crnoj Gori podignute tri optužnice – za organizovanje kriminalne grupe, pranje novca i zloupotrebu položaja u privrednom poslovanju.
Početkom 2020. godine, podgorički Viši sud potvrdio je optužnicu protiv Kneževića u predmetu "Karbon" u kojem je navodno sa još četiri člana kriminalne grupe pričinio štetu kompaniji "Global Karbon" i pribavio protivpravnu korist od 1.942.000 eura.
Knežević je optužen i u predmetu "Aerodromi", gdje je sa direktorima njegove Atlas banke Markom Nikolićem i Dijanom Zečević, navodno Aerodrome Crne Gore oštetio za tri miliona eura.
Početak 2019. godine obilježila je afera "Koverat", kada je Knežević objavio snimak na kojem se vidi kako funkcioneru Demokratske partije socijalista (DPS) i bivšem gradonačelniku Podgorice Slavoljubu Stijepoviću predaje, kako je tvrdio, 97.500 eura.
Knežević tvrdi da su to pare za finansiranje izborne kampanje vlasti i da je to uradio u dogovoru sa liderom DPS-a i aktuelnim predsednikom države, Milom Đukanovićem.
Specijalno državno tužilaštvo u decembru 2019. godine podiglo je optužnicu i u tom slučaju.
Stijepoviću se na teret stavlja krivično djelo - pranje novca, dok je Knežević označen organizatorom kriminalne grupe.
Pale i dve poternice i za osumnjičene u slučaju "Državni udar"
Advokat Tobi Kedmen je 13. avgusta saopštio da je Interpol ukinuo crvene poternice za Aronom Šavivom i Džozefom Asadom, koje je Specijalno državno tužilaštvo povezivalo sa pokušajem terorizma na dan parlamentarnih izbora 2016. godine.
PROČITAJTE JOŠ:
Britanski advokat navodi da su i ovom slučaju razlog za povlačenje poternice bile "politički motivisane poternice".
Ko je Džozef Asad?
Specijalno tužilaštvo je tokom 2018. godine pokrenulo istragu protiv američkog državljanina Džozefa Asada, te raspisalo crvenu poternicu, zbog sumnje da je navodno bio član kriminalne organizacije koja je oktobra 2016. organizovala pokušaj državnog udara u vreme održavanja parlamentarnih izbora.
Bivši operativac američke Centralne obavještajne agencije (CIA) Džozef Asad je pozvao Sjedinjene Države da odbiju zahtjev Crne Gore za njegovo izručenje.
Ime Džozefa Asada je pomenuto tokom suđenja u Podgorici političkim liderima opozicionog Demokratskog fronta (DF), ruskim državljanima Eduardu Šišmakovu i Vladimiru Popovu i osam državljana Srbije koji su prvostepeno osuđeni na višegodišnje zatvorske kazne.
Džozef Asad je, kako se moglo čuti na suđenju, trebalo da angažuje drugu američku bezbednosnu kompaniju radi "evakuacije važnih pojedinaca iz Podgorice i obavio njihovo bezbedno smeštanje na udaljenu lokaciju odakle bi mogla da se dalje vodi operacija".
Asad je direktor bezbednosne agencije registrovane u Abu Dabiju, Ujedinjeni Arapski Emirati, čiji je suvlasnik njegova supruga Mišel Asad (Michelle Assad), takođe bivša agentica CIA-e.
A ko je Aron Šaviv?
Izraelac Aron Šaviv, marketinški stručnjak, bio je na konsultant izborne kampanje u Crnoj Gori 2016. godine opozicionog DF-a, čiji su lideri Andrija Mandić i Milan Knežević u Podgorici prvostepeno osuđeni na po pet godina zatvora.
Specijalno državno tužilaštvo Crne Gore je sredinom 2019. godine sumnjičilo britansko-izraelskog državljanina Arona Šaviva za krivično delo stvaranje kriminalne organizacije, te je protiv njega proširena istraga.
Specijalni tužilac Saša Čađenović je tada objavio da je Šaviv "prihvatio da u okviru kriminalne organizacije preuzima i uplaćuje novac drugim pripadnicima kriminalne organizacije i sprovodi aktivnosti na teritoriji Crne Gore u cilju elektronske zaštite pripadnika kriminalne organizacije i fizičkog obezbeđenja istih".
Tužilac je tada ustvrdio da je Šaviv, navodno, primio 1,5 miliona eura od češkog preduzeća čiji je izvršni direktor ruski državljanin. Šaviv je navodno angažovao Džozefa Asada za specijalne operacije u Crnoj Gori u vreme parlamentarnih izbora.
Afera "Državni udar" obeležila je parlamentarne izbore u oktobru 2016. godine, kada su na izborni dan crnogorske bezbednosne institucije uhapsile više državljana Srbije zbog sumnje da su pripremali nasilno rušenje crnogorske vlasti i prema sumnjama Specijalnog tužilaštva, navodnu likvidaciju tadašnjeg premijera Mila Đukanovića.
Tokom dvogodišnjeg suđenja, prvostepeno su osuđena dvojica ruskih državljana kojima se sudilo u odsustvu, lideri opozicionog DF-a i grupa srpskih državljana.
Niko od optuženih nije priznao krivično delo za koje su bili optuženi.
Slučaj se nalazi na Apelacionom sudu koji bi trebalo da donese konačnu presudu.
Alo.rs je stupio u kontakt sa sociološkinjom Tanjom Svilanović koja nam je dala svoj sud o ovom pitanju:
- Još jednom smo videli da Interpol nije korupcionaška organizacija, te da nju parcijalni državni interesi ne interesuju. Kao peta po veličini organizacija u svetu, koja raspolaže budžetom većim od Europola, a koju finansiraju 194 države članice, prosto mora obezbediti kriterijum objektivnosti. A da bi zadržao političku neutralnost, ustav Interpola zabranjuje njegovo mešanje u zločine koji ne obuhvataju više zemalja članica, ili političke, vojne, verske ili rasne zločine. Njegov rad usmeren je na javnu sigurnost, terorizam, organizovani kriminal, ratne zločine, proizvodnju i prodaju droga, krijumčarenje oružja, trgovina belim robljem, pranje novca, dečju pornografiju, privredni kriminal, računarski kriminal, zločine protiv intelektualne svojine i korupciju. To da li je Interpol jednom za svagda zatvorio vrata Crnoj Gori je zaista smešno pitanje. Ukoliko se ukaže potreba za reagovanjem u okvirima u kojima deluje Interpol, naravno da će svaki sledeći put da se umeša i nastojaće da zadrži kriterijum objektivnosti i nepristrasnosti. Videli smo kako se Interpol poneo po pitanju Duška Kneževića. To je ujedno pokazatelj kako pritisci sa vrha države, mislim konkretno na Mila Đukanovića, ne igraju veliku ulogu u donošenju odluka Interpola. Drugim rečima, Đukanović je izgubio ovu "bitku", pitanje je da li će izgubiti i sledeću. Poslednja odluka Interpola, da skine potrenicu za Duškom Kneževićem je samo jedna pobeda nad crnogorskim režimom, kome se kraj sve više nazire, a koja je narodu Crne Gore ulila nadu u bolje sutra. Sada ostaje pitanje kako će se narod izjasniti na predstojećim izborima u Crnoj Gori koji su planirani za 30. avgust. Da li će podržati trenutnog predsednika države, Mila Đukanovića, ostaje da vidimo - zaključila je sociološkinja za naš portal.
PROČITAJTE JOŠ: