Izrađen strateški plan za odbranu Mitropolije crnogorsko primorske i tri eparhije SPC u Crnoj Gori! Počinje teška borba

 

 

Patrijarh Srpske pravoslavne crkve Irinej je juče zvanično dao – blagoslov – na plan i pravni strateški dokument odbrane prava MCP i ostale tri eparhije SPC u Crnoj Gori koji je profesionalno izradio advokat Vladan S. Bojić iz Podgorice i za njegovu realizaciju zadužio sadejstvo sa advokatom Predragom Savićem i drugim članovima Pravnog saveta IN4S: Dragan Jocanović, Boško Tampolja, Jelena Jovanović, Vladimir Đukanović, Goran Petronijević, profesor Jovan Janjić, Stefan Stefanović. Dušan Stefanović, dr Goran Đorđević i Nikola Milovančev.

Advokat Vladan S. Bojić je potvrdio tačnost informacije i povodom aktuelnog pitanja decidirano izrekao:

- Posredi nije običan zakon, nego pravna nakaza. Taj proizvod ogoljene sile bezbožnika isključivo ciljan na svevekovnu svetosavsku pravoslavnu crkvu dobiće svoju pravnu važnost stupanjem na snagu. Međutim, preduzeće se adekvatne pravne radnje i aktivnosti da taj pokvaren naum bude sasečen u korenu i za sva vremena. Pažnji javnosti ne može i nije promakla sinhronizacija ove “žurno” sinergično ozakonjene pretenzije s Nacrtom Zakona o kulturnom nasleđu Kosova*. To neće proći. Ni jedno. Ni drugo.

 

Učinak ovog MNE konstrukta nalik zakonu je naopak, jer, uz podizanje i raspirivanje verskih i etničkih tenzija, kršenja svih elementarnih prava, (sve pod lažnom maskom “građanske države i EU standarda), ovaj “zakon” jednostavno nema nešto što je minimum – NEMA PRAVNI REZON. Savesni i zakonit držalac stiče pravo svojine na TUĐOJ stvari nakon 10, odnosno 20 godina, ako nije zakonit. Ali, tražiti od crkve da dokazuje pravo svojine 100 godina, čak i više vjekova (od 8 do 10) unazad (još iz doba srednjovjekovlja i feudalnog koncepta “svojine” ) je duboko logičko, ali i vrlo prostačko maloumlje pravnih “plićaka”.

Suština pravne strategije je vrlo jednostavna: izazivaćemo zakonomernim redosledom “prethodna pitanja” u sudskim parničnim postupcima po još zakonomernijem pravu na pristup sudu (Common law) i prava na tužbu (Civil law) koje se nikakvim zakonom ne može bar kad se tiče stvarnih prava, pogotovo prava svojine isključiti ili zaobići – ali i iniciranjem postupaka pravne konverzije zemljišta na kojima su locirani vjerski objekti a i tamo gde ih nema, sve po jasnoj samoj sili zakona iz članova 419 i 420 Zakona o svojinsko pravnim odnosima Crne Gore.

 Sve dok se pravnosnažno ne reše prethodna pitanja Zakon sa fingiranim iliti lažnim nazivom ostaje “mrtvo slovo na papiru”. Svi smerani upravni postupci, tj. preki sudovi” moraće po sili zakona, dakle imperativno biti prekinuti do pravnosnažnog okončanja svih prethodnih pitanja. Druge varijabile pravnih postupaka biće obelodanjene tek onda kada ocenimo da su se za to stekli po SPC i njenu teško ugroženu imovinu, napadnuto sveštenstvo i brojne vernike, objektivno prihvatljivi uslovi. Verujem da će nadležne državne instance imati strpljenja i inoviranim pristupom popraviti u javnosti Crne Gore, regiona i sveta, – krajnje sumanutu predstavu poimanja vladavine prava, ali i fenomena prava kao takvog.