Moja Maja (17) ima samo 40 kilograma, lakše bi mi bilo da je narkoman!

Maja (17) živi u paklu anoreksije! Njena majka Sanja kaže da je Maja visoka 160 centimetara, a da je u bolnicu u Zagrebu primljena sa jedva nešto više od 40 kilograma.

"Nalazi pokazuju da su joj bubrezi 'omršaveli', tako doktori to kažu, srce isto, povećan joj je zalistak na srcu, jajnici su joj prazni, hormoni su joj u podrumu, kosti su joj se dosta ispraznile", nabraja Sanja na kakvim mukama njena ćerka.

Sanja po ceo dan čeka trenutak kada može da krene u posetu ćerki, koja je bombarduje porukama o tome kako su joj servirali 'šugavi beli hleb, sa šugavim maslacem i šugavom rižom'.

Sanja sa svojom porodicom živi u malom mestu kraj Vinkovaca, sa suprugom uz Maju ima još dvoje dece - stariju ćerku i najmlađeg sina.

Do pre godinu dana Sanja je radila u inostranstvu ali se redovno čula sa decom, porukama, Viberom... Skype i video pozivi teško bi joj padali jer nije mogla da zagrli decu. Maja je od svoje 14. godine počela s posebnim režimom, prvo je samo vežbala, a zatim je uvela i dijetu.

"Onda je to otišlo u krajnost, danima nije jela, samo je trčala, gledala je da što više skine. Sa 60 kilograma pala je na 38. Otišla je i kod doktora, zbog glavobolje, on joj je dao tablete, poslao ju na EEG koji je bio uredan. Tako da se ona nekako provlačila s tim, sve dok mi nije poslala jednu fotografiju na koju sam se ja zgrozila. Nakon što mi je priznala da već dva meseca nema menstruaciju videla sam da moram da se vratim", prepričala je majka za 100posto.hr.

Dok je dala otkaz, otkazala stan, sredila papire u inostranstvu prošlo je mesec dana. Čim se vratila kući uzela je za ruku i krenula s njom po doktorima. Majka je, kaže, odmah pretpostavila da je to anoreksija. O bolesti je znala ono što je pronašla na internetu.

Išla je od lekara do lekara dok joj na kraju psihijatar u Osijeku nije potvrdio dijagnozu. Devojčica je tada imala 16 godina i kako kaže mama, onda je krenuo pakao. Noćima nije spavala, u 24 sata Maja bi spavala možda sat vremena. Zajedno su krenule u borbu, a tu bolest kaže Sanja, ne bi ni najvećem neprijatelju poželela.

"Da me neko pita da biram da bude narkomanka ili anoreksična, odabrala bih da bude narkoman. Stavila bih je u komunu da se izvlači iz toga. Ovo je psihička bolest, bude trenutaka kada ja vidim da to nije ona, imamo epizode kada se uopšte ne seća šta je radila. Recimo, ako pojede nešto, hajdemo reći 'zabranjeno' dobije grižu savesti. To je otišlo toliko daleko da je počela da se grebe. Sebe je grebala do krvi", rekla je Sanja.

"Možete li da zamislite dete od 40 kilograma, ja je držim za ruke, suprug za noge i ne možemo da je obuzdamo. Ona nas nadjača i svejedno se izgrebe. To traje i traje, u tim momentima nas vređa. Ona inače ima blag pogled, ali tada to nije ona, mene ne gleda naše dete. Nakon epizode samo zaspi, nakon sat ili dva sna probudi se kao da ništa nije bilo. Ničega se ne seća", prepričava Sanja kroz šta sve prolazi..

Sanja se raspitivala o toj bolesti, pretraživala je internet, čitala portale i stručne članke. Tad je naišla na emisiju o jednoj veoma skupoj privatnoj klinici u Portugalu. U toj emisiji prikazali su devojku od 19 godina, koja boluje od anoreksije, a od rođenja je slepa. Tu je Sanja shvatila da ta bolest zaista nije hir devojčica koje žele da izgledaju kao modeli.

"Ta devojka nije mogla da vidi fotomodela, nije mogla da vidi šta je debelo, a šta mršavo, majku niti ikoga, a opet je imala anoreksiju. To mi je otvorilo oči i shvatila sam koliko je zapravo ta bolest stigmatizirana", kaže Sanja.

Kasnije je upoznala i jednog oca iz Hrvatske koji je ćerku poslao tamo, kako joj je rekao, jedina prednost je što sada priča portugalski.

U nameri da pomogne Maji, Sanja ju je prvo naterala da jede. Skuvala je obilan obrok i terala je da to pojede.

"Nikad više, to sam uradila tad i nikada više neću. Kako je ona izgledala, ja nisam bila sigurna hoće li mi se dete vratiti iz škole. Od tada se mi sve dogovaramo. Bdijem nad njom dan i noć. Od doručka ujutro do večere i spavanja", objašnjava majka.

Ako Maja ima nastavu ujutro ustaje u pet sati i pet minuta, mama Sanja ustane 10 minuta pre pet.

"Da popijem dva, tri gutljaja kafe u miru, jer znam da tad kreće ludnica. U početku nije jela, ali sad smo došli do faze da doručkuje, ruča i večera. To je ono što ja vidim. Užinu ponese u školu i ja verujem da je pojede, jer je alergična na bacanje hrane. Stalno misli na sve gladne u svetu. Svi drugi su gladni, samo njoj ne treba", kazala je majka.

Kaže da doručak traje 30 do 45 minuta, osim što jako polako žvače, između svakog zalogaja Maja trči od stola koji je u prizemlju u svoju sobu koja je na spratu kuće. Žvače zalogaj pa se zatrči po pernicu, vrati se, uzme drugi i odjuri po još nešto.

"Prži te kalorije koje je pojela. A cilj joj je da potroši sve što pojede. Zato to traje 45 minuta. Za doručak joj ja mesim hleb, integralni. Po novom morala sam da izbacim semenke suncokreta, lana i susam. Uz to jede onu kuvanu šunku bez grama masti ili pileća prsa. Nekad jede ovsene pahuljice koje neće da prelije mlekom nego vrućom vodom, pa unutra nabaca neko voće - sezonsko ili smrznuto. Tako vam ona jede", opisala je Sanja koja je u početku morala da tera svoju ćerku da počne da jede. Sada je malo drugačija situacija.

"Dogovaramo se šta ću da kuvam i kada će jesti. Bude dana kada ja to pokušam malo da pojačam. Ona vam je takva da samo pogleda tanjir i tačno zna koliko obrok ima kalorija. Ja zato pokušam nekad da ubacim neku namirnicu s više kalorija, zato kažem sveti blender, izblendam u njemu. E sad da li ona primeti pa se pravi luda ne znam da vam kažem", priča Sanja i kaže da Maja ima podugačak spisak zabranjenin namirnica, kao što su testenina, krompir, sve od brašna, slatkiši...

"Ali ona ustvari sve to voli, ona je stalo gladna. Ima nešto u njoj što joj ne dozvoljava da to jede, godinu dana sam s njom u kući a onda kockicu čokolade nije pojela. Ceo dan samo broji koliko šta ima kalorija i koliko mora da potroši. U svom društvu ona to savršeno odglumi. Niko od njih ne zna", priča mama. 

Sanji prvo u školi nisu verovali da se Maja bori sa anoreksijom, jer je puna energije, odličan đak...

"Zanimljivo je da ona tako pametna, misli kako jedino ja u kući znam šta joj se događa, da tata, starija sestra i mlađi brat nemaju pojma. Na nekim stvarima ispada glupa, a u biti je mali Ajnštajn", kaže Sanja. 

Ima 41 kilogram, a misli da je krmača

Kada se vrati iz škole ruča, a uvele su i međuobrok, koji otprilike bude bezmasni jogurt ili voće. Za večeru pojede neko povrće niskokalorično poput cvekle ili brokolija.

"Kada ide popodne u školu, čim izađe iz kuće ja zaključam i legnem da spavam. Koliko ona mene iscrpi psihički. Lagala bih kad bih rekla da se fizički naradim, ali to nadmudrivanje i strah me potpuno izmori da moram da spavam", opisuje Sanja kako se oseća. 

Svesna je kako se sve to događa jer joj je ćerka bolesna, svesna je da to nije hir i da je ne može natoviti do određene težine. Zato je svake nedelje vozi u Osijek na psihoterapiju.

"Međutim taj doktor koliko god se trudio on ne zna kako s njima. Sam mi je rekao da ona na njima uči. Znam da zove jednu devojku koja mu je došla s 29 kilograma, kad zapne i ne zna šta bi nju zove. Čak je sedam dana gladovao da oseti kako se one osećaju. Trudi se, ali ne može. Trebalo bi da ide na edukaciju za rad s ljudima koji imaju poremećaje u ishrani", objašnjava Sanja.

Ona kaže i da Maja ima potpuno iskrivljenu sliku sebe same.

"Ona ima pogrešnu sliku o sebi, vidi sebe kao krmaču. Kad god bismo išli negde obožavala je da sedi napred, jedva je dočekala da napuni 12 godina. Ja normalno očekujem da će sesti pored mene, a ona sedne iza. Kaže mi da ne može da sedne napred jer nema za nju mesta. Meni upitnici iznad glave, pitam je kako to misli", opisala je mama.

"Pa pogledaj me kolika sam, ne mogu da sednem napred. Ja joj kažem da ne idemo nikud onda. Uhvatila me panika, ko zna kakve misli joj se vrte po glavi. Sedne ona tako napred i počne da kuka kako je sve udubila, da je uništila sedište, a ima 41 kilogram", prepričava Sanja agoniju koju proživljava sa bolesnom ćerkom.