Najveća srpska svetinja na udaru, Đukanović merka dragulj SPC

Crnogorski predsednik izazvao je lavinu svojim planom za razdvajanje SPC i ruskih veza, piše Blumberg.

Sagrađen na skoro vertikalnoj litici sa spektakularnim pogledom na dolinu, manastir Ostrog predstavlja jedno od najvećih svetilišta u Balkanu. Od 17. veka preživeo je mnoge ratove i previranja koja su odredila najnemirniji region u Evropi.

Kompleks crkava sada je simbol nove borbe oko kulturnog identiteta, a u svetu hrišćanskog pravoslavlja tu se neminovno radi o moći i naciji.

Manastir pripada Srpskoj pravoslavnoj crkvi, iako se nalazi u Crnoj Gori, najmanjoj od šest bivših jugoslovenskih republika.

Predsednik Crne Gore Milo Đukanović želi da ustanovi odvojenu Crnogorsku pravoslavnu crkvu i udalji svoju zemlju, što dalje od srpske i ruske orbite. Vlada bi mogla da uzme vlasništvo crkve, uključujući i Ostrog.

Vernici su, ipak, jasno stavili do znanja kome su odani. Širom zemlje bukte protesti u malenoj naciji od 620.000 ljudi, u retkom otporu čoveku koji je se transformisao iz sledbenika Slobodana Miloševića u najdugovečnijeg evropskog lidera.

Crna Gora se pokrenula i pridružila NATO-u 2017. i nastavila svoj put ka EU, ali okretanje leđa SPC je jedan korak previše za mnoge.

"Nikad u istoriji ateista i komunista nisu stvorili crkvu", rekao je Jovan Radović, sveštenik u Ostrogu i dodao:

"Neverovatno da je da se on posvetio ovoj misiji. Uloga crkve trebalo bi da bude da sačuva ljude od greha, a ne da stvara nove nacije."

U odnosima Crkve i države pitanje moći je bilo značajno obeležje evropske istorije. Na Balkanu crkva je oznaka nacije uporedo sa jezikom i granicama. Za razliku od katolika i pape, pravoslavne crkve imaju svoje posebne patrijarhe.

Đukanović (58), samoproklamovani nevernik na čelu Crne Gore, kao premijer, predsednik ili šef partije već je tri decenije. Iskrsao je iz jugoslovenske komunističke partije do vođe zemlje u demokratiju, a onda i u nezavisnost od Srbije 2006. godine. Usput, otarasio se stare valute, dinara, i unilateralno uveo nemačku marku i evro. Sada merka ono što bi bio dragulj na kruni oca nacije, piše Blumberg. Njegova želja prati razdvajanje Ukrajinske pravoslavne crkve od Moskovske patrijaršije u 2018. godini, nakon više od tri decenije.

Odvojena CPC, formirana 1993. godine u zemlji, dobila je malo na snazi.

Đukanovićeva vlada progurala je u parlamentu u decembru zakon koji zahteva da religijske grupe dokažu vlasništvo nad zemljom i imovinom koju su stekli pre 1918. godine, u suprotnom postaje država.

"Sada je važno vreme za emancipaciju Crne Gore", rekao je Đukanović u januaru. Pozvao je na dalji razvoj crnogorskog društva, uključujući i obnovu autkofekalne pravoslavne crkve. To će sprečiti srpski nacionalizam i napore crkve iz Beograda da podrivaju državni suverenitet, rekao je Đukanović.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da CG može da radi šta god želi poput mirnog razlaza pre 14 godina, tražeći samo da budu zaštićeni nasleđe i prava etničkih Srba. Sugerisao je da je zakon donet jer zapadne sile su zabrinute zbog uticaja koju ruska ima nad Srpskom pravoslavnom crkvom.

Crnogorski vernici takođe deluju skeptično po pitanju motiva. Ono što je važno vernicima su duboke istorijske veze, zajednička religija i jezik balkanskih komšija. Desetine hiljada zato izlazi na ulice Podgorice i drugih gradova dvaput nedeljno, tražeći povlačenje zakona.

Premijer CG Duško Marković ponudio je uverenja da crkve i manastiri neće biti prenamenjeni nakon što dođu u državno vlasništvo. Sveštenstvo tvrdi da je u pitanju zavera i želi da vlasti vrate crkvenu imovinu konfiskovanu tokom ere komunizma.

Politički, jaka reakcija iznenadila je vladu, prema navodima zapadnih diplomata koji su to naveli pod uslovom da ostanu anonimni. Ali vlada je morala da smanji uticaj Rusije.

Sud Crne Gore osudio je 14 muškaraca prošlog maja, uključujući dvojicu opozicionih aktivista, dvoje Rusa i nekoliko Srba, za pripremanje puča kojim bi zbacili vladu, ubili Đukanovića i sprečili malenu državu da uđe u NATO. Ta zavera nije uspela, ali Rusija je i dalje pretnja, prema crnogorskom ministru odbrane.

Srpska crkva je saučesnik u naporima da podrije Crnu Goru zato što zapravo ne priznaje Crnu Goru kao suverenu državu, rekao je Miloš Nikolić, jedan od visokih zvaničnika Milove partije, dodavši: "Vide našu nezavisnost kao nešto privremeno."