Odbio je nepristojnu istorijsku ponudu Franje Tuđmana

U subotu je u KBC Dubrava preminuo Zdravko Tomac, početkom 90-ih desna ruka Ivice Račana, za vreme rata u Hrvatskoj potpredsednik Vlade demokratskog jedinstva.

Rođen u Garčinu 1937. godine, kao mladić je postao vatreni levičar. U srednjoj školi oduševljava se Marksom i Ničeom te postaje ateista i komunista, ali nakon velike nesreće u srednjoj školi - u kojoj je iskusio kliničku smrt - počinje da sumnja u svet bez Boga.

 - Tada sam doživeo neke mistične događaje koji su u meni otvorili potpuno nove vidike - rekao je jednom, pa objasnio:

- Mistično sam spoznao da postoji nešto izvan ovoga sveta, ali taj mistični događaj još nije bilo moje obraćenje, do kojeg je došlo u katedrali Notr Dam u Parizu, kad mi je umro otac.

Kao deklarisani ateist, ta je mistična iskustva sebi objašnjavao kao halucinacije. S vremenom su se ti mistični događaji vraćali. Nikome o tome nije govorio, ali nakon očeve smrti, jednom je prilikom u crkvi Notr Dam u Parizu doživeo obraćenje. O tome je govorio u opširnom intervjuu Slobodnoj Dalmaciji.

- Bio sam uveren da Bog, Isus postoji i da mi se dogodila milost. Iskreno sam postao vernik - rekao je dr. Tomac. Od tada počinje da čita drugu literaturu – Bibliju, Katekizam Katoličke crkve, dela sv. Augustina... 

I u odnosu prema religiji, i u odnosu prema politici, u životu je opisao puni krug. Bio je blizak saradnik Jakova Blaževića, predsednika SR Hrvatske, predavao u političkoj školi u Kumrovcu, navodno sudelovao u pisanju Blaževićeve autobiografske knjige “Kako sam tražio crvenu nit”.

Sedamdesetih je sudelovao u pisanju polukonfederalnog jugoslavenskog ustava, koji je omogućio legalno osamostaljenje Hrvatske i drugih republika. Početkom devedesetih bio je desna ruka Ivice Račana u SDP-u, gde su obojica slično zamišljala budućnost.

- Otkriću vam jednu tajnu - rekao je je novinarima nakon prvih višestranačkih izbora 1990. godine:

- Negde u 4 sata po noći, u našim prostorijama poslednji smo ostali Račan i ja. Kada smo saznali rezultate izbora, nazdravili smo HDZ-u i rekli jedan drugome: dobro je, otvorili smo prostor da se stvori hrvatska država...

1989. u Danskoj se susreće s kasnijim hrvatskim predsednikom Franjom Tuđmanom.

Četiri dana su se družili, Tuđman mu je nudio prelaz u tu stranku. Odbio je. Pri kraju 1989. među onima je koji unutar CK SKH zagovaraju prve višestranačke izbore.

Nakon pobede HDZ-a Račan mu nudi ulazak u Predsedništvo SRH iz reda opozicije. On predlaže Dušana Bilandžića. 1991. ulazi u Vladu demokratskog jedinstva Franje Gregurića. Postao je potpredsednik i stalni član VONS-a. Kritikuje politiku Franje Tuđmana u vreme rata u BiH. 1993. postaje zastupnik opozicije u Županijskom domu Sabora. 1995. je u Zastupničkom domu. Te godine kandidirao se na Peščenici na lokalnim izborima. Tada ga prati mladi Milan Bandić koji je bio službenik zagrebačke organizacije SDP-a. Nakon pobede Tuđman ga odbija potvrditi za zagrebačkog gradonačelnika. 2000. je nakon pobede SDP-a na parlamentarnim izborima izabran za potpredsednika Sabora. Tada se sukobljava s vodstvom stranke. 2003. istupa iz SDP-a. Pristupio je Forumu hrvatske sloge. Kandirovao se na parlamentarnim izborima te godine. Doživeo je neuspeh. 2004. je zajedno s Jerkom Zovkom osnovao Hrvatske socijaldemokrate.

Bandićev mentor

Tomac je bio jedan od glavnih mentora Milana Bandića.

- Javio mi se kao moj bivši student i tada počinjemo saradnju. U godinama koje su sledile došlo je do velikih previranja, borbe protiv Miloševića i Milan je, kao politički radnik, pokazao da je spreman da se bori za hrvatske nacionalne interese i za hrvatsku levu socijaldemokratsku stranku. Bilo mu je jasno da će Jugoslavija nestati i da Hrvatskoj treba i leva noga, ne samo desna... - rekao je.

Nakon razlaza sa socijaldemokratima (nakon 2000.) Tomac je konačno prešao na pozicije suverenizma, ostajući na njima do kraja života: u zadnjem političkom obraćanju života podržao je Kolindu Grabar Kitarović.

I sam je bio predsednički kandidat (na izborima 1997. kandidovao se protiv Franje Tuđmana i osvojio značajnih, ali nedovoljnih 458.172 glasa, odnosno 21 posto.

Zdravko Tomac za vreme Domovinskog rata bio je potpredsednik Vlade demokratskog jedinstva (1991.-1992.)