Radnike mame "neviđenim uslovima", a kada stignu sezonce čeka PAKAO!

Vlasnici, s jedne strane, budućim zaposlenima nude dobre plate, isplatu neoporezovanog iznosa koji je omogućen izmenama poreznih propisa i smeštaj dostojan čoveka, a sezonci, s druge strane, često ističu kako se malo koji gazda zaista drži onoga što kaže, dok se neki žale na izrabljivanje i neljudske uslove rada.

Ako je suditi po istraživanju Marka Lucića iz Odeljenja za analize i istraživanja Hrvatskog zavoda za zapošljavanje (HZZ), od 7.263 ispitanih radnika koji su prošle godine radili u našim najvećim turističkim odredištima, samo njih 1.452 (24,9 odsto) imalo je platu veću od 5.200 kuna (oko 700 evra), 3.800 kuna (oko 513 evra) i manje zarađivalo je 1.507 radnika (25 odsto), platu od 3.801 do 4.500 kuna (500-600 evra) imalo je 1.607 radnika (27,6 odsto), a platu od 4.501 do 5.200 kuna (600-700) primalo je 1262 radnika (21,7 odsto).

Kako je kod sezona u Hrvatskoj počela, portal 100posto.hr razgovarao je sa troje sezonaca koji su radili ili rade u različitim delovima hrvatske obale i anonimno su podelili svoje priče.

U potrazi za stalnim poslom, 26-godišnji magistar informacionih nauka iz Zagreba odlučio je sreću da okuša izvan struke i prijavio se za sezonu na kojoj je izdržao, kako kaže, nedelju dana.

"Dugo sam tražio posao, a onda sam video da u jednom hotelu u Rovinju traže radnika. Prijavio sam se i odlučili su da me zaposle. Rekli su mi da ću za početak raditi na poziciji servira, a kasnije kao konobar. Međutim, kad sam tamo došao rekli su mi da ću ipak raditi i "room service" i mini bar, a tome nije bilo govora kada smo razgovarali o uslovima - priča on.

Kaže kako je bio spreman na puno fizičkog rada i na to da radi više od 8-9 sati dnevno.

"Kako se radilo o novom hotelu koji je tek otvoren, situacija je bila strašno neorganovana. Glavni problem bio je nedostatak komunikacije između zaposlenih i menadžmenta, kao i između nadređenih i zaposlenih. Stvari jednostavno nisu najbolje funkcionisale", objašnjava.

Na pitanje kako je bio zadovoljan smeštajem, šturo odgovara da je po tom pitanju sve bilo u redu, a posao je, kako kaže, trebao da obavlja za platu od 4.700 do 4.800 kuna (oko 650 evra).

"To je plata koju su nudili i drugima, odnosno zavisno od pozicije. S tim da su mi drugi kolege rekle da im je bila obećana jedna plata, a da su primili manje od onoga što im je rečeno", tvrdi on.

Nakon nedelju dana vratio se u Zagreb i odlučio da traži posao u struci u kojoj se, objašnjava, više vidi.

Iduća sagovornica, 24-godišnja studentkinja koja studira i radi u Zagrebu, odradila je dve sezone 2016. i 2017. godine kao kuhar u restoranu u sklopu hotela.

"Sezona je fizički i psihički naporna, iako ima lepih trenutaka kad sklopite nova prijateljstva ili dobijete pohvalu nadređenih, rad na sezoni često jako frustrira. Dve godine su mi bile i više nego dovoljne i nemam nameru da se vraćam, ali nikad ne reci nikad", objašnjava ona.

Kaže kako u neugodnim iskustvima koje sezonci često dele ima puno istine.

"Ljudi imaju svoj ponos, a sezonce često tretiraju kao da su u robovlasničkom odnosu. Imala sam korektnog šefa, ali stvari poput smeštaja, obračuna plate i pustih obećanja su me odbila od daljih odlazaka na sezonu", tvrdi on.

Što se tiče plate, kaže kako sezonski radnici poput konobara mogu jako dobro da zarade zbog napojnica.

"Znam dosta kolega koji sa sezonskom zaradom izdržali do sledeće godine. Budući da na sezoni baš nema previše vremena za trošenje novca, puno se može uštedeti", tvrdi.

Kaže kako je njena plata iznosila oko 6.000 kuna (oko 810 evra) i da je time bila relativno zadovoljna, iako smatra da je to u svakom slučaju premalo za sve ono što pošteni i marljivi sezonci odrade i nose na svojim leđima.

Iduća sugovornica s kojom je razgovarano je veteranka u ovom poslu. Već 8. godinu za redom radi sezonu kao kuvarica na ostrvu Krku u Baškoj.

"Uslovi rada u poslu kojem se bavim su jako zahtevni. Temperatura u maloj kuhinji koja ima par friteza, peć, dva roštilja je 50 stepeni. Nema klime, otvoriš vrata i prozore da bi napravio promaju", započinje svoju priču.

Na sezonskim poslovima u Hrvatskoj, radi se praktično ceo dan.

"Ako imate sreće da je tim dobar može se navući pauzica od sat i po, ako ne onda maksimalno sat vremena, što znači radi se ceo dan, svaki dan, zavisno od toga koliko je čovek sposoban, da li je to 6 meseci u godini ili 3 meseca", tvrdi on.

Priča kako tek u petom, devetom i desetom mesecu radi po 12 sati jer tada nema preterano puno gostiju.

"Ljudi koji dođu na sezonu nisu svesni koliko je ovaj posao fizički i psihički težak. Čovek mora duhom i telom biti spreman i uravnotežen da bi mogao da iznese sve što se od njega traži, imati jasan cilj i viziju zašto radi sezonu. Treba uzeti u obzir da ljudi dolaze iz različitih podneblja Hrvatske, sa različitim mišljenjima o poslu i veštinama, pa su i međuljudski odnosi ti koji isto utiču na sve", kaže on.